Књига под називом „Ливањски Срби-просвјетна и духовна заоставштина“, аутора проф. Бранка Докића и Радована Јовића, промовисана је 8.октобра упрепуној сали Вазнесењске цркве у Београду. Организатор промоције ове књиге је Удружење Огњена Марија Ливањска. Поред аутора проф.др Бранка Докића, на промоцији су говорили проф.др Радивој Радић, проф. др Никола Рамић и др Милош Дамњановић.
Књига, како је речено у уводном дијелу, „даје једну хронологију, односно историјат Ливањских Срба. Говори о изградњи прве српске школе и православне цркве у вријеме турске власти, о стваралачкој моћи овог народа, раду, и богатој заоставштини. Једном ријечју, ливањски Срби овом књигом желе својим сународницима у новом животном простору да открију шта су све оставили у завичају, а у срцу и сјећању понијели“.
–Страдање Срба Ливањског поља деценијама је било мало познато широј јавности. Ливањски Срби током своје дуге историје страдали због етничке и вјерске припадности у којој су поникли, на подручју и у околностима које им нису биле наклоњене. Слабљење биолошке снаге је последица тог дугог страдања чији су врхунац, раван физичком истребљењу, доживели лета 1941. године, у данима око Огњене Марије. Након последњег рата, потврда кобних последица страдања је једва 2% Срба у општини Ливно – само су неке од историјских чињеница, које су организатори навели.
– Аутори ове књиге су истину о стању у прошлости и садашњости људи у тим крајевима уредно сложили. Културна и просвјетна прошлост Ливањских Срба представљена је хронолошким редом од аустроугарског периода, преко времена југословенских држава, а онда у централним поглављима даје сагледавање просвјетне и духовне баштине– објаснио је Никола Рамић, професор Филолошког факултета у Крагујевцу, који је рођен у селу Богдаши код Ливна.
Он је говорећи о књизи истакао основну идеју аутора, „да се на једном мјесту објави што већи број података који свједоче да су Срби били фактор просвјетног развоја у Ливну и у БиХ”.
У прилог томе говори и чињеница да је у Ливну 1820.год. отворена српска православна школа, као прва основна школа у Босни. Утадашњим школама на територији Босне у употреби био је искључиво српски језик и ћирилично писмо.
КО СУ АУТОРИ
Проф. Бранко Докић, професор Електротехничког факултета у Бања Луци, признати стручњак у међународним круговима, огледао се и на терену политике, сада амбасадор Босне и Херцеговине у Атини, поред свих обавеза има вољу и налази времена да пише и књиге које осветљавају материјалну и духовну заоставштину његовог и нашег народа у његовом и нашем завичају.
Радован Јовић, дугогодишњи новинар и дописник Вечерњих новости, Независних, СРНЕ. Својим новинарским пером обогатио је Ливњане за факта и сећања о српској заоставштини на подручју Ливна.
Рођени Ливњанин Радивој Радић, професор Филизофског факултета у Београду, као историчар, рекао је да је ова књига добра, посебно што се у историји новијег доба често заобилазе завичајне теме.
– Историја најчешће запоставља области духовности, школства и културе. Нису историја само битке и ратови, државници и војсковође, већ и живот обичног народа– нагласио је Радић додајући да ова књига треба да буде путоказ будућим генерацијама да наставе да продубљују ову тему.
– Књига не пати од патетике или неког аматеризма који су често присутни када поједини аутори пишу о свом завичају – подвукао је Милош Дамњановић, политиколог, школован на Окфорду, који је поносан на своју баку из Ливна.
Говорећи о књизи Дамњановић је навео значај дијела који говори о 19-вековној борби српских православних трговаца из Ливна за изградњу цркве и школе. То је дио једне шире приче о борби српског народа у Босни, а и широм Балкана, за већа права, за свој идентитет, за своју слободу.
– Ливањски Срби живе и кроз оне који су расијани широм свијета, кроз нове генерације, а живјеће и ако будуће генерације будемо учили да буду свјесне свог поријекла, да обиђу цркве које су њихови преци подигли, те да у њих удахну живот и на тај начин их спрече да постану пуки камени споменици једног прохујалог времена– поручио је Милош, који је веома активан у раду Удружења Огњена Марија Ливањска.
Један од аутора, проф. Бранко Докић, професор Електротехничког факултета у Бања Луци и амбасадор БиХ у Атини, испричао је шта га је мотивисало да пише ову књигу.
– Прије 10 година био сам именован од стране данашњег владике дaбробосанскогХризостома да будем на челу Одбора за обиљежавање стогодишњице српског пјевачког друштва Сундечић, а потом и на челу Одбора обиљежавања 150 година СПЦ. Трагом тих догађаја, почели смо радити на књизи, јер смо увидјели велики значај ливањских Срба и за Ливно и за читаву БиХ –рекао је Докић.
Он је искористио ову прилику и покренуо иницијативу да професори Рамић и Радић буду носиоци научног скупа који би се одржао 1.септембра 2020.год. када се навршава 200 година од настанка прве школе у Босни и Херцеговину.
На крају свог обраћања Докић је закључио да се историја мијења.
– Ко зна каква ће ситуација бити за 200 година. Тако и порука књиге каже Нашим прецима, племенитој лози, да из ливањског камена поново никне и род свој изобилно роди. Кажу да ако вјерујете у нешто, то ће се и десити, а ја бих волио да вјерујемо у то да ће Срба поново бити у Ливну- закључио је професор Докић.
Радован Јовић из објективних разлога није био у прилици да присуствује овој промоцији.
У програму су учествовали Стефан и Никола Раду – студенти Богословског факултета, Снежана Јолић – студент фармације, а у народним ношњама, да подсете на прошлост и завичај, поздравили су публику Марија, Анђела и Урош. Водитељ програма била је Весна Радета.
Промоцији је присуствовао Миодраг Линта, предсједник Савеза Срба из региона, народни посланик и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштине Србије.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
