ВЕСЕЛИН ДУТИНА: Надамо се да ћемо „Херцеговачку кућу“ отворити и у Србији, али…
-
Први пут на београдском Сајму туризма на штанду Туристичке организације Требиња представљена је Херцеговачка кућа.
Веселин Дутина је на београдском Сајму туризма у оквиру штанда Туристичке организације Требиње премијерно представио „Херцеговачку кућу“ чији је оснивач Аграрни фонд Града Требиња. Како је сам описао ријеч је о „бутику домаћих херцеговачких производа“.
– „Херцеговачка кућа“ је основана тек прошле године и до сада није би било праве прилике да се Београђанима представимо са нашим требињским и херцеговачким производима. У њој можете да пронађете сир, вино, мед, пршут, разне врсте ликера, џемова, слатког од наших аутохтоних домаћих сорти воћа, у понуди је и програм киселих производа. Све оно што се производи у домаћој кућној радиности успјели смо да објединимо у нашој „Херцеговачкој кући“.
- Шта је предност производа који се налазе у „Херцеговачкој кући“?
– Ми нудимо традиционалне домаће производе који је прошао све здравствене анализе. Немогуће је да се у понуди нађе производ који нема сертификат и који није прошао све контроле квалитете производа. Подразумјева се да сваки производ има декларацију. Купци добро знају да купују квалитет, а и наши коооперанти унапријед имају свијест да морају поштовати стандарде и уводимо их да послују по тржишним принципима.
- Колико је херцеговачких произвођача укључено у ваш програм?
– На дан отварања „Херцеговачке куће“ 20. јула 21017. године имали смо 20 коопераната и око 180 артикала. Упркос томе, што смо овај објекат отворили доста касно са поносом могу да кажем да смо за пола године дошли до бројке од око 70 коопераната и нудимо око 400 различитих артикала углавном са територије Требиња. Јако смо задовољни постигнутим резултатима у Требињу у коме су највећи купци људи из Србије. За сваки испоручен производ уредно плаћамо када се прода, како и стоји у уговорима. Задовољни смо сарадњом, а како и не би кад обје стране поштују уговор. Требиње је први град у регији који на овај начин даје подршку пољопривредној производњи.
- Да ли ће „Херцеговачка кућа“ да се појави и у неким другим срединама?
– Недавно смо са нашим градоначелником Луком Петровићем боравили у Бањалуци и поред осталих тема разговарали смо и о „Херцеговачкој кући“ и тражимо адекватан простор. Дубоко сам увјерен да ћемо за два мјесеца почети са радом у Бањалуци. Наслоњени смо на туризам и људима на једном мјесту нудимо све наше традиционалне производе на једном мјесту. Обзиром да смо „Херцеговачку кућу“ отворили у позном дијелу туристичке сезоне очекујем да ћемо ове године имати праве резултате.
- Има ли изгледа да се у догледно вријеме неки објекат отвори у Србији?
– То је наша велика жеља и активно радимо на томе, али ту постоје законске препреке. Наиме, царински прописи нису прилагођени извозу производа на мало. Ту су и правилници о прехрамбеним производима који су веома неповољни за мале произвођаче. Мислим да би требало пронаћи начин да се омогући извоз ових производа у малим серијама. Онога момента када се буду стекли ти законски услови да се производи могу пренијети преко границе на легалан начин, одмах ћемо приступити отварању „Херцеговачке куће“ и то не само у Београду. Заинтересовани смо и за Нови Сад, Зрењанин и друге градове гдје год процјенимо да би постојало интересовање. Нашим људима би веома значило да у свом граду купе производ из Херцеговине, а не да чекају прилику да то ураде у вријеме боравка у Требињу.
Т. Ћоровић