НАСЛОВИ

БИЛЕЋА: Некадашњи музеј ће постати кафана


  • Иако су прошле пуне двадесет три године откако је на волшебан начин изгорио Завичајни музеј у Билећи, гдје су у пламену нестали експонати и документација, ни данас нема конкретних назнака да би се у граду могла формирати друга музејска установа, а одлуком Скупштине општине Билећа објекат музеја ће бити продат.

muyej01

ФОТО: ДАЈАНА АЛЕКСИЋ / СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Умјесто архивске грађе, експоната, документације и књига, који су некад чинили поставку Завичајног музеја у Билећи, данас се у спаљеној и опустошеној згради одмарају краве, иако су некад градски оци имали амбиције да прерасте у озбиљну научну институцију у којој би били прикупљани, похрањивани и публиковани различити материјали и документи из различитих периода људске историје на простору билећке општине, а према приједлогу Владимира Дедијера чак и одјељење Раселовог суда.

Данашњи градски оци Билеће кажу да су свјесни да од тих амбиција нема ништа, те да је најбоље да и објекат и површина око њега на обали Билећког језера буду продати и да на овом мјесту никну нови угоститељско-туристички садржаји, што је неспојиво са чињеницом да је управо на том простору чувена некропола средњовјековних стећака, који су већ једном овдје измјештени са земљишта потопљеног због хидроакумулације. Лицитација за продају овог објекта од око 500 квадрата, са припадајућих око 2.200 квадрата земљишта, биће спроведена чим буду завршене потребне процедуре, а почетна цијена биће 48.000 марака.

Миљан Алексић, начелник општине Билећа, тврди да другог избора нису имали, а да ће стећци остати нетакнути. „Објекат је у доста рушевном стању, а на врло атрактивној локацији, на обали Билећког језера, у прелијепом амбијенту зелене равнице по којој је расута чувена билећка некропола, тако да смо дошли на идеју да је једино изводиво претворити објекат у туристичку атракцију, а стећке сачувати“, каже Алексић.

Свјестан је, додаје, да је Билећи потребан музеј, па је засад алтернативно рјешење кориштење Спомен-собе палим борцима и дио просторија СПКД „Просвјета“, који чувају дио билећке традиције и прошлости, те да зграда на обали Билећког језера, иако је била велелепно и оригинално урађена, никад није у потпуности искориштена, па је ово једино рјешење.

mmm

ФОТО: ДАЈАНА АЛЕКСИЋ / СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Алексић каже да је у више наврата, са више инвеститора и људи од идеја обилазио објекат, у коме га је сваки пут било срамота јер је претворен у склониште за стоку и легло змија, али ниједан обилазак рушевина није дао конкретнији резултат од приједлога да овдје буде угоститељски објекат. „Сигурно је да нема љепшег мјеста у билећкој општини од овога, али би оно, и да имамо новца, морало да се обнови из темеља. Бојим се да би поред градских простора остало неискориштено, скупо за одржавање и производило би губитке уколико се не би искористило у сврху туризма“, додаје Алексић.

И одборници Скупштине општине Билећа су се сагласили да је објекат у рушевном стању и крњи изглед језера, с обзиром на то да на овом дијелу града већ постоје угоститељски објекти, ресторани, а има и заинтересованих купаца – да би најбоље рјешење била адаптација по старом изгледу, а новој намјени. Алексић каже да би се задржао стари изглед објекта у облику аутохтоне херцеговачке куће, грађене од билећког камена и покривене билећком клесаном каменом плочом, са поплочаним прилазом и двориштем.

Иако је остало врло мало тога након пожара 1993. године, у коме је изгорјела највише документација из комунистичког времена и времена прије Другог свјетског рата, када је у Билећи био затвор за политичке преступнике, остаци самог објекта су додатно девастирани током протеклих више од двије деценије, па је крајње вријеме да се нешто уради по том питању. Билећани о овоме имају подијељена мишљења, али сваки од њих се слаже у једном: тешко је замислити да се из периода када се размишљало о Одјељењу Раселовог суда дошло у вријеме кад се за објекат тражи неко ко ће ту отворити – кафану.

ИЗВОР: НЕЗАВИСНЕ



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



О аутору

Оставите коментар