• Књига под називом „Ливањски Срби-просвјетна и духовна заоставштина“, аутора  проф. Бранка Докића и Радована Јовића, промовисана је 8.октобра упрепуној сали Вазнесењске цркве у Београду. Организатор промоције ове књиге је  Удружење Огњена Марија Ливањска.  Поред аутора проф.др Бранка Докића, на промоцији су говорили проф.др Радивој Радић, проф. др Никола Рамић и др Милош Дамњановић.

ПИШЕ: Весна Вуковић (новинар листа Српско коло)
ФОТО: ССР.ОРГ.РС

Књига, како је речено у уводном дијелу,  „даје једну хронологију, односно историјат Ливањских Срба. Говори о изградњи прве српске школе и православне цркве у вријеме турске власти, о  стваралачкој моћи овог народа, раду, и богатој заоставштини. Једном ријечју, ливањски Срби овом књигом желе својим сународницима у новом животном простору да открију шта су све оставили у завичају, а у срцу и сјећању понијели“.

 –Страдање Срба Ливањског поља деценијама је било мало познато широј јавности. Ливањски Срби током своје дуге историје страдали због етничке и вјерске припадности у којој су поникли, на подручју и у околностима које им нису биле наклоњене. Слабљење биолошке снаге је последица тог дугог страдања чији су врхунац, раван физичком истребљењу, доживели лета 1941. године, у данима око Огњене Марије. Након последњег рата, потврда кобних последица страдања је једва 2% Срба у општини Ливно – само су неке од историјских чињеница, које су организатори навели.

 – Аутори ове књиге су истину о стању у прошлости и садашњости људи у тим крајевима уредно сложили. Културна и просвјетна прошлост Ливањских Срба представљена је хронолошким редом од аустроугарског периода, преко времена југословенских држава, а онда у централним поглављима даје сагледавање просвјетне и духовне баштине– објаснио је Никола Рамић, професор Филолошког факултета у Крагујевцу, који је рођен у селу Богдаши код Ливна.

Он је говорећи о књизи  истакао основну идеју аутора,  „да се на једном мјесту објави што већи број података који свједоче да су Срби били фактор просвјетног развоја у Ливну и у БиХ”.

У прилог томе говори и чињеница да је у Ливну 1820.год. отворена српска православна школа, као прва основна школа у Босни. Утадашњим школама на територији  Босне у употреби био је искључиво српски језик и ћирилично писмо.

Рођени Ливњанин Радивој Радић, професор Филизофског факултета у Београду, као историчар, рекао је да је ова књига добра, посебно  што се у историји новијег доба често заобилазе завичајне теме.

– Историја најчешће запоставља области духовности, школства и културе. Нису историја само битке и ратови, државници и војсковође, већ и живот обичног народа– нагласио је Радић додајући да ова књига треба да буде путоказ будућим генерацијама да наставе да продубљују ову тему.

– Књига не пати од патетике или неког аматеризма који су често присутни када поједини аутори пишу о свом завичају – подвукао је Милош Дамњановић, политиколог, школован на Окфорду, који је поносан на своју баку из Ливна.

Говорећи о књизи Дамњановић је навео значај дијела који говори  о 19-вековној борби српских православних трговаца из Ливна за изградњу цркве и школе. То је дио једне шире приче о борби српског народа у Босни, а и широм Балкана, за већа права, за свој идентитет, за своју слободу.

– Ливањски Срби живе и кроз оне који су расијани широм свијета, кроз нове генерације, а живјеће и ако будуће генерације будемо учили да буду свјесне свог поријекла, да обиђу цркве које су њихови преци подигли, те да у њих удахну живот и на тај начин их спрече да постану пуки камени споменици једног прохујалог времена– поручио је Милош, који је веома активан у раду Удружења Огњена Марија Ливањска.

Један од аутора, проф. Бранко Докић,  професор Електротехничког факултета у Бања Луци  и амбасадор БиХ у Атини,  испричао је шта га је мотивисало да пише ову књигу.

– Прије 10 година био сам именован од стране данашњег владике дaбробосанскогХризостома да будем на челу Одбора за обиљежавање стогодишњице српског пјевачког друштва Сундечић, а потом и на челу Одбора обиљежавања 150 година СПЦ. Трагом тих догађаја, почели смо радити на књизи, јер смо увидјели велики значај ливањских Срба и за Ливно и за читаву БиХ –рекао је Докић.

Он је искористио ову прилику и покренуо иницијативу да професори Рамић и Радић буду носиоци научног скупа  који би се одржао 1.септембра 2020.год. када се навршава 200 година од настанка прве школе у Босни и Херцеговину.

На крају свог обраћања Докић  је  закључио да се историја  мијења.

– Ко зна каква ће ситуација бити за 200 година. Тако и порука књиге каже Нашим прецима, племенитој лози, да из ливањског камена поново никне и род свој изобилно роди. Кажу да ако вјерујете у нешто, то ће се и десити, а ја бих волио да вјерујемо у то  да ће Срба поново бити у Ливну- закључио је професор Докић.

Радован Јовић из објективних разлога није био у прилици да присуствује овој промоцији.

У програму су учествовали Стефан и Никола Раду – студенти Богословског факултета, Снежана Јолић – студент фармације, а у народним ношњама, да подсете на прошлост и завичај, поздравили су публику Марија, Анђела и Урош. Водитељ програма била је Весна Радета.

Промоцији је присуствовао Миодраг Линта, предсједник Савеза Срба из региона, народни посланик и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштине Србије.