ЗЕМЉОТРЕС УПОЗОРАВА НА ОПРЕЗ: Хоће ли Хрватска заиста направити одлагалиште радиоактивног отпада на трусној Банији?

  • Мучни призори разрушене Петриње и околних банијских мјеста обишли су свијет. Мјеста која су прије потреса још од рата била потпуно занемарена сада су разорена, а у ситуацији у којој се нико ових дана не може добро осјећати, отворила се још једна – за многе – болна тема. Хоће ли Хрватска заиста направити одлагалиште радиоактивног отпада на трусном подручју, како је планирано, питање је које ће, барем засад, остати без одговора.

Као земља чланица ЕУ, Хрватска има обавезу успоставити Национални програм за збрињавање радиоактивног отпада (РАО) и истрошеног нуклеарног горива (ИНГ). Осим тога, Хрватска има обавезу збринути половину РАО-а и ИНГ-а из Нуклеарне електране Кршко у Словенији, за што има врло кратак рок – и ту долазимо до проблема.

Владина планирана локација за складиштење радиоактивног отпада је бивша касарнаЧеркезовац у Општини Двор, у непосредној близини границе с Босном и Херцеговином. Управо због те локације годинама су бијесни многи грађани Хрватске и Босне и Херцеговине.

Стратешку студију за национални програм проведбе стратегије збрињавања радиоактивног отпада, искориштених извора и истрошеног нуклеарног горива објавила је у јануару 2016. године компанија Еконерг овлаштена од стране владе. Вођа израде студије је Владимир Јелавић, Еконергов директор Одјела за заштиту околине и одрживи развој који је од 2004. до 2005. радио у Словенији као представник Хрватске електропривреде у двочланој управи Нуклеарне електране Кршко. Ваља нагласити да је Јелавић такође био потписник спорне студије о утицају на околиш фабрике камене вуне Rockwool у Пићану у Истри. Грађани су протествовали позивајући се на исте конвенције и права гарантована законом као што то сада грађани чине с Черкезовцем.

Тракавица око фабрике вуне трајала је 11 година, а Општина Пићан на крају је одустала од најављене тужбе. Сања Франкола Јадрејчић, активисткиња  удружења „Наша земља“ која је непрестано протествовала због утицаја фабрике на околиш и здравље људи казала је 2016. године за Глобус како су се нагодби противили, али да је општину тако савјетовала адвокатска канцеларија.

У Стратешкој студији за Черкезовац је, између осталог, анализирана потенцијална опасност од потреса за планирано складиште радиоактивног отпада.

Черкезовац се налази на јужним обронцима Трговске горе, југозападно од града Двора на удаљености од 5,8 километара ваздушне иније. Најближе веће насеље је Нови Град, некадашњи Босански Нови, у Босни и Херцеговини, удаљен 4,3 километра ваздушне линије. Оближњи већи градови на удаљености ваздушном линијом су Хрватска Костајница (27 км), Глина (40 км), Петриња (48 км) и Сисак (50 км) – градови који су погођени разорним потресом, иза којег је слиједило још двјестотињак слабијих потреса.

Скале за одређивање макросеизмичког интензитета најчешће имају 12 степени, а сваки степен описује типичне учинке потреса те јачине. Нпр. први степен јакости потреса су незамјетљиви потреси које биљеже само сеизмографи, док је дванаести степен велика катастрофа. Најчешће скале у употреби су МЦС (једноставна), МСК (сложена) те ЕМС (врло сложена, детаљна).

У наведеној Стратешкој студији компаније Еконерг, коју Јелавић потписује, за анализу досад познатих потреса у овом епицентралном подручју кориштена је МЦС скала. Дакле, једноставна скала. Анализирано је шест значајнијих потреса у посљедњих стотињак година. Потреси су били највише магнитуде 4,7, а само у потресу из 1909. магнитуда је износила 6 према Рихтеру. У том документу се тврди како према студији Геофизичког одсјека Природословно математичког факултета у Загребу из 2014. године нити један од наведених потреса у овом епицентралном подручју не би узроковао штете на локацији Черкезовац складиштењем радиоактивног отпада.

Занимљиво је како студија ПМФ-а из 2014. назива “Процјена сеизмичког хазарда за шире подручје Зринске горе” на коју се Јелавић позива није јавно доступна чиме се крше законски гарантована права на информације. На web страници Фонда за финанцирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада и истрошенога нуклеарног горива Нуклеарне електране Кршко доступан је тек сажетак прелиминарне студије односно презентација на 11 страница коју потписује Маријан Херак, један од аутора студије из 2014. године.

Херак у закључку тог „сажетка“ наводи како се ради о објекту за који потреси играју јаку улогу у његовој безбједности. Истиче како ће бити “потребно пратити регионалну и локалну сеизмичност, а како у близини нема сеизмолошких станица то није могуће направити на потребном нивоу прецизности”. Такође, пише како у студији није у обзир узет сеизмогени потенцијал расједа на том подручју па се поставља питање зашто Јелавић тако важне информације није истакао у Стратешкој студији него је написао како се, закључно, “референтна локација Черкезовац налази у слабије сеизмичком подручју гдје на потресну опасност више утичу потреси из регионалних и локалних епицентралних подручја”. У међувремену, од ових Херакових опажања, постављена је сеизмографска станица на локацији Черкезовац и она је укључена у националну мрежу с циљем да се резултати прелиминарних мјерења и очитања искористите за израду сеизмотектонске студије и детаљнијих анализа потресне опасности.

Рецентни потреси у Петрињи и околини могли би дати другачију слику, супротну од до сад анализираних предвиђања. Према подацима Сеизмолошке службе при геофизичком одсјеку ПМФ-а 28. децембра у 06 сати и 28 минута догодио се јак потрес с епицентром код Петриње који је претходио разорном потресу 29. децембра у 12 сати и 19 минута, магнитуде 6,2 према Рихтеру те интензитета у епицентру VIII-IX степени ЕМС скалее. Очевидно је да се ради о потресу за двије магнитуде јачим од анализираних потреса из Стратешке студије.

Надаље, у Стратешкој студији Јелавић наводи како “за рецентни структурни склоп Трговске горе нема пуно публикованих података нити су на том подручју извођени специјалистички радови из подручја структурне геологије”. Уз то, казује како на “падинама овог типа рељефа доминантан утицај имају падински процеси спирања, јаружења, осипања и урушавања”.

“Без обзира на то што су падине ужег подручја локације Черкезовац сврстане у категорију углавном непогодних падина, због малих нагиба, не очекује се развој значајнијих падинских процеса који би могли угрозити физички интегритет постојећих и планираних грађевина”, пише Јелавић. Додатно, наводи како присутни пукотински сустави и варијабилност нагиба слојева указују на тектонску поремећеност наслага, но ни у томе у Еконергу очигледно не виде проблем.

Један од грађана Хрватске Костајнице који се већ годинама оштро противи складиштењу радиоактивног отпада на трусном тлу је Даниел Павлић. Његово удружење КАОС – Костајничка алтернативна сцена упозоравало је да на спорној локацији постоје јаки хоризонтални и вертикални расједи. Упозоравали су посљедњих година и путем удружења Еколошка културна сцена.

„Писали смо Агенцији за збрињавање отпада, разним министарствима, но одговори су изостајали или су били у форми да се све то стручно проводи. Један од посљедњих обраћања је био Свјетској агенцији за нуклеарну сигурност у Бечу, која нам је написала да се за све детаљне информације обратимо Агенцији која дословно ради по своме и жели на силу ставити тај отпад на Банију. Чак смо заједно са стручњацима из БИХ провели студију у којој се, између осталог, спомиње могућност потреса. Студију је припремао професор Рударског факултета из Сарајева Един Делић, који нам је био ослонац и адут струке“, истиче Павлић за наш портал.

Агенција је, каже, више пута долазила на Банију правити разне јавне трибине, но „то је било све по њиховом сценарију“.

„Становништво је имало јасан став да не жели отпад, но Агенција је то само забиљежила и то је остало као мртво слово на папиру. Касније је Агенција нудила општини и школи организације излета, набавку рачунарске опреме, што је по нама нека врста ‘поткупљивања’. Чему на тај начин подилазити локалном становништву ако је већ тај отпад добар и сигуран, како се представља?“, пита се Павлић, но, није изгледно да ће ваљани одговор икад добити.

Наш саговорник тврди како се влада упорно оглушује на Архушку конвенцију (Конвенција о приступу информацијама, судјеловању јавности у одлучивању и приступу правосуђу у питањима околиша оп.а.).

„И становништво мора судјеловати и одлучивати. Када се становништво одлучило против, они су се ‘спрдали’ с локалним становништвом. Чак смо нашли да су у једној студији описали како овдје живи пуно необразованог становништва“, огорчен је Павлић.

Додаје како влада игноришe и Конвенцију о процјени утицаја на околиш преко државних граница (ЕСПО). Логично је овом хрватском држављанину, с обзиром на близину границе с БИХ, да су у стратешке планове требали укључити и сусједну државу. Но, то се није догодило. У априлу ове године, преноси портал Новости, министар вањске трговине БиХ Сташа Кошарац сазвао је хитни састанак и казао да ће БиХ покренути међународни арбитражни спор уколико ће Хрватска инсистирати да одлагалиште за радиоактивни и нуклеарни отпад буде на Трговској гори.

Из компаније Еконерг 2016. године врло штуро су у службеном документу навели како се „Република Хрватска у овом поступку у свему придржава релевантних међународних конвенција као што су ЕСПО конвенција односно одговарајући Протокол о стратешкој процјени околиша у вези с том конвенцијом, Аархушка конвенција и сл. Исто тако Република Хрватска поступа у складу с ЕУ регулативом која је у потпуности пренесена у законодавство Републике Хрватске.”

И градоначелник Петриње Даринко Думбовић, кога ових дана гледамо на телевизијским екранима у свим информативним емисијама, годинама се противи складиштењу отпада на Черкезовцу. Упозоравао је и како одлагалиште отвара бројне дипломатске проблеме са сусједном БИХ. Тада му је Јелавић одговорио како је “у вези с тим Република Хрватска обавила упознавање с пројектом представнике Босне и Херцеговине сукладно наведеним конвенцијама и Протоколу“ изакључио како „не постоје у вези с тим никакви дипломатски проблеми с Босном и Херцеговином”. Но, данас видимо да то баш и није случај.

Думбовић је такође констатовао, говорећи о здрављу људи, како “локација Трговске горе није адекватна јер се у непосредној близини налазе урбана подручја, односно градови и општине ваздушне линије и до два километра“.

„Трговска гора је трусно и несигурно подручје за које постоје докази о великој могућности од природних непогода као што су потреси и помицање тла“, објашњавао је градоначелник Петриње.

Јелавићев одговор је, имајући у виду све горе наведено, готово надреалан: “Када се говори о складишту или одлагалишту удаљеност од два километра се не може третирати као ‘непосредна близина’ него као шире локално подручја. Непосредна близина би било подручје на удаљености од неколико десетака или максимално неколико стотина метара, међутим и у том подручју не може се говорити о неком мјерљивом утицају на здравље. Детаљна аргументација ће бити дио Студије о утјецају захвата на околиш која ће укључити све аспекте утицаја па и потенцијални утицај на здравље. С геолошког и сеизмолошког гледишта Трговска гора је врло квалитетна локација. Геолошке структуре које тамо постоје не могу генерисати озбиљан потрес, а утицај потреса из удаљених епицентралних подручја је лако компензовати одговарајућим пројектним рјешењима.”

Што се на Черкезовцу тренутно догађа, у којој је фази план изградње одлагалишта – тврди Павлић – нико не зна.

“Ми смо као удружење тражили службеним дописом да нам се бивша касарна Черкезовац да на кориштење за развој континенталног туризма, кампова, производњу здраве хране, за ликовне колоније како то раде све развијене државе попут Њемачке, Италије, Норвешке, Данске… Но, Министарство државне имовине нам уопште није ни одговорило на допис. У Черкезовац не можете ни ‘присмрдити’ јер тамо је стража, а околина може бити и минирана, то нико не зна. Што је тамо и у којој фази, немамо појма“, казао је.

Упитали смо га нада ли се да ће влада након разорних потреса у Петрињи и околици одустати од плана складиштења радиоактивног отпада на трусном тлу.

„Заиста би сватко нормалан одустао, но схватам да је пуно новаца уложено у припреме и тешко да сад могу одустати јер требају оправдати финансије. Све се врти око лове, а за људе – кога брига. Ко зна, свашта се у овој години десило, па можда и схвате да је тамо немогуће одлагати опасне отпаде, поготово радиоактивне. Ова бразда је као буре барута. Ваљда су то схватили из ових немилих догађања“, закључио је.

Извор: lupiga.com

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар