АЛЕКСА НАМ НИЈЕ БИЛО КО: У Новом Саду одржана свечана академија у част и славу великог српског пјесника из Херцеговине
НАСЛОВИ

АЛЕКСА НАМ НИЈЕ БИЛО КО: У Новом Саду одржана свечана академија у част и славу великог српског пјесника из Херцеговине

Народ који заборави пјесника као да је убио славуја и ласту на окну родитељског дома.

Био је тек 19-огодишњак када је постао сарадник „Голуба – сомборског листа за српску младеж“, који је уз Змајев „Невен“ био најзначајнији омладински лист на српском језику с краја 19. и с почетка 20. вијека. Прве пјесме написао је вођен стиховним путоказима Јована Јовановића Змаја; и живот му је био попут Змајевог, уцвјељен и промрз`о самоћом. Српска Војводина га је са достојанством дочекала на животном и пјесничким почецима. Равница му је пружала племениту одважност као зрело жито. Он јој то није заборавио. Она га није заборавила.

Баш на дан 150. годишњице Алексиног рођења, 27. маја 2018. године, освануо је над Београдом бистар и сунчан дан. И Господу је овог дана слављен спомен. Слава Свете Тројице и рођендан пјеснику који је живио, стварао и уснуо покрај храма Свете Тројице у Мостару. Предивна розета времена и смисла сплела се у вриједан знамен. Но, Београд се није освртао на пјесников јубилеј, баш као што га је са немаром и испратио на васкрсни починак. Гробна хумка се већ била слегла када је са увредљивим кашњењем из Београда стигло Краљево саучешће Мостару и Херцеговини због губитка пјесника и сина.

И ове јубиларне године београдске новине, радио и тв-станице писале су и збориле о свему, али не о најважнијем. Нису се присјетили да је српски народ имао једну мирисну душу која је свијет учинила бољим и пријатнијим распоном на вјечитој стази страдања и гријеха. А народ који је родио Шантића сигурно је велики, одиста човјекољубив, истински Богу мио.
Нови Сад је поново указао поштовање и поздрав пјеснику. У години када Српска Војводина слави вијек од ослобођења и уједињења са матицом Србијом организована је свечана академија у част 150. годишњице од рођења великог и милог Алексе Шантића. На позив Милана Гутића, привредника и поштоваоца Алексе Шантића и Херцеговине, да се нешто мора учинити одазвали су се многи.

У дворани Спортског центра Војводине (СПЕНС-у) 27. новембра 2018. године  уприличен је свечани скуп, а који је духом заиста био свечана и јубиларна Академија у част рођења Алексе Шантића.

Вече је почело молитвом и благословом оца Стефана, игумана фрушкогорског манастира Велике Ремете.

Пјесника су стиховима поздравили угледни савремени српски и херцеговачки пјесници Перо Зубац и Ђорђо Сладоје.

Пјесмом „Повратак Мостару“, Перо Зубац као да је причао Алекси о Мостару кога више нема, о православном торњу који се обнавља из рушевина, о несталом народу и времену, о нашој Херцеговини коју вјетрови омразе разнесоше по туђим обалама, а Неретва ледено, нијемо тече и памти.

Пјесник Ђорђо Сладоје, памтећи да је Алекса клицао вјековном ослободиоцу царског Призрена и жртвеног Косова поља, говорио је стихове у славу стогодишњице од побједе на Кајмакчалану, ослобођењу Србије и уједињења Српске Војводине са матицом. Пјесмом „Каплар“ поклонио је Алекси најљепше испричану повијест о српском војнику и народу, који су у историји ратовања уписани златним словима као сужњи љубави за Отачаство, прометеји наде на распећу свијета и правде.

Отпјевана је најпознатија пјесма Балканског полуострва (по званичној оцјени музиколога) Шантићева „Емина“, у извођењу Миодрага Мише Близанца, а уз музичку пратњу Миће Јанковића, шефа Народног оркестра Радио-телевизије Војводине. Уз гитару је задрхтала љубавна чежња „Што те нема“…

Дејан Томић, музиколог и новинар, изложио је реферат о Шантићевом музиколошком дјелу и пјесмама које су компоноване на његове стихове.

Шантићеве стихове у славу слободарске Његошеве Црне Горе отпјевао је гуслар Петар Мишовић, а родољубиве пјесме је говорио Миодраг Петровић, глумац Српског народног позоришта у Новом Саду.

Публици се обратила Биљана Ђоровић, угледни новинар Радио Београда, а која је ове јубиларне године уредила емисију о животу и дјелу Алексе Шантиће на Радио Београду 2. Управо је ова радио-емисија покренула организацију новосадског скупа. Биљана Ђоровић је подсјетила на страдање и прогон дјела Алексе Шантића, не само у родном Мостару, већ и у Србији, из чијих уџбеника се његове пјесме систематски уклањају.

– Ми се боримо колико нам то Бог допушта, али ево видимо да помака има, и да када та енергија оде у етар она има плодно тле. То је оно што је веома важно, јер то је оно од чега у крајњој линији зависи опстанак не само нашег рода и народа, већ читавог човечанства.

Своје обраћање у част Алексе Шантића као православног пјесника на путу Богочовјека, изложио је Горан Лучић, иницијатор овогодишњег обиљежавања Шантићевог јубилеја у Београду.

ПРОЧИТАЈ ЈОШ: МЕНЕ СВЕ РАНЕ МОГА РОДА БОЛЕ: У Београду обиљежено 150 година од рођења Алексе Шантића (ВИДЕО)

Једну од најљепших севдалинки, а коју је написао Алекса Шантић, „Ко покида са грла ђердане“ отпјевала је Весна Димић, вокални извођач народних пјесама.

„Ова песма је својевремено сврстана међу 100 најлепших песама на простору бивше државе, а занимљиво је и то да је музику на стихове Алексе Шантића компоновао др Јован Поповић, офталмолог из Аде, на Тиси.“

Поздрављајући све присутне, предсjедник Савеза књижевника у отаџбини и расејању Милош Иветић најавио је да ће овај Савез до краја године расписати међународни конкурс са насловом чувене Шантићеве пјесме Остајте овдје . Тема ће бити слободна, а радови ће бити сврстани у циклусе који ће носити називе Шантићевих пјесама. Иветић је рекао да ће зборник радова бити промовисан у оквиру манифестације „Панонски бисери“.

У част Алексе Шантића обратила се и Маја Ковачевић, мајка једанаесторо дјеце и оснивач издавачке куће са националном тематиком „Глас Србије“.

-Расла сам уз песме Алексе Шантића и мени се до те мере урезао емотивни бол и родољубље, љубавна чежња и пркос због национално угроженог српског народа о којем је тако убедљиво песмом зборио, да сам и сама желела да будем песник. Пошто нисмо сви одређени да будемо песници, одлучила сам се да се бавим издаваштвом и да на тај начин сачувам од пролазности великане садашњице као што су „Просвјета“ и „Зора“ за нас сачувале Алексу Шантића. Желим да његове песме у свима нама пробуде ону жарку љубав према своме народу и отаџбини коју је он носио у себи. 

На крају је све присутне поздравио домаћин вечери Милан Гутић изнијевши приједлог о нужности оснивања „Друштва пријатеља Алексе Шантића“, задужбине која би се старала о пјесниковом дјелу, достојанству и памћењу.

Програм је пријатно и лагодно водио др Милош Зубац, иначе син пјесника Пера Зупца.

Свој допринос организацији јубиларне свечане академије дали су „Инстел клуб“ Нови Сад, Савез Срба из региона, Друштвено- културни центар „Дунав“ из Новог Сада, издавачка кућа „Глас Србије“, портал Слободна Херцеговина.

И да, Нови Сад је од Алексе изабран као јубиларна катедра пјесникове славе и српског сабрања.

Ту су га дочекали Змај и сомборски „Голуб“, господствени Новосађани и поносни Херцеговци са свих страна…

Сви га искрено и мило срцима изљубише и помолише се пјесмом и стихом за његову чудесно племениту и родољубиву душу, која као бијела голубица те ноћи прелеће војвођанском равницом. 150. годишњица Шантићевог рођења била је тиха и достојанствена, баш као и све што се пожели и учини срцем.

ТЕКСТ: Горан ЛУЧИЋ
ФОТО: Миле Шапић/ Српско коло

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар