БУДИ ДИО ИСТОРИЈЕ: Обновимо храм Рођења Пресвете Богородице у Љубињу


  • 1000 ЉУДИ ПО 20 КМ….. Портал Слободна Херцеговина придружује се акцији црквене општине Љубиње посвећене обнови националног споменика храма Рођења Пресвете Богородице који ускоро слави 150 година од свог настанка, а у чијим темељима се крију трагови живота стари 2.000 године. Сестре и браћо, придружите се акцији која ће промјенити историју најзападније српске општине у Источној Херцеговини

лјубинје

Црква Рођења Пресвете Богородице, као градитељска цјелина, проглашена је националним спомеником БиХ 2005. године од стране Комисије за очување споменика. Саграђена је 1867. године, на основу натписа који се налази на каменом стубу унутар храма. Национални споменик чине објекат цркве, покретно насљеђе (Јеванђеље из 1789. и литијна икона) и остаци средњовјековне некрополе стећака са неколицином преосталих споменика. Дио покретног насљеђа чини и Служабник штампан у Венецији 1580. године.
Локалитет се налази у граду Љубињу, поред магистралног пута који из Мостара, преко Стоца, Љубиња и Требиња води до Дубровника. Црква је смјештена у средишту некадашње некрополе стећака, а поред спомен- гробнице цивилним жртвама фашистичког терора. Након претходно проведених радова на обнови цркве, у периоду од јула до октобра 2014. извршена су археолошка истраживања у организацији Музеја Херцеговине Требиње и Републичког завода за заштиту културно- историјског насљеђа из Бања Луке.

Историјски подаци

У античком периоду је од Стоца до Љубиња пролазила римска цеста која ј водила кроз залеђе провинције Далмације од Нароне до Епидауруса. У близини источно-православне цркве, како је то забележио Ћиро Трухелка 1892. године, констатовани су остаци веће римске насеобне – када је откирвен римски зидани гроб, а тадашњи парох је пронађене археолошке налазе предао Земаљском музеју у Сарајеву.

црква

У раном средњем вијеку територија садашње општине Љубиње припадала је раносредњовјековној жупи Попово, као њен најсјевернији дио који се граничио са жупама Дубраве и Дабар. Политички, овај крај припадао је области Хума (гдје су владали Немањићи од 12. до прве половине 14. вијека, потом бан Стјепан II Котроманић, његов насљедник Твртко, потом породица Косача, затим слиједе освајања Османлија од 1465- 1467). У збирном попису Босанског санџака из 1468/1469. уписана је нахија Љубиње, а у опширном катастарском попису из 1585. помиње се Сабор у близини цркве села Барнос, што се поистовјећује са овом црквом. У описима путописаца, Евлије Челебије из 1660. и Александра Гиљфердинга из 1857. не помиње се постојање цркве у Љубињу. Након изградње цркве 1867, током двадесетог вијека, урађено је неколико интервенција на самој грађевини, па је између осталог два пута подизан ниво пода цркве, a спољашњи зидови отучени су од малтера. Kамени кров површине 130 м2 замијењен је кровом од цријепа.

Археолошка истраживања унутар цркве

проспекрНа основу досадашњих археолошких ископавања у унутрашњости цркве Рођења Пресвете Богородице у Љубињу добијени прелиминарни резултати показују да се ради о вишеслојном археолошком локалитету. Најстаријем периоду припадају гробови и налази из римске владавине (стилус, украсна игла, керамика, опека) који се оквирно датује на основу аналогија од почетка римске владавине на овом подручју па до рановизантијског иериода (1. до 5. вијек).

У периоду касне антике озндана је гробница на свод, а такве гробнице и с других локалитета у провинцији Далмацији и у осталим дијеловима Римског Царства, везују се за ранохришћански период (од 4. до краја 6 вијека и улазе у архитектонски склоп ранохришћанских базилика.

На основу досадашњих запажања старија раносредњовјековна црква у Љубињу обухватала је и гробницу на свод. Није за сада познато да ли је гробница била коришћена и након нзградње ранохришћанске цркве или су истовремено грађене, али се уочава да је ниво свода гробнице и темељне зоне источног зида и апсиде цркве у истом нивоу. Из рановизантијског периода пронађен је дио стубића олтарске преграде и рановизантијска керамика, од које се издваја један фрагмент амфоре са урезаним крстом.

проспект 01

1.000 људи по 20 КМ – до 130м2 каменог крова за стари храм из 1867
Поводом јубилеја 150 година цркве и школе вратимо камени кров на Национални споменик храм Рођења Пресвете Богородице.
– Будите дио акције „1.000 људи по 20 КМ – до 130м2 каменог крова за стари храм из 1867.“
– Српска православна црквена општина љубињска
Жиро рачун: 5620088080299341

Средњовјековна црква израђена је најраније у 12. вијеку, вјероватно у вријеме владавине Немањића овим подручјем, о чему свједочи гроб унутар цркве са гробним прилогом минђуше са једном јагодом. Из тог периода потичу и најнижи слојеви гробова, исте оријентације као и црква, укопани с њене јужне и југоисточне стране. Јужни зид средњовјековне цркве назидан је на јужну клупу-лежај касноантичке гробнице на свод.
Ова црква је обнављана је крајем 14. и током 15. вијека од стране неких властелинских породица – када су уз темеље и у темеље јужног зида узидана два гроба са налазима дубровачког новца. Тада је црква омалтерисана и споља и изнутра, пиластри из старије цркве нису обновљени, а сахрањивање је даље вршено са њене јужне стране. Из средњовјековног периода потиче и бронзани фрагмент средњовјековног кандила са мотивом повијене лозе са тролистом.

кров

Монументални осмоугаони стубови и вијенац од камених плоча уграђени су као сполије из старије цркве. Њихова монументалност и орнамент капитела најближе аналогије имају у оближњим манастирима 15 – 16. вијека (Тврдошу, Житомислићу, Завали…), а конструктивна могућност да су носили куполу отвара могућност постојања још једне цркве у непосредној близини.

Сахрањивање на овој некрополи траје од римског периода у континуитету до данашњих дана, јер се на овом мјесту налази активно православно гробље. Укупно је истражено 30 гробова од којих су неки са гробним конструкцијама од камена, а други слободно укопани у гробне раке. Свједочанство о богатој некрополи из периода средњег вијека пружа неколицина преосталих стећака у јужном делу гробља. Нажалост, преостали број стећака од укупно 41, колико је раније забиљежено пренијето је 2004. на локацију код нове православне цркве у центру Љубиња.

Иако писани историјски извори не помињу Љубиње као важно средиште у раносредњовјековној и средњовјековној историји српског народа, досадашња археолошка истраживања показују да се ради о једном значајном средишту, у којем се у континуитету врши сахрањивање од римског периода до данашњег времена и зидају цркве, што указује на постојање и насеља из различитих периода.

 

Списак дародаваца  који је се редовно ажурира као и мноштво фотографија и занимљивих података можете пронаћи на  фејсбук страници  .

Наредних дана на страницама најпосјећенијег и најутицајнјег херцеговачког портала у Србији читаћете приче са покретачима ове акције (свештеником Сашом Којовићем, публицистима Митром Л. Ђурицом и Радом Ликићем), као и екслузиван интервју са Веском Будинчићем, начелником општине Љубиње

 

Извор: Слободна Херцеговина

 



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо




О аутору
  1. Pingback: Слободна Херцеговина ФБ цензори поново блокирали Слободну Херцеговину

Оставите коментар