НАСЛОВИ

ВЛАДИКА ЈОВАН: Како пред свијетом бранити истину, кад у Београду ни данас не постоји ниједан натпис ЈАСЕНОВАЦ!

  • Његово преосвештенство епископ пакрачки Јован позвао је на покретање акције којом би жртве Јасеновца добиле бар улицу у Београду.

Владика Јован Ћулибрк (Фото: Трифко Ћоровић )

“Нико на свету неће да прихвати да ми бринемо о Јасеновцу ако у престоници Србије тај појам не постоји”, рекао је владика Јован, поводом посљедњег покушаја да се у израелском листу “Џерузалем пост” у тексту непознатог аустралијског новинара Дејвида Голмана минимализује број јасеновачких жртава.

Владика Јован је скренуо пажњу на то да се у Србији деценијама нико није бавио питањем Јасеновца, те сматра да ће се глас из Србије чути онда када у Београду буде макар мали натпис “Јасеновац” на некој улици.

“Дотад немојте очекивати да се из Србије чује било какав глас о Јасеновцу”, рекао је владика Јован.

Он је напоменуо да не постоји монографија о Јасновцу коју је написао српски историчар, а камоли да постоји таква књига на енглеском или било ком другом језику.

“Нема сумње да је филм Дара из Јасеновца учинио много за ову тему, али постоје огромне празнине које морају да се попуњавају тако што ће да буду написани озбиљни научни радови који ће омогућити да се иде и у друге сфере живота”, рекао је владика за ТВ Тањуг.

Он сматра да је спорни текст у “Џерузалем посту”, да у усташком логору Јасеновац није побијено више од 4.500 људи, велика мрља на образу тог угледног листа,.

Уз питање како је то себи могао да дозволи, владика је истакао да је текст срећом брзо уклоњен и то захваљујући реакцијама са свих страна.

Он је истакао да Јасеновац није тема власти од 1945. године па наовамо, нити академске заједнице у Србији, те навео податак да је само на Филозофском факултету у Београду до данас одбрањен само један рад на тему Јасеновца и то далеке 1989. године.

Владика Јован је нагласио да треба питати шефове катедри на факултетима и шефове историјских института који су те функције обављали последњих 80 година, као и министре културе од 1992. године чија је дужност била да развијају београдски Музеј жртава геноцида и зашто је тако занемарен.

Имао је примједбу и на то што у Јерусалиму и Америци никада није направљена изложба о Јасеновцу, а за ону организовану прије неколико година у сједишту УН је рекао да је “пола тога било покривено, зато што УН нису прихватале пола од тога” што је тамо приказано.

Према његовим ријечима, Српска православна црква ради шта може, подигла је манастир у Јасеновцу, моли се за јасеновачке мученике, а 13. септембра обиљежава дан Новомученика јасеновачких.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  1. Pingback: ВЛАДИКА ЈОВАН: Како пред свијетом бранити истину, кад у Београду ни данас не постоји ниједан натпис ЈАСЕНОВАЦ!

Оставите коментар