ДРАГАН Р. КОВАЧ: Ручни сат (сјећање на Драгомира Мика Ковача)
НАСЛОВИ

ДРАГАН Р. КОВАЧ: Ручни сат (сјећање на Драгомира Мика Ковача)

  • Првог октобра 1991. године почела су ратна дејства у рејону Иванице, између Требиња и Дубровника.

Том приликом, у јутарњим часовимам од минобацачке ватре погинуло је 5 војника ЈНА и резервиста из Требиња. Један од њих је био Драгомир Ковач (1960), свима у Требињу познатији под надимком – Мико.

Он је војним санитетским аутомобилом мртав пребачен у требињску болницу, гдје је дежурни љекар био његов рођени брат др Драган Ковач…
Др Драган Ковач је аутор пјесме РУЧНИ САТ посвећене брату, у којој описује њихов „сусрет“.

Пјесму говори доајен требињског новинарства Момир Бркић. Син др Драгана Ковача, Марко Ковач, сада композитор класичне музике у Београду, као мали дјечак написао је композицију „МОЛИТВА ЗА СТРИЦА“ посвећену погинулом Мику.

Та композиција је кориштена као музичка подлога за пјесму.

 

Драган Р. Ковач

РУЧНИ САТ  

У предвечерје, септембра тридесетог,
деветсто деведесет првог љета,
попут каква чардака уклетог разапеше шатор,
из санитетског комплета.  

Није требало дуго, већ сутра, 
почело је да тутњи с југа.
Он је баш тамо и овог јутра. 
Утробу цијепа злослутна пруга.  

Само што обукох бијело одијело, 
сирена, пинц-гауер, отварам врата,
гараво лице, беживотно тијело, 
рана на челу мога брата.  

Ваздух ми фали, мајка у мислима, 
колега покуша: „То није твој брат!“ 
Маса ме склања, поглед се отима, 
на руци мртвој, мој поклон – сат!

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина