• У организацији Удружења избјеглих, прогнаних, расељених и досељених “Ново Огњиште” Барајево на празник Марије Магдалине у сриједу, 4. августа 2021. године у саборној цркви Светог Саве у Барајеву, одржан је помен за Србе пострадале у злочиначкој акцији “Олуја”.

У присуству педесетак житеља Барajева, међу којима је била и Душанка Зорић, ћерка Љубана Једнака, јединог преживјелог Србина из покоља који се десио у Глинској цркви прије 80 година, помен су служили свештеници протојереј-ставрофор Видо Милић и јереј Игор Обрадовић.

Свештеник Видо Милић је истакао да је овај дан Велики петак српског рода.

– Наши сународници су страдали и прогнани са својих огњишта само зато што су православнога рода и то од стране оних који данас прокламују неку демократију. Колико год се трудио да нађем адекватан термин који није тако суров, нема прикладније сентенце од “злочиначке акције Олуја” – рекао је Милић и нагласио да православни Срби прави пут могу да нађу само ако корачају Христовим путем.

Он је подсјетио на ријечи блаженопочившег патријарха Павла који је говорио „ако морамо да страдамо, нека то буде на путу правде. Не дај Боже да страдамо као злочинци”.

– Црквени календар препун је наших мученика који су страдали ради Христа. Изгубили су овоземаљски живот и добили вјечно непролазно царство  Господа нашег. Зато нека се Бог смилује честитим душама свих наших сродника који животе своје оставише вјерујући да ће нас Господ сабрати у дану кад дође да суди живима и мртвима. Нека их Бог прости по великој милости својој. Амин!

Предсједник удружења избјеглих, прогнаних, расељених и досељених “Ново огњиште” из Барајева Јово Добријевић је подсјетио да је у злочиначкој акцији Олуја, прије 26 година, страдало је 2.313 српских жртава међу којима су биле 522 жене и дванаесторо дјеце.

– Пред очима Европе, којој данас тако безглаво хрлимо у сусрет, запаљено је више од 20.000 српских кућа. Злочин, који је по признању њених официра помогла и Америка, завршио се највећим етничким чишћењем у Европи након завршетка Другог свјетског рата. Свакоме, ко бар површно познаје националну историју, јасно је да је Олуја заправо била само завршни чин геноцида који је прије 80 година започео стварањем усташке Независне државе Хрватске. Зато смо се данас помолили и за све наше жртве страдале у Јасеновцу, Јадовну, Глини, Пребиловцима, Ливањском пољу, Шушњару, Гаравицама, Вељуну и бројним другим мјестима која су у свијести српског народа остала записана као масовне гробнице српских мученика – рекао је Добријевић који се осврнуо и на катасрофалан положај СПЦ у НДХ.

– Срушено је више од 450 православних богомоља, а само током 1941. године, уз благослов усташког викара Алојзија Степинца, убијено је више од 150 српских свештеника, међу којима су били новомученици Митрополит Дабробосански Петар Зимоњић, владика бањалучки Платон Јовановић и горњокарловачки Сава Трлајић – истакао је Добријевић.

Он је изразио захвалност матици Србији што је задњих година препознала потребу да 4. август обиљежи као Дан сјећања на највећем државном нивоу, као и спремност да  се финансирају филмови, како би се трагични датуми српске историје приближили новим генерацијама и међународној заједници.

– Међутим, тужна је истина да и након 80 година не постоји Резолуција о Геноциду над Србима у Независној држави Хрватској. Нажалост, не постоји ни Меморијални центар посвећен српским жртвама. Па зар има неко позванији од наше матице Србије да ствари назове правим именом? Ако сами не поштујемо своје жртве, да ли треба да се чудимо што наши непријатељи то користе и најстрадалнији народ 20. вијека оптужују за геноцид? Знамо да се дуго ћутало због погрешне идеологије, али и од Брозове смрти је прошло више од 40 година и потпуно је несхватљиво да ове теме још увијек нису стигле на дневни ред. Жалосно је што се игнорише апел посљедњег ешалона јасеновачких логораша који дубоко у деветој деценији живота и даље живе у нади да ће се ове неправде исправити – рекао је Добријевић указујући на још једну болну тачку крајишких Срба.

– У дану у коме су нашим званичницима пуна уста Републике Српске Крајине желимо да скренемо пажњу јавности да Србија до данашњег дана није признала ратни стаж борцима Војске Републике Српске Крајине. Као да не знамо да је ријеч о часним људима који су под заклетвом бранили, како своје огњиште, тако и заједничку државу – рекао је Добријевић.

Он је нагласио да је Удружење “Ново Огњиште” донијело одлуку да подржи иницијативу да једна од београдских улица понесе име Љубана Једнака, јединог преживјелог Србина из усташког покоља у Глинској цркви.

Добријевић је најавио и неке нове активности Удружења Ново Огњиште.

– Да би спремнији дочекали будућност, морамо изнова учити нашу историју. Све оно што нисмо имали у школским уџбеницима. Зато се надамо да нећете пропустити “СРПСКУ ПРИЧУ” и предавање једног од најперспективнијих српских историчара др Немање Девића, које ћемо у сарадњи са библиотеком “Јован Дучић” и Културним центром Барајево организовати током јесени.

Текст и фото: Трифко Ћоровић