Владимир Гаћиновић: Отаџбина

Зашто је умукнула грмљавина и умрла бурна, бунтовна твоја песма? Где су саливени, стројни џинови, који су силним потезима стварали судбине и васкрсавали из гробова? Бојне и густе армије са превратним поклицима и хучним гибањима где су?

Нашља срца пуцају и наши се мозгови суше пред општим раскидањем твојим. Дивљи, сурови варвари пустоше твоје лепоте, кидајући нерве и кршећи удове сувог, изломљеног и разбијеног тела. На крају мрачних видика још лебди танки стуб светлости и праха – траг скорих ломова и растварања твојих.

Младу, таласасту душу која се пресипала и грчила у огромним напонима живота отровали су алкохолом, а мозак оковали грубим металним звеком. Са висова бола и отмене моралне патње свукли су те на тргове и окићену повели улицама. Отаџбино, тебе продају као проститутку!

Из тамних низина твојих долази мукли и суви крик за васкрсењем, који потреса наше савести и пали наше крви. У твојим болним тишинама ћути један отврдли врисак који ће скрхати сводове који те притискују и врелим, страсним замахом донети узбуркане дане наших цветања и оздравлења. Под срамом који нас обавија и дави, у првим рушењима ми ћемо букнути старом ватром а наша ће срца закуцати великим ослободилачким ритмом.

Тада ће се родити нова српска отаџбина!

Календар Просвјета, Сарајево, 1912.

Овај чланак преузима се из књиге Преглед српске књижевности у Босни и Херцеговини у 19. вијеку Бања Лука 2010; аутор: Младенко Саџак.

извор: srbiubih.com