• Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић отворио је у уторак, 9. априла, у Педагошком музеју у Београду изложбу „Српске православне школе у БиХ“, која, како је истакао, свједочи о борби српског народа не само за слободу, већ и за право на образовање, очување српског језика и писма, школовање и право на будућност.

Вукосављевић је нагласио да су они који су радили против интереса српског народа по правилу имали много против тога да се српске православне основне школе уопште региструју, постоје и да у њих иду дјеца.

„Али, жеђ за образовањем, за сопственим културним и националним идентитетом била је јача од свих препрека које су постављане. Ова изложба врло снажно и упечатљиво сведочи о томе“, рекао је Вукосављевић на отварању, којем је присуствовала помоћник министра за културу Републике Српске Тања Ђаковић.

Др Александра Миловановић, кустос Педагошког музеја, Слободан Вуксановић, директор Педагошког музеја, Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Србије, Тања Ђаковић, помоћник министра за културу Р. Српске и Радован Филиповић, Архив СПЦ

Он је истакао да је темељни дио приче о српској просвјети и образовању увијек борба српског народа за писменост, културу читања, образовање, његовање ћириличног писма и српске усмене и писане традиције.

„Ове фотографије, на којима се налазе ова дивна дечица из давно заборављених времена, заправо сведоче и о лепоти просветне мисије, али, с друге стране, и о трагичним историјским околностима у којима је наш народ живео. Вероватно су многа од ове дечице, која се налазе на фотографијама, била жртве различитих ужасавајућих историјских процеса који су имали последице у два светска рата и другим крајње непријатним околностима“, рекао је Вукосављевић.

Он је напоменуо да проучавање догађаја из српског културног и просвјетног простора чини један од стратешких циљева Министарства културе Србије, што је став заузет и приликом потписивања Повеље о јединственом српском културном простору са Министарством просвјете и културе Републике Српске.

Помоћник министра за културу Републике Српске Тања Ђаковић рекла је да изложба свједочи о борби српског народа на простору цијеле БиХ за очување културног и националног идентитета, и то на најдостојанственији начин – борбом за школовање, образовање и опстајање у просвјетитељском духу.

Ђаковићева је истакла да та борба није била нимало лака, како под турском окупацијом, тако ни под аустроугарском, али је српски народ успијевао да савлада све препреке и да се као феникс подигне из свих страдања, градећи на новим темељима још чвршћу и јачу просвјету и српски понос.

„Кроз ту Давидову борбу против разних бјелосвјетских Голијата, српски народ је успијевао да сачува оно што је најважније за опстанак једног народа, а то је национални, културни идентитет и да се издигне изнад свега“, рекла је Ђаковићева.

Она је поручила да је ова изложба веома важна са становиште културе и Републике Српске и Србије, јер свједочи о постојању јединственог српског културног простора, који је Дрина раздвајала, а духовност и снага увијек спајали.

Ђаковићева је додала да је изложба други догађај у оквиру активности дефинисаних Повељом о јединственом српском културном простору, који су потписала два министарства културе и да се радује њеном организовању и у Републици Српској.

У Педагошком музеју у Београду отворена изложба „Српске православне школе у БиХ“

Изложба „Српске православне школе у БиХ“ садржи вриједне експонате: љетописе, фотографије и уџбенике, које су користили ђаци у српским школама у периоду од 1856. до 1912. године.

Аутор изложбе, кустос Александра Миловановић, навела је да је ријеч о грађи која се чува у фонду овог музеја већ око 40 година, истичући да су књиге које су користили ђаци доношене у БиХ углавном из Србије, а наставни план стварао је сам учитељ.

Посебну вриједност изложбе чине оригинални, руком писани љетописи, које су сачинили учитељи, а у којима су описана сва значајнија дешавања у школи, али и друштвене прилике у мјесту у којима су учитељевали.

Отварању је присуствовао и сарадник за просвјету и културу у Представништву Републике Српске у Србији Борислав Максимовић.

Извор: Срна