Владика Атанасије служио литургију у Пребиловцима – симболу страдања и васкрсења

  • Његово преосвештенство умировљени владика захумско-херцеговачки и приморски Атанасије са бројним свештвенством служио је данас у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима Свету архијерејску литургију поводом прославе Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких.

Српска православна црква канонизовала је мученике пребиловачке који се славе 6. августа као Свети пребиловачки новомученици, а кумови празника било је братство Драгичевић из Пребиловаца.

Владика Атанасије у бесједи је подсјетио да су Пребиловци у посљедњем рату по други пут уништени и да је на том мјесту након рата затекао све сравњено, а кости запаљене.

„Злочинци су палили кости Пребиловчана. Овдје смо 1991. године сахранили 40 сандука костију, а након рата остатке смо сакупили у седам сандука. Тешко онима који се боре са мртвима, изгубили су битку унапријед. Сада хоће да нам наметну ЕУ, неправедну, нехуману и антиљудску унију да би нас поравнали и главе скинули“, рекао је владика Атанасије.

Парох чапљински Марко Гојачић рекао је да је ово трећа година од освештања храма и нагласио да је 6. август веома значајан дан за ово мјесто и цијелу Херцеговину.

„Данас славимо васкрсење села и храма. Дошао је велики број поклоника из Републике Српске и Србије. Надам се да ће нас сваке године овдје бити све више и да ћемо у Пребиловцима свједочити не смрт, већ васкрсење и радост живота“, рекао је Гојачић.

Он је позвао људе да се врате и обнове своје домове у Пребиловцима.

Српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић рекао је новинарима да су Пребиловци симбол страдања српског народа у Херцеговини, али и невјероватне снаге људи који показују да ће упркос свему опстати на овим просторима.

„Овдје сам био и када су кости пребиловачких мученика вађене из јама“, казао је Иванић  и додао да су пребиловачке жртве два пута убијане у прошлом вијеку и да ту долази с посебним пијететом према жртвама, који су страдали и у Другом и у посљедњем рату у БиХ.

„Ово је свето мјесто и сви имамо обавезу да се сјећамо и да поштујемо ради невиних жртава а и због будућности да нам се више никада овако нешто не догоди“, казао је  Иванић.

Предсједник Српског националног друштва Пребиловци Миленко Јахура каже да Хрвати данас поново врше колонизацију Пребиловаца без званичног противљења српске стране.

„Заузели су велики комплекс земље, преоравају, раскопавају и уништавају Пребиловце. Тамо гдје намјеравају да копају и гдје је велико стратиште породице Медан, гдје је мајка са четири брата, четири снаје и 19 унучића заклана, данас смо поставили дрвени крст као знак да је то мјесто страдања и да је то српска земља“, рекао је Јахура.

Литургији су присуствовали и предсједници СДС Вукота Говедарица и ПДП Бранислав Бореновић.

Храм Васкрсења Христовог саграђен је у знак сјећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом свјетском рату и бачених у јаме, а чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници која се налазила на мјесту данашњег Храма.

У Пребиловцима је у првим данима августа 1941. од укупно хиљаду становника убијено 850, од којих 600 жена и дјеце. Они су живи гурнути у јаму Голубинка код села Шурманци, надомак Међугорја.

Ово мјесто је спаљено и у јуну 1992. године, када су током офанзиве „Чагаљ“ припадници ХОС-а и ХВО-а упали у село када је и минирана спомен-костурница.

Његова светост патријарх српски Иринеј освештао је 8. августа 2015. године Храм Васкрсења Христовог који је саграђен у знак сјећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом свјетском рату и бачених у јаме, чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници која се налазила на мјесту данашњег Храма.

По повратку Срба у Пребиловце, након 2000. године, остаци костију пребиловачких новомученика су сакупљени.

 

Кости су прикупљене у седам ковчега и 2015. сахрањене у крипти Храма Васкрсења Христовог који је урађен по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, која је симбол Васкрсења и симбол живота.

У првим данима августа 1941. када је од хиљаду становника убијено 850 Пребиловчана, од којих 600 жена и дјеце. Они су, према свједочењима усташа којима је 1957. године суђено за овај злочин, живи гурнути у јаму Голубинка код села шурманци, надомак Међугорја.

Ово мјесто спаљено је и у јуну 1992. године, када су током офанзиве „Чагаљ“ припадници ХОС-а и ХВО-а, под командом генерала Јанка Бобетка упале у село.а спомен костурница је експлозивом дигнута у ваздух.

Извор: Срна / БН ТВ

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар