Синоћ је, у препуној сали Народне библиотеке „Др Љубо Михић“ у Љубињу, промовисана нова књига академика Милована Р. Пецеља, „Херцеговина – земља песника“. Књига је промовисана у оквиру „Љубињског културног љета“, које је ове године, по први пут, довољно богато и садржајно, како је истакао начелник општине Стево Драпић.
„Ово је друга промоција моје нове књиге, након Београда, а требала је бити прва, јер је Љубиње моја постојбина гдје почивају моји преци“, изјавио је аутор.
Како смо могли да видимо и чујемо на промоцији, која је одржана у организацији љубињске библиотеке, најобимнији дио књиге јесу „Записи о пријатељима“ у коме нам Пецељ, на интересантан и себи својствен начин, преноси своје успомене са познатим пјесницима, књижевницима и научницима. Па се ту могу наћи записи и анегдоте о Добрици Ћосићу, Пери Зупцу, Гојку Ђоги, Ђорђу Сладоју, Мому Капору и др. Са великом пажњом прича о Рајку Петровом Ногу који је, како је аутор истакао, најзаслужнији за настајање ове књиге.
Када погледамо наслов помислимо да ћемо читати само о пјесницима, али се варамо. Међу корицама ове књиге нашла су се позната имена прозних писаца, књижевника и научника. Објашњење наслова нам је дао сам аутор, рекавши да је наслов настао сасвим спонтано, на кафи са Р. П. Ногом гдје се он сложио са Ногином констатацијом „да су сви који пишу, по античком позиву, заиста песници“.
У књизи се могу прочитати изреке и цитати, не само херцеговачких писаца, него и других знаменитих српских стваралаца, који су бираним ријечима говорили о Херцеговини и Херцеговцима, а неки од цитата су се могли чути на промоцији у граду под Радовињом. Треба споменути и битну чињеницу да је књига обогаћена са 150 публикованих фотографија, а већину од њих је усликао сам аутор. Провео нас је кроз књигу сликом и причом, дочаравши нам разнобојни мозаик својих успомена, гдје смо, у опуштеној атмосфери, сазнали неке занимљиве детаље о српским писцима, које до сада нисмо могли нигдје чути.
Пред својим Љубињцима, који су дошли у великом броју да га виде и чују, Милован Пецељ се осјећао као „свој на своме“ јер Херцеговина јесте његова друга кућа и његова постојбина; а ко год дође у Херцеговину „брже хода, лакше дише и боље мисли“, како је својевремено изјавио чувени нобеловац Иво Андрић.
И зато, ко није био у Херцеговини нека је стави на списак својих путовања, неће се покајати.
Текст: Драгана Турањанин ФОТОГРАФИЈЕ: Рајко Куч
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
