•  У Београду је 12 и 13 децембра 1936. одржан збор жупских начелника Савеза Сокола. На збору је одлучено да се радно зборовање жупских начелника, начелница, начелништва Савеза … требало  да одржи од 21.7. до 30.8.1937. у логору на мору  у Каштел Сућурцу код Сплита. (1)  Упоредо са  збором жупских начелника и  начелница одржан је судијски течај  Савеза словенског Соколства у  Каштел Сућурцу.

Течај је водио др. Мирослав Клингер, начелник Савеза словенског Соколства и Чехословачке обце соколске. На течају су учествовали : од стране Чешкословачке обце соколске Јаро Штерц, Јенда Планичка, Евжен Пенигер, Богумил Хавел, Марија Провазњикова, Ружена Махалова, Зофија Вокачова и Евженија Кржижова; од стране Савеза бугарских Јунака Јосиф Буреш, Јордан Иванов, Драги Бобев, Штефанија Миленкова и Васиљка Мерџева; од стране Савеза пољског Соколства Хенрих Хелмицки и Хана Зелинска; од стране Савеза Сокола КЈ др. Алфред Пихлер, инг. Стеван Шуица, Едуард Антосијевић и Емил Вукотић. Као вежбачи-показивачи на течају били су : Милан Кујунџић из Суботице, Зиси Тодоровић и Миливоје Средојевић из Сплита,  и Власта Фолтова из ЧОС, Лидија Рупник из Љубљане и Душица Радивојевић из Београда. (2)

Радни збор жупских начелника и  начелница одржан је у  Каштел Сућурцу од 23 до 30 јула 1937. Учествовали су и чланови и чланице стручног одбора Савеза Сокола. Збор је водио начелник Савеза Сокола др. Алфред Пихлер. Одржан је под шаторима које је за зборовање као и за савезни нараштајски предњачки течај који је тад био завршен, уступила жупа Нови Сад. На збору предавали су : др. Мирослав Клингер, начелник Савеза словенског Соколства и Чехословачке обце соколске, о соколском васпитању за народну одбрану; Никола Таталовић, начелник жупе Бјеловар, о тешкоћама рада са школском омладином; Петар Чолић, начелник жупе Мостар, о спремању омладине за смену; Милена Грубор, чланица савезног стручног одбора, о соколици тадашњег времена; Милан Теодоровић,  начелник жупе Нови Сад, о раду са жупским предњацима; Бранко Полић, тајник савезног стручног одбора, о социјалном раду у соколству; инж. Виктор Черне,  начелник жупе Ниш, о соколским путним благајнама и Славко Комац, начелник жупе Марибор, о новој уредби о обавезном телесном васпитању. Збор је отворен 27 јула 1937. у 7 часова ујутро свечаним подизањем словенских застава на почасне јарболе уз певање химне сокола  „Хеј Словени”. Отварању збора присуствовали су сви учесници судијског течаја  Савеза словенског Соколства, који је био одржан тих дана у  Каштел Сућурцу. Рад збора одвојао се по програму. Скоро сви учесници збора учествовали су на слету хварско-вишког окружја 25 јула 1937. Слет је одржан на Вису приликом прославе 30-годишњице тамошњег соколског друштва. Последњег дана збора, 30 јула 1937. приређен је излет у Трогир,  где су учесници збора разгледали градске знаменитости. После повратка са излета свечано су спуштене са јарбола словенске заставе уз певање соколске химне  „Хеј Словени”. Тиме је збор  жупских начелника и  начелница био завршен. (3)

На збору  су одлучили да у циљу јединственог соколског васпитања требају сви соколски васпитачи (предњаци-просветари) спремати у скупним течајевима. Затим у Савезу требали су се одржати течајеви : школа за обуку војника (воднички течај за воднике соколских чета); течај за жупске путујуће предњаке; течајеви за врхунске вежбаче; једна мушка и једна женска нараштајска школа (предњачки нараштајски течај) у трајању од по 1 месец, које је требао да похађају 2 нараштајца или нараштајке из сваке жупе; општи савезни предњачки течај за мушке (за течајце са жупским предњачким испитом) у трајању од 3 недеље; општи савезни предњачки течај за женске у трајању од 3 недеље; течај за воднике нараштаја; течај за воднице нараштаја; течај за просте гране, игре и народна кола (мушки); течај за просте гране, игре и народна кола (женски). Течајеви за начелнике друштава и чета нису се у Савезу одржавали, него по жупама тродневна радна зборовања (у облику течајева) друштвених и четних начелника. Општи предњачки (воднички) течајеви и то основни требали су се у што већем броју одржавати по четама, друштвима, окружјима и жупама.Требало је да се сваке године одржи обавезна предњачка радна школа за женски нараштај као таборовање.  За рад на селу требало је да се на селу одржавају течајеви, које би организовали просветни одбори у заједници са стручним одборима, или да Савез Сокола пошаље своје предњачице на терен у циљу подизања социјалног нивоа жена на селу. (4)

Ради стварања својих кадрова стручњака Савез Сокола приређивао је савезне течајеве, често заједно са  Савезом словенског Соколства, чији је био члан. На течајевима су ангажовани соколски стручни кадрови, који су своја знања преносили течајцима. Течајци су даље обучавали чланове соколских друштава и чета. Циљ течаја сем стручних знања из одређених области био је да учврсти дух словенског заједништва. Винковачки нараштајци писали су у часопису жупе Осијек „Братство” о својим утисцима из школе Соколовац на Палићу. Сматрали су да је сврха школе била да створи добре и вредне соколе, „који ће се у свако доба жртвовати за добро соколства и свога народа. „Соколовац”, како се зове место где смо логоровали, идеалан је крај за одржавање тих школа….. . У тој школи било је заступано и соколско друштво Винковци са својим нараштајцима. Школу је водио бр. Кујунђић, који се трудио да нам да што више од свога великог … знања и ми му се на томе најлепше захваљујемо. Рад је био разноврстан. Прелазили смо соколску идеологију, организацију, повест. Ту се пливало, скакало, веслало. Осим тих грана ми смо имали и неколико часова војне обуке, гађало се из војничке пушке. Највише пажње посветило се раду на справама и простим вежбама где нас је бр. Кејо упутио у врхунску теловежбу. Не могу а да не похвалим храну и кухање наше добре сестре Маре. Весеље и другарство расло је из дана у дан. … да ће нам оних 21 дан што смо провели на логоровању остати у незаборавној успомени. … Ми Винковчани смо још под утиском тога логоровања. Сваки пут када се састанемо на вежби ми певамо све логорске песме које су се певале приликом наших излета. Могу речи да је све нас дирнуло највише задње спуштање заставе и када смо је сви заједнички понели од јарбола на којем је она лепршала кроз 21 дан нашега рада сваком су се замаглиле очи од суза. Свега тога ми ћемо се увек радо сећати. .. .” (5) Антун Гаудер, нараштајац из Винковаца пишући о соколској нараштајској школи на Палићу истакао је да је циљ те школе : „Наш скупни живот у логору, заправо школи уређен је тако да сваки има једнака права и дужности, упућује нас на другарство и слогу, … Но у породици мора владати и поверење. Мора бити узајамне љубави, љубави пуне разумевања за туђе погрешке, која зна праштати,  … љубави, која повећава међусобно поверење до максимума, која ствара братске осећаје и чини од појединаца – до недавно још туђих једно другоме — једну заједницу и братску целину, јаку и способну да одолева свима нападима завидника и соколских противника, којима је наш успех трун у оку и који добро знају да ћемо им ми бити најжешћи противници и највећа препрека у њиховом разорном деловању. Створити таку заједницу циљ је ове наше нараштајске школе.” (6)

Савез словенског Соколства и Савез Сокола тежили су да соколску организацију кроз течајеве што чвршће повеже у духу словенске узајамности. Ради тога Савез Сокола је заједно са Савезом словенског Соколства, приређивао  савезне течајеве.  Течајци су даље обучавали на жупским течајевима чланове и нараштај. После Другог светског рата власти СФРЈ трудиле су се да са омладинским радним акцијама повежу омладину. За разлику од сокола нису деловали у духу словенске узајамности  него у духу социјализма.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Закључци збора жупских начелника”,„Соколски гласник“, Београд, 22 јануар 1937, бр.1, стр. 5;

2. „Судијски течај  Савеза словенског Соколства”,  „Соколски гласник“, Београд, 11 септембар 1937, бр. 28, стр. 8;

3. „Збор жупских начелника и начелница у Каштел Сућурцу”, „Соколски гласник“, Београд, 11 септембар 1937, бр. 28, стр. 8;

4. „Закључци радног зборовања жупских начелника и начелница, одржаног у Каштел-Сућурцу”, „Соколски гласник“, Београд, 6 септембар 1937, бр. 26 и 27, стр. 9;

5. Винковачки нараштајци, „Нараштајска васпитна школа на Палићу”, „Братство”, Осијек, аугуст-септембар 1939, бр. 9, стр. 187;

6. Антун Гаудер, нараштајац Винковци, „У соколској нараштајској школи на Палићу”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1939, бр. 10, стр. 208;