У Федерацији БиХ у току је пoступак усклађивања података из земљишних књига и катастра о земљишту, зградама и правима на основу стварне ситуације на терену. Данас је на снази већи број различитих евиденција о непокретностима, насталих у различитим временским периодима, заснованих на различитим премјерима, различите тачности и ажурности. У БиХ постоји и много општина у којима не постоје земљишне књиге, јер су уништене или нестале. Циљ је регистрације некретнина да се оснивањем нових или замјеном постојећих земљишних књига ускладе подаци о некретнинама у земљишној књизи с подацима из катастра некретнина по новом премјеру како би на истој некретнини и упис у земљишну књигу и катастру били исти и да одговарају стварном стању на терену, те да се успостави јединствена евиденција некретнина и права на њима у дигитализираној форми, доступна и путем интернета.
Сва заинтересована лица могу у поступку усклађивања да пријаве нека од својих права, за која сматрају да их имају на одређеним некретнинама.
Највећу препреку њиховом учествовању у поступку усклађивања представља чињеница да се позиви власницима не шаљу лично на адресу, већ се позив за пријаву права на непокретностима, и то не истовремено за све већ појединачно за сваку катастарску општину, објављује у Службеном листу Федерације БиХ и неколико федералних дневних новина, који су тешко доступни избјеглим и расељеним лицима, тако да власници или њихови насљедници немају сазнања да је њихово земљиште или земљиште предака предмет поступка.
У циљу очувања имовинских права Срба из Федерације БиХ покренута је заједничка кампања од стране надлежних институција Републике Србије и Републике Српске како би се грађани максимално укључили у поступак усклађивања података о некретнинама катастра и земљишних књига у Федерацији БиХ.
Сврха је овог приручника да у кампањи пружи грађанима, који имају имовинска права на непокретностима у ФБиХ, практичне информације о поступку усклађивања и да се позову да информације о својим власничким правима доставе ШТО ПРИЈЕ канцеларијама за правну помоћ избјеглим и расељеним лицима из ФБиХ које се налазе у подручним јединицама Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИПП), које ће им помоћи да провјере статус своје некретнине и да активно судјелују у поступку усклађивања и у заштити њихових имовинских права у ФБиХ.
Који је рок за пријаву права на некретнинама?
Сва заинтересована лица којa полажу право на признавање власништва или неког другог права на некретнинама уписаним у катастарској општини могу да пријаве у поступку усклађивања то своје право, поднеском у два примјерка и да поднесу доказе за то, земљишнокњижном уреду надлежног општинског суда у року од 60 дана од дана објаве огласа на огласној плочи тог суда, Службеним новинама Федерације БиХ, Службеном гласнику БиХ и у најмање два дневна листа која се дистрибуирају у БиХ.
Грађани који полажу право на некретнинама у катастарским општинама наведеним у огласу могу рок од 60 дана на лични захтјев продужити за најмање сљедећих 90 дана, како би им се дала могућност да прибаве потребне доказе.
Лица која нису била у могућности сазнати за најаву поступка успостављања имају право у року од 60 дана од дана сазнања за поступак успостављања, али најдуже годину дана од почетка поступка успостављања, пријавити своје власништво или неко друго право на некретнини тако што ће поднијети захтјев за продужење рока за најмање сљедећих 90 дана, како би им се дала могућност да прибаве потребне доказе.Који је рок за пријаву права на некретнинама?
Сва заинтересована лица којa полажу право на признавање власништва или неког другог права на некретнинама уписаним у катастарској општини могу да пријаве у поступку усклађивања то своје право, поднеском у два примјерка и да поднесу доказе за то, земљишнокњижном уреду надлежног општинског суда у року од 60 дана од дана објаве огласа на огласној плочи тог суда, Службеним новинама Федерације БиХ, Службеном гласнику БиХ и у најмање два дневна листа која се дистрибуирају у БиХ.
Грађани који полажу право на некретнинама у катастарским општинама наведеним у огласу могу рок од 60 дана на лични захтјев продужити за најмање сљедећих 90 дана, како би им се дала могућност да прибаве потребне доказе.
Лица која нису била у могућности сазнати за најаву поступка успостављања имају право у року од 60 дана од дана сазнања за поступак успостављања, али најдуже годину дана од почетка поступка успостављања, пријавити своје власништво или неко друго право на некретнини тако што ће поднијети захтјев за продужење рока за најмање сљедећих 90 дана, како би им се дала могућност да прибаве потребне доказе.
ЗАШТО ДА УЧЕСТВУЈЕМ У ПОСТУПКУ УСКЛАЂИВАЊА ПРИЈАВОМ СВОГА ПРАВА НА НЕКРЕТНИНАМА?
Пријава права је у вашем интересу. Пријавом сте у могућности да активно учествујете у процесу утврђивања права на вашим некретнинама, добивањем рјешења о упису права и провођењем његовог уписа у електронски вођеној земљишној књизи, осигуравајући тако заштиту својих права. Осим тога, сви уписи у земљишне књиге у поступку успоставе или замјене земљишне књиге у оквиру Пројекта регистрације некретнина се проводе без наплате судских такси.
Уколико учествујете у поступку усклађивања у прописаним роковима, у могућности сте да поднесете приговор против тачности уписа у земљишну књигу.
Лице, које је, учествовало у поступку усклађивања, може против рјешења земљнишнокњижног референта, уложити и жалбу код надлежног кантоналног суда у року од 15 дана. Рок почиње тећи од дана пријема преписа рјешења или сазнања о радњи која је предмет жалбе. Жалба се може поднијети и код земљишнокњижног уреда који је обавезан прослиједити је без одлагања надлежном суду. У жалбеном поступку заинтересиране особе могу само захтијевати да се земљишнокњижном уреду наложи да изврши забиљежбу против тачности земљишне књиге или да предузме брисање. Један од исхода, у случају прихваћања жалбе, јесте да ће се извршити забиљежба против тачности земљишне књиге, а странке ће се упутити на парницу како би оствариле своје право у редовном судском поступку. Могућ је и исход да Суд наложи брисање, тако да ће се укинути све предузете правне радње и предмет вратити на поновни поступак.
Учествовање у поступку усклађивања омогућава вам, примјерице, преношење трајног права кориштења у приватно власништво. У случају да сте, као власник зграде или посебног дијела зграде, уписани у катастарској евиденцији као посједник на катастарској честици/парцели означеној као државно власништво на грађевинском земљишту, својим захтјевом за упис власништва на земљишту омогућава вам се укњижба вашег власништва на односној парцели у земљишнокњижном улошку.
КАКО МОГУ ЗНАТИ КАДА ЈЕ ОБЈАВЉЕН ПОЗИВ ЗА ПРИЈАВУ ПРАВА НА ПРИЗНАВАЊЕ ВЛАСНИШТВА ИЛИ НЕКОГ ДРУГОГ ПРАВА НА НЕКРЕТНИНАМА У КАТАСТАРСКОЈ ОПШТИНИ У КОЈОЈ ИМАМ НЕКРЕТНИНЕ?
Успостава земљишне књиге се покреће објављивањем огласа надлежног општинског суда о најави успоставе земљишне књиге. Оглас о организираном оснивању или замјени земљишне књиге објављује се у Службеном гласнику БиХ, Службеним новинама Федерације БиХ, службеним гласилима кантона и општине, најмање у двоје дневних новина које су доступне у цијелој Босни и Херцеговини, на огласним плочама општине, подручне јединице кантоналне управе, локалним електронским медијима и на мјестима уобичајеним за оглашавање у предметној катастарској општини.
Пријава података, ШТО ПРИЈЕ, некој од горе наведених канцеларија за правну помоћ омогућава правницима у тим канцеларијама да вас правовремено обавијесте о објави Јавног позива за вашу катастарску општину и да вам пруже правну помоћ у поступку усклађивања и у заштити ваших имовинских права у Федерацији БиХ.
Осим тога, позиви земљишно-књижних уреда општинских судова којима се најављује успостава и замјена земљишне књиге за поименично наведене катастарске општине објављују се и на веб-сајту Федералне управе за геодетске и имовинско-правне послове (www.fgu.com.ba/sr), као и веб страницама општине и општинског суда и кантоналне управе. Препоручује се да редовно пратите ове веб-сајтове.
На интернет страници www.fgu.com.ba/sr/1003.htmlможете наћи Преглед објављених огласа о најави успостављања земљишне књиге. Такође, су наведене катастарске општине у којима су преузети подаци из катастра некретнина у земљишну књигу. С обзиром да су за све некретнине с подручја ових катастарских општина донесена рјешења приликом излагања некретнина, нису објављени огласи о успостављању земљишнокњижних уложака за исте.
КОЈЕ СУ ПОСЉЕДИЦЕ АКО НЕ ПРИЈАВИМ У РОКУ СВОЈЕ ПРАВО НА НЕКРЕТНИНУ?
У случају да се лица којa полажу право на признавање власништва или неког другог права на некретнинама не јаве у року од 60 дана, односно годину дана од објаве огласа њихово право неће бити узето у обзир приликом успостављања земљишнокњижног улошка, односно упис у нову земљишну књигу извршиће се на основу постојеће документације, након службене провјере и истраженог чињеничног стања.
Као докази, између осталог, ће се употријебити: 1. копија актуалног катастарског плана, 2. елаборат нове измјере, 3. подаци о особама за које се на основу постојећих података претпоставља да су они носиоци права, 4. подаци из земљишне књиге, 5. стари катастарски планови и операти, 6. судске одлуке и одлуке других органа о правима на некретнинама, 7. неизвршене одлуке аграрних комисија које за предмет имају некретнине, 8. подаци о правима утврђеним у поступку комасације (поступак новог уређења земљишта), 9. правоснажне одлуке надлежних органа, 10. закључени уговори и друге исправе које могу послужити као основа за упис, 11. подаци катастарских операта који одговарају стварном стању, 12. саслушања свједока, посљедње стварно стање посједа, изјаве странака и сличне информације, 13. одлуке Комисије за имовинске захтјеве избјеглица и расељених особа (ЦРПЦ) и сви други докази који су доступни ЦРПЦ-у, 14. друге исправе и докази.
У пракси, у случајевима изостанка пријаве за утврђивање права, ЗK референти углавном располажу подацима из земљишне књиге и катастра, те на темељу тих података и доносе одлуку. ЗK референт доноси рјешење о упису с поуком о правном лијеку и доставља га свим учесницима поступка.
Учествовање у поступку усклађивања је важно и због тога што за подручја на којима не постоји катастар земљишта основан темељем нове измјере (аерофотограметријске измјере), оснивање или замјена земљишних књига се врши паралелно са оснивањем катастра некретнина.
У поступку оснивања катастра некретнина излажу се на јавни увид подаци о некретнинама и правима на некретнинама. Kатастар некретнина састоји се, поред осталог, и од елабората катастарске измјере, која обухваћа и прикупљање података о носиоцу права на некретнинама. Притом се користе подаци из катастра земљишта, земљишне књиге и катастра некретнина. Ако се подаци о носиоцу права на некретнинама не налазе у наведеним евиденцијама, ти подаци ће се прикупити према фактичком стању.
Закон о земљишним књигама ФБиХ (чл.72.) обавезује да се лицу, чије пребивалиште или боравиште није познато и које се није пријавило ради учешћа у поступку успостављања, по службеној дужности постави привремени заступник (наравно, ако има каквог трага о вама у постојећој евиденцији).
У случају утврђивања права избјеглице или расељеног лица поставља се привремени заступник са листе предложене од удружења избјеглица и расељених лица са односног подручја, од ЦРПЦ-а или од омбудсмана Федерације БиХ.
Лица која су пропустила да у наведеним роковима пријаве своје право на некретнинама не могу га накнадно пријавити. Ако је земљишнокњижни суд током поступка успостављања уписао, примјерице, другу особу као власника, остаје вам једино, на што увијек имате право, да против земљишнокњижног власника поднесете тужбу у редовном судском поступку и захтијевате земљишнокњижни упис на своје име, али сада уз сношење трошкова парнице.
Ако пропустите рок за пријаву, упис у нове земљишне књиге у појединачним случајевима износи минимално 600 КМ.
Коме пријавити ако сматрате да је умјесто вашег права на некретнини уписана држава?
Упис некретнине на државу је могућ ако је у постојећим евиденцијама земљишне књиге и/или катастра држава била уписана као власник или посједник, и ако је од стране земљишнокњижног референта који врши успоставу земљишне књиге утврђена као власник у складу с одредбама Закона о земљишним књигама или ако власништво државе према стању ствари земљишнокњижном уреду изгледа највјероватнијим.
Можете се јавити на контакт телефоне Федералне управе за геодетске и имовинско-правне послове +387 33 586063 и 586 064.
Такође, се можете јавити и некој од напријед наведених канцеларија за пружање бесплатне правне помоћи, те канцеларији Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ у Београду.
КАКО ДА ПРОВЈЕРИМ СТАЊЕ У ЗЕМЉИШНИМ КЊИГАМА И КАТАСТРУ?
У Федерацији БиХ
Вођење земљишно-књижне евиденције је у надлежности земљишно-књижних канцеларија/уреда при општинским судовима у Федерацији БиХ, а вођење катастарске евиденције у надлежности општинских управа у Федерацији БиХ.
На интернет апликацији земљишнокњижног (ЗК) регистра www.e-grunt.ba можете остварити увид у базу ЗК података на основу броја парцеле и броја земљишнокњижног улошка.
Електронска база садржава податке:
• из катастарских општина у којима је извршен пријенос,
• из евиденције катастра некретнина,
• који су до сада ручно унесени из земљишних књига и
• пренесене из електронске базе Kњига положених уговора.
Приказани подаци земљишнокњижног улошка имају искључиво информативни карактер и не сматрају се службеним документом. За званичне земљишнокњижне изватке је потребно обратити се надлежном земљишнокњижном уреду. Увид у електронски вођену земљишну књигу могућ је и у ЗК уреду Општинског суда на подручју којег је некретнина.
На интернетској страници Федералне управе за геодетске и имовинско-правне послове www.katastar.ba/pregled можете пронаћи катастарске податке о вашим парцелама и стању посједа на истим. Податке можете претраживати по броју катастарске парцеле или броју посједовног листа, односно катастарскокњижног улошка, с тим да раније требате одабрати општину и катастарску општину у којој се тражена парцела или посједовни лист, односно катастарскокњижни уложак налазе. Сви подаци су информативног карактера и не могу служити као јавна исправа. Јавне исправе се издају у општинским службама надлежним за геодетске послове и катастар. Неке од 79 општина у ФБиХ тренутачно немају податке у дигиталном облику, а у неким општинама се ради на ажурирању катастарских података.
На Геопорталу Федералне управе за геодетске и имовинско-правне послове www.katastar.ba/geoportal доступни су, поред осталих, и сљедећи подаци: Ортофото снимци Федерације БиХ; Kатастарски подаци (границе катастарских општина, парцеле, симболи и зграде).
За помоћ око увида можете се обратити и наведеним канцеларијама за правну помоћ, те Одбору за заштиту права Срба у ФБиХ.
У Републици Српској
На интернет апликацији Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове www.ekatastar.rgurs.org можете остварити увид у катастарске податке, који су информативног карактера те не представљају јавну исправу. Постоје два начина претраживања, по катастарској парцели и по адреси.
На Геопорталу Републике Српске www.geoportal.rgurs.org можете видјети приказ геопросторних података и карата.
У Брчко дистрикту
На порталу електронске земљишне књига Брчко дистрикта БиХ www.ezkbd.osbd.ba можете извршити претраживање на основу броја катастарске парцеле или броја земљишнокњижног улошка. База садржи:
• податке из катастарских општина у којима је завршен поступак излагања некретнина/поступак комасације,
• податке из катастарских општина/дијелова општина који су до сада ручно унесени из земљишних књига привременог регистра (ПР РЕГ) и земљишних књига старог премјера (СП).
Подаци приказани на овој веб страници су искључиво информативног карактера, а приказани земљишнокњижни уложак нема снагу јавне исправе. Земљишнокњижни извод као јавну исправу можете прибавити искључиво у земљишнокњижној канцеларији Основног суда Брчко дистрикта БиХ.
ПРОЦЕДУРА У СЛУЧАЈУ СМРТИ ВЛАСНИКА НЕКРЕТНИНЕ: ГДЈЕ И КАКО ДА ПОКРЕНЕМ ОСТАВИНСКИ ПОСТУПАК?
Оставински поступак се у првом степену проводи пред општинским судом у ФБиХ, односно пред нотаром, као повјереником суда
Оставински поступак покреће се пред општинским судом на чијем је подручју оставилац у вријеме смрти имао пребивалиште. Ако оставилац у вријеме смрти није имао пребивалиште у Федерацији, за оставински поступак је надлежан суд на чијем је подручју оставилац у то вријеме имао боравиште. Ако оставилац у вријеме смрти није имао ни пребивалиште ни боравиште у Федерацији, надлежан је оставински суд у Федерацији на чијем се подручју налази оставина или претежни дио његове оставине. Странке не могу споразумно мијењати надлежност суда у оставинском поступку.
Оставински поступак покреће се по службеној дужности у року 30 дана кад суд прими смртовницу или извод из матичне књиге умрлих или с њима изједначену исправу, односно по приједлогу странака.
Потребно је да предузмете сљедеће радње:
– Прибавите све земљишнокњижне изводе и посједовне листове у којима је као власник или посједник уписан ваш предак – оставилац у општинама и судовима у Федерацији БиХ. Ако некретнина није укњижена у земљишним књигама, власништво се доказује другим вјеродостојним документима (закључени уговори и друге исправе које могу послужити као основа за упис права власништва).
– Захтјев за упис смрти у матичне књиге и Извод из матичне књиге умрлих из Србије, односно државе у којој је то лице преминуло, доставите (препоручено с повратницом) у Службу за опћу управу – Матични уред у општини у Федерацији БиХ у којој је предак – оставилац имао посљедње пребивалиште, а ради уписа чињенице смрти.
Ако се посљедње пребивалиште тог лица није могло утврдити или ако посљедње пребивалиште није било у Федерацији, упис у матичне књиге умрлих извршиће се према мјесту рођења тог лица уколико је рођено на територији Федерације, а ако није рођено на територији Федерације упис ће се извршити према мјесту рођења једног од родитеља лица за које се врши упис.
Ако се лица не могу уписати у матичну књигу на напријед наведени начин, упис тог лица извршиће се у одговарајућу матичну књигу у Опћини Центар Сарајево.
Захтјев за упис смрти у матичне књиге у Федерацији, држављани БиХ могу поднијети и путем Амбасаде БиХ у Републици Србији, Kонзуларно одјељење, Генерала Анрија 37, 11 000 Београд, 011 303 82 04 Радно вријеме: понедјељак–петак, телефонски контакт и рад са странкама: понедјељак– петак, 10.00–14.00.
– Ради правилног и лакшег подношења захтјева за упис чињенице смрти у матичну књигу умрлих, можете да користите адресе и бројеве телефона матичних служби општине и града у Федерацији БиХ.
– Матичар надлежан за упис чињенице смрти у матичну књигу умрлих саставиће смртовницу и у обавези је да је достави суду у року 15 дана по извршеном упису, ради покретања оставинске расправе. Смртовница се саставља на основу података из матичне књиге умрлих, података добивених од сродника умрлог, од особа с којима је умрли живио, те од других особа које их могу пружити.
Kада се не зна постоје ли насљедници или гдје бораве, попис оставиочеве имовине обавиће се по одлуци оставинског суда. Суд ће попис наредити и на захтјев оставиочевих насљедника. Попис ће обухватити све оставиочеве непокретне и покретне ствари, његова потраживања, а и дугове, те посебно неплаћене порезе, доприносе и друга јавна давања.
– Kонтактирајте матични уред општине у Федерацији БиХ гдје сте доставили податак о смрти да бисте провјерили да ли је израђена смртовница и да ли је достављена суду. Поједини матични уреди у БиХ то не чине по службеној дужности, већ очекују захтјев за покретање оставине од стране сродника – насљедника или њихових опуномоћених лица.
Како да поступим ако је предак – власник непокретности нестао?
Поднесите Приједлог за проглашење несталог лица за умрло Општинском суду Ванпарнично одјељење гдје је та особа имала посљедње пребивалиште, а ако није имала пребивалиште, суду на чијем подручју је та особа имала посљедње боравиште у ФБиХ.
Приједлог треба да садржи нарочито: назив суда, име и презиме особе за коју се предлаже да се прогласи умрлом, односно чију смрт треба доказати, датум рођења и посљедње пребивалиште, односно боравиште те особе, чињенице на којима се заснива приједлог, доказе којима се утврђују те чињенице, правни интерес предлагача за подношење приједлога, име и презиме односно назив предлагача и његову адресу. Уз приједлог се подноси Извод из матичне књиге рођених за особу за коју се приједлог подноси.
Умрлом особом прогласиће се:
1) особа о чијем животу за посљедњих пет година није било никаквих вијести, а од чијег је рођења протекло шездесет година,
2) особа о чијем животу за посљедњих пет година није било никаквих вијести, а за коју је вјероватно да више није жива,
3) особа која је нестала у бродолому, саобраћајној несрећи, пожару, поплави, земљотресу или у каквој другој непосредној смртној опасности, а о чијем животу није било никаквих вијести за шест мјесеци од дана престанка такве опасности,
4) особа која је нестала у току рата или у вези са ратним догађајима, а о чијем животу није било никаквих вијести за годину дана од дана престанка непријатељстава.
Трошкове поступка за проглашење нестале особе умрлом и за доказивање смрти сноси предлагач. Плаћа се судска такса за приједлог којим се покреће поступак и такса за одлуку суда (видјети кантонални закон о судским таксама, нпр. у Унско-санском кантону у износу по 50 KМ).
ДА ЛИ МОГУ ИЗ СРБИЈЕ ПОКРЕНУТИ ОСТАВИНСКИ ПОСТУПАК У БиХ?
– С обзиром да се оставински поступак покреће не само кад суд прими смртовницу, већ кад прими и Извод из матичне књиге умрлих, то је ПРЕПОРУКА, ради убрзања поступка, да поднесете Општинском суду ванпарнично одјељење у ФБиХ (препоручено с повратницом) Приједлог за покретање оставинског поступка, уз који ћете, поред осталих докумената, доставити и Извод из матичне књиге умрлих за оставиоца.
КОЈА ПРАВА СЕ УПИСУЈУ У ЗЕМЉИШНУ KЊИГУ?
Према члану 28. Закона о земљишним књигама ФБиХ, у земљишну књигу се уписују сљедећа права:
1) власништво, сувласништво и заједничко власништво,
2) хипотека и земљишни дуг,
3) судско заложно право, надзаложно право,
4) право дугорочног најма и закупа,
право прече куповине и право откупа,
5) стварне служности,
6) плодоуживање,
7) стварни терети,
8) права кориштења.
ШТА ЈЕ ПОТРЕБНО ДОСТАВИТИ УЗ ПОДНЕСАК (ПРИЈАВУ)?
Лице које имају право или правни интерес на некретнинама уз поднесак (пријаву) треба доставити доказе на којима темељи своје право на некретнинама, као што су: уговори (о купопродаји, о поклону, о диоби, о замјени, о доживотном издржавању), Рјешење о насљеђивању, судске одлуке и одлуке других органа о правима на некретнинама, Одлука Комисије за имовинске захтјеве избјеглица и расељених особа (ЦРПЦ), Подаци из земљишне књиге, Препис посједовног листа (не старији од 6 мјесеци), Копија катастарског плана, Елаборат новог премјера и др.
Наведену документацију и поднеске потребно је доставити у оригиналу или овјереној копији.
КОМЕ И КАКО ТРЕБАМ ДОСТАВИТИ ПРИЈАВУ ПО ОГЛАСУ?
Пријаве са документацијом се лично предају у земљишнокњижном уреду надлежног општинског суда или путем поште (препоручено с повратницом).
КАДА СЕ ПОДНОСИ ЗАХТЈЕВ ЗА ПОЈЕДИНАЧНО ОСНИВАЊЕ ИЛИ ЗАМЈЕНУ ЗК УЛОЖАКА?
Захтјев за појединачно оснивање ЗК улошка може поднијети заинтересирана особа у случају када на неком подручју постоји катастар земљишта основан темељем нове измјере, а на том подручју не постоји земљишна књига. Уз захтјев заинтересирана особа је дужна приложити извод из Базе података катастра некретнина (скуп просторних и других података о некретнинама) и осталу документацију темељем које доказују право на некретнине које су предмет захтјева.
Захтјев за појединачну замјену ЗК улошка може поднијети заинтересирана особа у случају када на неком подручју постоје катастар земљишта основан темељем нове измјере и земљишна књига. Уз захтјев заинтересирана особа дужна је приложити документацију темељем које доказује право на некретнине које су предмет захтјева.
НАСЉЕДНИЦИ У ПОСТУПКУ УСКЛАЂИВАЊА
Много је случајева да су носиоци права умрли, а да нису проведени оставински поступци. У случају да је изостала пријава за утврђивање власништва у законском року у поступку усклађивања, а у постојећим регистрима се као власник води умрла особа, јер није проведен оставински поступак или због неажурности судова у БиХ није донесена извршна исправа за промјену носиоца права у земљишној књизи, рјешење о упису доноси се у корист умрле особе.
Уколико се на имовини као власници воде нечији преци, насљедници се, уз оставинско рјешење, могу бесплатно уписати као власници.
Важно је да насљедници ШТО ПРИЈЕ покрену оставински поступак како би се, поред осталог, избјегла могућност да оставина пређе у власништво општине, односно града. Наиме, према члану 160. Закона о насљеђивању у ФБиХ, ако није познато да ли оставилац има насљедника, суд ће огласом објављеним у Службеним новинама ФБиХ позвати особе које полажу право на насљедство да се пријаве суду. Ако се по истеку једне године од објављивања огласа не појави нити један насљедник, утврдиће се да је оставина прешла у власништво општине, односно града. Насљедник који се јави најкасније у року десет година од предаје оставине општини, односно граду има право да захтијева да му се преда оставина или дио који му припада. Смрћу оставиоца који нема насљедника, некретнине и с њима изједначена права прелазе на општину, односно град на чијем се подручју налазе (члан 21. став 1. Закона).
Ко је ослобођен од плаћања пореза?
Kантонални закони немају уједначен приступ у погледу круга лица и услова ослобађања плаћања пореза на насљеђе и поклоне. Заједничко им је да порез на насљеђе и поклон НЕ ПЛАЋА:
– насљедник односно поклонопримац првог насљедног реда: потомци оставиоца или поклонодавца (дјеца, унуци, праунуци) и брачни партнер.
– брачни партнер када је у другом насљедном реду, тј. када нема потомака заједно с оставиоцем или поклонопримцем, родитељ када насљеђује и прима на поклон имовину од дјеце и малољетно дијете без оба родитеља;
– насљедник другог насљедног реда када насљеђује или прима на поклон обрадиво пољопривредно земљиште, ако му је пољопривреда основно занимање;
– порез на насљедства и дарове не плаћа се на насљеђену или на дар примљену имовину коју порезни обвезник без накнаде уступи држави Босни и Херцеговини, Kантону, општини, хуманитарној организацији или вјерској институцији.
За конкретније информације о евентуалном ширем кругу лица од наведених, који су ослобођени плаћања пореза на насљеђе и поклоне и услове у вези с тим, потребно је видјети Закон о порезу на насљеђе и поклоне дотичног Kантона. (http://www.pufbih.ba/v1/zakon/lista/kp2/zakoni).
Судови, органи кантоналне управе и нотари дужни су рјешења о насљеђивању и уговоре о поклону непокретне имовине доставити надлежном органу за опорезивање у року од 15 дана од дана правоснажности рјешења, односно овјере уговора.
Обвезници пореза на насљеђе и поклон дужни су порезну пријаву за разрез пореза поднијети у року од 15 дана од дана пријема поклона, односно од дана правоснажности рјешења о насљеђу.
Порез на насљеђе и поклон разрезује надлежан орган за опорезивање на чијем подручју се налази насљеђена или на поклон примљена имовина. Ако се насљеђена или на поклон примљена непокретна имовина налази на подручју двије или више општина, разрез пореза врши надлежан орган за опорезивање према мјесту гдје се имовина налази.
Рок за плаћање пореза на насљеђе и поклон у кантонима је уређен различито (од 8 дана од пријема рјешења до 90 дана од дана доношења рјешења). Види: Закон о порезу на насљеђе и поклоне дотичног Kантона!
Без потврде или овјере уговора од стране Порезне управе о плаћеном порезу на промет некретнина, пореза на насљеђе и поклоне или потврде о ослобађању од плаћања пореза не може се извршити укњижба власништва у катастарским, земљишним и другим јавним књигама и регистрима.
Они који нису ослобођени плаћања пореза на наслијеђену или поклоњену имовину плаћају га по стопама:
Унско-сански кантон 3-10 %
Посавски кантон 5-5%
Тузлански кантон 2-3%
Зеничко-добојски кантон 5-5%
Босанско-подрињски кантон Горажде 5-5%
Средњобосански кантон 5-5%
Херцеговачко-неретвански кантон 5-5%
Западнохерцеговачки кантон 5-5%
Kантон 10 (Херцегбосанска жупанија) 5-5%
Kантон Сарајево 8-10%
Ко чини други насљедни ред?
Други насљедни ред су брачни партнер, који нема потомака заједно с оставиоцем или поклонопримцем, и родитељи умрлог, те браћа и сестре умрлог и њихови потомци. Ако је један или ако су оба оставитељева родитеља умрла прије оставитеља, дио оставине који би му припао да је надживио оставитеља насљеђују његова дјеца (браћа и сестре оставитеља), његова унучад и праунучад и његови даљњи потомци.
Кад настаје обавеза плаћања пореза?
Обавеза плаћања овог пореза настаје у тренутку правоснажности рјешења о насљеђивању, односно у тренутку пријема поклона. Поклон се сматра примљеним у тренутку потписивања уговора о поклону, а ако уговор није закључен, у тренутку када је поклон примљен. Основица пореза на насљеђе и поклон је прометна (тржишна) вриједност насљеђене или на поклон примљене имовине у тренутку настанка порезне обавезе.
На који начин трећа особа може да стекне власништво?
ГУБИТАК ПРАВА ВЛАСНИШТВА ЗБОГ ОДРЖАЈА
Због невршења права од стране власника некретнине (не посједује је нити користи), постоји могућност да трећа особа стекне власништво те некретнине досјелошћу (одржајем), тј. да фактичну власт на вашој некретнини претвори у правну. Наиме, чланом 58. Закона о стварним правима Федерације БиХ, прописано је да самостални посједник стиче досјелошћу/одржајем право власништва на некретнини, ако му је посјед законит и савјестан/поштен, а није прибављен силом, пријетњом или злоупотребом повјерења, протеком десет година непрекиднога посједовања (редовна досјелост).
Да би неко стекао власништво на вашој некретнини, протеком десет година непрекиднога посједовања, његов посјед мора бити законит, савјестан/поштен и истинит. Посјед је законит ако посједник има право на посјед, тј. ако има ваљани правни основ тога посједовања. То је државина/посјед која је стечена на основу уговора о купопродаји, поклону или трампи. Посјед је поштен ако посједник није знао нити је с обзиром на околности имао довољно разлога посумњати да му не припада право на посјед. Посјед је истинит ако није прибављен силом, потајно, пријеваром или злоупотребом повјерења.
Осим редовне, постоји и изванредна досјелост, а то је када посједник ваше некретнине стјече власништво над њом досјелошћу/државином протеком двадесет година непрекиднога самосталног посједовања. Притом се захтијева да је посјед само поштен, а не и законит и истинит. Непоштени посједник не може стећи право власништва некретнине досјелошћу, ма колико дуго посјед трајао.
Зато је битно да, ако имате земљу у Федерацији БиХ, а не живите и не обрађујете земљу, позовите лице које обрађује и користи земљу да закључите Уговор о закупу или Уговор о давању на бесплатно коришћење земље, у којем ће се јасно назначити и потврдити да сте ви власник земљишта, а лице које користи земљу је само корисник по основу уговора. У супротном, ако не посједујете некретнину и желите је вратити у свој посјед, мораћете ићи власничком тужбом против посједника у којој морате доказати двије ствари: да је некретнина коју захтијевате ваше власништво и да се она налази у туженикову посједу. Осим тога, избјегавате ризик губитка власништва, до којег долази усвајањем тужбе посједника за утврђење права власништва досјелошћу против вас као власника непокретности, након што је протекао рок од десет односно двадесет година непрекиднога посједовања. Прекид досјелости наступа, поред осталог, када држалац/посједник призна да није власник или када накнадно сазна да није власник ваше некретнине коју самостално посједује. Прекид досјелости доводи до тога да се сматра као да вријеме за досјелост није ни текло.
У вријеме посједа урачунава се и вријеме, за које су претходници садашњега посједника непрекидно посједовали вашу некретнину као законити и савјесни самостални посједници, односно као савјесни самостални посједници. Сматра се да је насљедник савјесни посједник од тренутка отварања насљедства и у случају кад је оставилац био несавјестан посједник, ако се не докаже да је знао или морао знати да му не припада право на посјед. Другим ријечима, ако је неко користио вашу земљу, и тај човјек преминуо, а његов насљедник наставио да користи, и ви не докажете да је насљедник знао или морао знати да му не припада право на посјед, он је савјестан/поштен посједник.
АЖУРИРАЈТЕ ПОДАТКЕ У РЕГИСТРУ ВЛАСНИКА
У сваком случају, од власника некретнина у ФБиХ, разумно је очекивати да ће исказати одређени степен бриге за те некретнине и права на њима, што укључује и ажурирање личних података.
У регистар власника и носилаца других права на некретнинама уписује се име (презиме, име, рођено презиме, име једног од родитеља), јединствени матични број грађанина и адреса пребивалишта односно боравишта (поштанска адреса) власника, односно носиоца другог права, као и катастарска општина и број ЗK улошка.
Осим наведених података, корисно је у захтјеву за измјену података о власнику непокретности у земљишној књизи навести и ваш контакт телефон и мејл адресу. Уз захтјев доставите и овјерену копију пасоша или личне карте.
Колики су трошкови оставинског поступка?
За приједлог да се спроведе расправа заоставштине и за друге поднеске у току оставинског поступка, не плаћа се такса. Нотар је у сврху провођења оставинског поступка овлаштен прибављати потребне податке и исправе од других надлежних органа, дакле, и власничке и посједовне листове. Поднесци којима то тражи ослобођени су од трошкова судских и административних такси.
– Контактирајте надлежни суд у Федерацији БиХ и распитајте се да ли је покренута оставинска расправа и ко води предмет. Референти су у обавези да вам дају ове информације, с обзиром на то да имате правни интерес за вођење оставинског поступка јер сте насљедник.
– За оставинску расправу одређује се рочиште. У позиву на рочиште упозориће се заинтересиране особе да могу до доношења првостепеног рјешења о насљеђивању дати изјаву о прихватању и уступању неком од сунасљедника или изјаву о одрицању од насљеђа усмено на рочишту или у форми нотарски обрађене исправе. Ако на рочиште не дођу или такву изјаву не дају, сматраће се да желе бити насљедници. Особа која је ваљано дала изјаву да прихваћа насљеђе не може га се више одрећи. Приликом давања изјаве о одрицању од насљеђа овлаштене особе ће насљедника упозорити да се може одрећи насљедства само у своје име, или и у име својих потомака.
– Након што добијете позив за рочиште, можете дати насљедничку изјаву тако да не морате ићи на рочиште.
У Републици Србији насљедничка изјава се може дати пред конзуларним представником БиХ који обавља конзуларне послове.
Насљедничка изјава се може саставити и у Одјељењу за ванпарничне поступке Основног суда у Републици Србији у граду/општини гдје имате пребивалиште (Понесите позив за рочиште са собом!). Такса је 380 динара.
Насљедничка изјава се може саставити и код нотара у Републици Србији, а такса је 3.600 динара.
Насљедничку изјаву доставите суду односно нотару од којег сте добили позив за рочиште (препоручено с повратницом).
– Нотар је дужан провести оставинску расправу у разумном року, рачунајући од дана пријема предмета.
КОЛИКО МОРАМ ПЛАТИТИ НОТАРУ ЗА ПРОВОЂЕЊЕ ОСТАВИНСКОГ ПОСТУПКА?
Награда нотара у нето износу обрачунава се према вриједности оставине.
Ако вриједност оставине прелази износ од 500.000 KМ поред износа награде од 400 KМ плаћа се 0,5% на разлику преко 500.000 KМ, али не више од износа максималне награде прописане Тарифом. Сваки насљедник сноси трошкове које је имао током или у поводу оставинског поступка и плаћа награду нотару сразмјерно вриједности некретнине коју је наслиједио. Нотар ће одбити давање клаузуле правомоћности и достављање правомоћног рјешења о насљеђивању јавним регистрима, све док странке не измире цјелокупни износ нотарске награде и надокнаде трошкова.
– Правомоћно рјешење о насљеђивању доставиће се надлежној порезној управи и јавном регистру некретнина те другим надлежним органима. У рјешењу о насљеђивању одредиће се да се, након правомоћности рјешења о насљеђивању, проведу у земљишној књизи и катастру некретнина потребни уписи у складу с правилима земљишнокњижног права.
КО ПЛАЋА ПОРЕЗ НА НАСЛИЈЕЂЕНУ ИЛИ ПОКЛОЊЕНУ НЕКРЕТНИНУ?
Порез на наслијеђену и поклоњену некретнину, као и порез на имовину у Федерацији БиХ је регулисан на нивоу кантона. Обвезник плаћања пореза јесте особа која насљеђује односно прима на поклон некретнину која је предмет опорезивања. Ако се насљедник, односно поклонопримац одрекне насљедства или поклона или га уступи, порез на насљеђе и поклон плаћа лице којем је насљедство или поклон припало, или му је уступљено.
ДА ЛИ СЕ ПЛАЋА ПОРЕЗ НА ПОКРЕТНЕ СТВАРИ?
Порез на насљеђе и поклон плаћа се и на покретну ствар ако јој је појединачна вриједност већа од 2.000 KМ (5.000 KМ у Kантону Сарајево и у Тузланском кантону). Предмети домаћинства који служе за задовољавање свакодневних потреба, као што су покућство, намјештај, постељина и слично, се не опорезују.
• У Републици Србији грађани се могу јавити и у канцеларију Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ, који пружа бесплатну правну помоћ за:
– рјешавање неријешених имовинско-правних ствари Срба из ФБиХ,
– подношење захтјева за обнову кућа и објеката у ФБиХ,
– подношење захтјева за добијање земљишнокњижних извадака и посједовних листова,
– савјетовање у вези са прибављањем личних докумената Срба из ФБиХ,
– подношење пријава за штету насталу незаконитом сјечом шуме и покретних ствари,
– подношење захтјева за обнову мјесних домова, путева, водовода и објеката инфраструктуре.
На сајту www.srpskazemlja.org могу се пронаћи сви прописи, обрасци и информације.
Одбор за заштиту права Срба у Федерацији БиХ Адреса: 11000 Београд, Гаврила Принципа 16
Тел/Viber и WhatsApp: 064 514 58 77
мејл: beograd@srpskazemlja.org
Бесплатан савјетодаван програм Коалиције удружења избјеглица
Коалиције удружења избјеглица у Републици Србији је уз подршку Комесаријата за избјеглице и миграције Републике Србије организовала програм бесплатне правне, информативне и савјетодавне помоћи прогнаним Србима из Хрватске и Федерације БиХ који обухвата активности у вези са остваривањем имовинских, статусних и стечених права.
До сада је одржано више јавних трибина на ову тему како би се грађани непосредно упознали са рјешењима.
• МРКОЊИЋ ГРАД Ул. Бораца српских бб +387 50/490-218; 211-355 мејл: pravnapomoc.mrkonjicgrad@rgurs.org
Грађани се могу јавити и на: • Viber i WhatsApp: 00387 65 090 040; 00387 65 724 683 ; 00387 65 704 892; 00387 65 478 781; 00387 65 998 111; • Facebook i Instagram: @kancelarijezapravnupomoc
• Грађани се могу јавити и у било коју подручну јединицу Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове, оставити податке и контактираће их правници који се баве заштитом имовинских права лица из Федерације БиХ. Види контакт на: www.rgurs.org/kontakt
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
