• Доношењем акта о заштити, Република Српска је добила још једно заштићено подручје – Споменик природе „Велика пећина“ у југоисточном дијелу Републике Српске, на територији општине Билећа, у југозападном дијелу Фатничког поља, у засеоку Кукричје.

ПЕЋИНА је удаљена од Берковића 17,5 km, а од Билеће 25 km. Пећински систем је заштићен на површини од 820,92 хектара, а управљач је општина Билећа, која може поменуто природно добро повјерити на управљање другом правном лицу. Са укупном дужином од 2.800 m „Велика пећина“ је једна од најдужих пећина у Републици Српској. Спелеоморфолошки, пећина се састоји од једног пространог канала, који се грана на неколико споредних. Пећина је фосилни остатак некадашњег подземног тока. У њој је велика концентрација пећинског накита од кога се истичу бигрене каде интересантних облика. Овај локалитет је и јединствено станиште у којем живи риба гаовица. У истом спелеолошком систему налази се и јама Звонуша чија дубина износи 112 m.
ЛОКАЛИТЕТ „Велика пећина“ је у склопу 0,9% територије Републике Српске који је под заштитом, а он обухвата 17 подручја (2 резервата природе, 2 национална парка, 12 споменика природе и једно подручје за управљање ресурсима).
Чланови спелолошког друштва „Зелена брда“ су више пута истраживали и пећину и јаму, а прије ратних дешавања су премјерили пећину. Нешто више детаља о овом локалитету рекао нам је члан спелеолошког друштва „Зелена брда“ Дејан Јанковић: „Велика пећина у Фатничком пољу је истраживана први пут педесетих година, а други пут прије ратних дешавања и тада су урађена премјеравања пећине.
ПОСЛИЈЕ ТОГА није било неких већих истраживања. Прије двије године смо ишли опет у пећину, али нисмо радили нека обимнија истраживања јер је присутна велика количина блата која ту остаје понирањем воденог тока, а која нам отежава истраживање. Требало нам је више и времена и финансијских средстава него што смо имали да бисмо се упустили у такав пројекат.
БИЛО је у плану да страни спелеолози обаве значајнија истраживања, али немам прецизне информације кад ће се то десити. Иначе, ова пећина је некада била станиште пећинског медвједа. Као доказ за то имамо лобању овог великог сисара, а коју смо пронашли тамо прије десетак година. Што се тиче јаме Звонуше, спуштање и истраживање су онемогућени јер се плашимо заразе. Препуна је смећа. У пар наврата смо пробали, али смо морали да одустанемо.“
КАКО се смије десити да је јама препуна смећа и да је немогуће истражити је ако је Скупштина општине Билећа на засиједању 10.12.2015. године донијела Одлуку о заштити Споменика природе „Велика пећина“ у којој, у оквиру режима заштите II степена, наводи мјере које је забрањено и мјере које је дозвољено предузимати на поменутом локалитету. Једна од забрана је депоновање примарних и секундарних јаловина, комуналног, индустријског и другог отпада и вишкова земље са откопа на заштићеном подручју.
КО И ЗАШТО баца смеће у Споменик природе? Да ли је ово јединствен случај на терену или смо свједоци бројних депонија у природи? Хоће ли општина Билећа, која је донијела одлуку о стављању под заштиту, те план и програм уређења овог простора обезбиједити средства за заштиту и развој и учинити нешто да помогне спелеолозима.

Јелена Ковачевић/ Глас Требиња