Усташе су од 22. до 28. јуна 1941., у овој јами усмртиле велики број Срба из овог краја, највише из села у Поповом пољу / Величана, Дубљана, Галичића, Дријењана, Драчева, Мркоњића, Завале, Равног, Пољица и др,/ухапшених док су у истом пољу орали. Поред њих у јаму страдали и многи Срби из Стоца, Чапљине, Берковића и других мјеста. Међу њима су и најмање двојица православних свештеника,Углавном су у јаму живи гурнути, послије мучења, везани у жице и ланце. Мјесто мучења је било у школи у селу Котези.Усташе су предводили Леон- Лео Тогонал из Загреба, Јуре Бороје, Виде Жутац, оба из Равног, и др. Убијање у Јагодњачи започео усташки главар Иван Матић- Столо из Дубљана тако што је гурнуо у јаму Мијата Главана из мужа своје рођене сестре, уз повик: „Ко ће кога, ја ћу зета мога!“ Ово је био подстрек маси других усташа да започну стравичан злочин над својим комшијама. Послије Другог свјетског рата јама је забетонирана и над њом је постављен мермерни стуб, на коме пише да су ту усташе убиле више од 1000 Срба, из тога краја. Родбина страдалих је 1991. отворила јаму и из ње изнијела мошти страдалника, које су потом свечано положене у Спомен цркву у Величанима, Попово поље. Касније је поред јаме подигнута и капелица- параклис.