УЧЕШЋЕ НАЦИОНАЛНИХ ДРУШТАВА У СОКОЛСКОЈ ПЕТРОВОЈ ПЕТОГОДИШЊИЦИ   

  • Правила Соколске Петрове Петољетке одобрена су на састанку делегата Соколских жупа Цетиње, Мостар и Сарајево на Соколовцу“ код Траста–Пржна (Тиват) 8. августа 1937. године.

У књижици „Соколска Петрова Петољетка 1936–1941“, издање Соколске жупе Цетиње, речено је да су на рад у оквиру петолетке позвани како чланови соколских друштава тако и сва друштва, удружења и пријатељи Југославије. Циљ С.П.П. био је да оснажи, прикупи и ободри све синове и кћери народа за сложан родољубиви рад и стави их у службу соколског рада, … „сећајући их трагичне прошлости нашега народа за време нејаког Уроша, кад „великаши проклете им душе на комаде раздробише царство“. (1) Сем Савеза Сокола Краљевине Југославије, у оквиру Соколске Петрове петољетке заветовале су се националне установе у Мостару : 1) Прва  студентска радна чета  професора универзитета у Загребу др. Лазе Поповића, 2) Подмладак Црвеног Крста, 3) Гајрет, 4) Аеро-клуб и 5) Задруга Српкиња. Пропагандни одсек жупе Мостар  издао је соколске дописнице за пропаганду Соколске Петрове петољетке. Жупа Мостар организовала је најбоље гусларе за пропаганду Соколске Петрове петољетке. Поједини гуслари обишли су по 70 соколских јединица и уз гусле певали о смислу и значају Соколске Петрове петољетке. Фабрика обуће и гуме Бата” из Борова обавестила је жупу Мостар да ће све соколске вежбаче папуче носити знак Соколске Петрове петољетке. (2)  Поводом прогласа почетка Соколске Петрове петолетке у „Соколском гласнику“ објављен је чланак Вељка Купрешанина, студента  Универзитета у  Загребу, : „И студенти приступају соколској Петровој петолетци” у коме се истицало : „Радна омладина Прве студентске радне чете вођена је само једним начелом : … радом за народ и за добро Отаџбине … Ми смо том својом службом поносни и не страшимо се многобројних противника, који и нас, као и вас, браћо Соколови, настоје да омету у нашем заједничком народном раду. Данас у тзв.  „напредно време” сваки онај, који се прихваћа лопате и мотике, да помогне брату своме сељаку, бива називан овако и онако. Нас, који желимо да радимо, називају противницима „напредног доба”, а шта су до данас учинили „напреднога” ти  „поборници” „напредног доба”. Данас ова земља нема већих непријатеља од њих самих, али нама није да се против њих боримо извикивањем политичких патрола. Њиховом беспослиштву треба да се супроставимо својим отвореним радом.  Радом и самим радом победићемо своје противнике. Соколска Петрова петољетка објава је једне велике битке. Она треба да буде манифестација једне несаломљиве снаге, воље и љубави  према  овом  нашем  народу”. (3)

Осим хумано-културних, просветних и витешких организација у Мостару, приступиле су Соколској Петровој петољетки и друштва из Дубровника. (4) На позив Соколског друштва у Дубровнику упућеног 1937. дубровачким друштвима и установама да у Петровој Петољетки изврше хумана дјела заветовали су се: 1) Пододбор друштва Кнегиње Зорке помагаће старце и старице у дому на Посату и о Ускрсу ће сваке године обући 15 сиромашних ђака основних школа; 2) Х.П.Д. „Орјен“ настојаће да уреди путеве и подигне планински дом; 3) Државна Поморска трговачка академија узгајаће ђаке у соколском духу …; 4) Љечничко удружење спрема се одржавати пучка предавања; 5) Женска занатска школа основаће фонд за сиромашну дјецу; 6) Ш.К. Грађански и Ш.К. Велебит одиграће утакмице и приход одредити за фонд Петрове Петољетке; 7) Ватрогасна чета набавиће неке ватрогасне справе, повећати број извршујућег чланства и ширити љубав и слогу по начелу „Брат је мио које вјере био“; 8) „Јеврејска вјероисповиједна општина ће за време петолетке сваке године на 9 октобра одјенути 5 сиромашних ђака сокола. То је и урадила 1937; 9) Нова Југославија“ засадиће 1.000 комада борових садница на Срђу. Основаће „фонд краља Петра II“. По околним селима соколске чете су се заветовале да ће подизати соколске домове, спомен чесме, споменике. (5). Задужбинском одсеку Соколске жупе Мостар даровао је Краљевски Намесник др. Иво Перовић 2.000 динара. Један католик из Дубровачке жупе настањен у Београду, подигао је чесму Св. Ђорђа  у Удрежњу (Невесиње) за преко 30.000 динара. По његовој жељи његово име није спомињано у Извештају за 1938 годину. (6)

На предлог Соколске жупе Мостар Управни одбор Самосталне управе државних монопола решио је да за време Соколске Петрове петолетнице за све соколске приредбе, за које је затражио Савез СКЈ, и његове подређене установе, пусти у продају пригодне цигарете  „Вардар”,  „Дрина”,  „Морава” и  „Зета”. Цигарете су се продавале по 20 комада. На цигаретама је уместо редовног отиска био отисак Сокола са назнаком петогодишњег раздобља 1936-1941 и текстом  „Соколска Петрова петолетница”. На кутијама, односно омотима поред редовне штампе био  је утиснут пригодан натпис у ћирилици и латиници  „Соколска Петрова петолетница -1936-1941”. За сваку соколску приредбу, за коју је Савез Сокола нашао да је требало те цигарете пустити у продају, било је потребно најмање месец дана пре почетка приредбе да обавесте Управу државних монопола – Оделење за прераду и означе дан када је приредба почињала као и колико ће дана трајти, у сврху да се цигарете благовремено израдиле и одредила њихова количина. (7)

Скупштину Соколске жупе Сарајево одржану 21. марта 1937, поздравила је социјална и национална радница Јованка Шијак, у име Добротворне Задруге Српкиња, које је као прво женско друштво у Југославији прихватило Соколску Петрову Петолетку. (8) Соколска жупа Сарајево одржала је 6 марта 1938. Други сабор соколске Петрове петољетке у свом дому у Сарајеву. Уз друга друштва на сабору је присуствовала у име Задруге Српкиња Јованка Шијак. Жупа је добила писма од Просвете, Добротворне задруге Српкиња у Сарајеву, Добротворне задруге Српкиња у Новом Сарајеву, Аеро-Клуба “Наша крила”, … . (9) У Петровој Петолетници почеле су соколске јединице рад на пошумљавању голети, подизању гајева и шума, сађењу воћњака. Чета Ротина (срез Битољски) засадила је око 40.000 шумских садница … . На рад соколске организације угледале су се друге организације. Нарочито је подмладак Црвеног крста посветио пажњу пошумљавању. Државне установе потпомагале су на много места акцију пошумљавања, а из државних и других расадника даване су саднице и упуства. У чланку „Петрова Петолетница, сађење воћњака и пошумљавање” у гласнику  „Соколски гласник“ наглашено је : Нека соколска Петрова Петолетница донесе преокрет у цењењу значаја шуме и нека буде почетак великога рада на пошумљавању, па ће већ зато бити у историји  уписана златним словима, и кад не би извршила друге важне задатке.” (10)  У пошумљавању Београда учествовало је друштво Привредник преко Соколског друштва Београд VII. Друштво Гајрет радило  је на ширењу задругарства. У Сарајеву је одржана конференција друштва  Гајрет, на којој је присуствовало преко 100 делегата из свих крајева Босне и Херцеговине. Циљ конференције био је да се створи план за задружни рад у народним масама. Констатовано је на конференцији да Гајретова задружна акција није заснована ни на верској ни на племенској основи. (11)

Национална друштва и појединци одазвали су на позиве Савеза Сокола и придружили су се остваривању Соколске Петрове  Петогодишњице 1936-1941. како на нивоу Југославије тако и на нивоу градова и села. Вељко Купрешанин се у име Прве  студентске радне чете придружио Соколској Петровој петолетци. Исто су учиниили   Подмладак Црвеног Крста, друштво Гајрет, Аеро-клубови и Задруге Српкиња. Државне установе потпомагале су рад сокола на петогодишњици. У Петровој Петолетници почеле су соколске јединице рад на пошумљавању голети, подизању гајева и шума, сађењу воћњака. На рад соколске организације угледале су се друге организације.

Саша Недељковић
члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

 

Напомене :
  1. „Соколска Петрова Петољетка 1936–1941“, Издање Соколске жупе Цетиње, штампарија „Напредак“, стр. 1, 3, 4, 6;
  2. Соколска Петрова Петољетка”, „Биљешке”, „Књига за соколско село”, Мостар, фебруар 1937, бр. 2, стр. 30, 31;
  3. Вељко Купрешанин, студ. филозоф. Загреб, „И студенти приступају соколској Петровој петолетци”, „Соколски гласник“, Љубљана, 25 септембар 1936, бр. 38, стр. 1;
  4. Извјештај за 1938 годину”, Књига за соколско село”, Мостар, 1-2 1939, стр. 11;
  5. „Петрова Петољетка у друштвима и установама“,  „Дубровник“, Дубровник 23. Октобар 1937, бр. 39, стр. 4;
  6. Извјештај за 1938 годину”, Књига за соколско село”, Мостар, 1-2 1939, стр. 17;
  7. Цигарете Соколске Петрове петолетнице”, „Соколски гласник“, Београд,22 мај 1937, бр. 15, стр. 3;
  8. „Скупштина Соколске жупе Сарајево”, „Соколски гласник“, Београд, 27 март 1937, бр. 9, стр. 2;
  9. II сабор соколске Петрове петољетке у Сарајеву”, „Соколски гласник“, Београд, 26 март 1938, бр. 12, стр. 2;
  10. М.С, „Петрова Петолетница, сађење воћњака и пошумљавање”, „Соколски гласник“, Београд, 17 март 1939, бр. 11, стр. 2;
  11. Гајрет” ради на ширењу задругарства”, Књига за соколско село”, Мостар, децембар 1940, бр. 12, стр. 278;
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар