• Требиње је данас и сутра у знаку  Дучићевих вечери поезије. У оквиру манифестације у част великог пјесника и најзнаменитијег Требињца и ове године приређен је богат и разноврстан програм – књижевних и научних сусрета, поетско-музичких колажа, ликовних изложби и промоција књига.

Дводневни научни скуп, који се у оквиру Вечери по традицији од 2008. организује у сарадњи са Институтом за књижевност и уметност из Београда, ове године посвећен је Дучићевом лауреату академику Милосаву Тешићу.
Проучаваоци Тешићевог пјесништва – књижевни историчари, критичари и теоретичари, етнолози и лингвисти – данас и сутра у сали Скупштине града представиће своје радове намијењене будућем зборнику “Звук, метар и смисао Милосава Тешића”, који ће бити 21. у едицији посвећој поетичким истраживањима најзначајнијих појава и стваралаца у српској књижевности, а осми који је реализован у копродукцији са Градом Требињем.
Уредник ове едиције проф. др Јован Делић подсјетио је да учесници научног скупа у Требиње никад не долазе празних руку: захваљујићи меценству Дучићевог града, иза сваких Вечери остаје по један зборник, као трајна требињска задужбина поезији.
“Овога пута долазимо са зборником ‘Поетика Рајка Петрова Нога’, са радовима 25 аутора и скоро 600 страна текста. С тим кад дођете у Требиње, мислим да имате са чим изаћи пред Дучића и Његоша”, рекао је Делић додајући да ће на овогодишњим Вечерима научним скупом “бити стављен темељ за осми по реду заједнички зборник”, посвећен још једном добитнику Дучићеве награде.
“То је пјесник чији су доприноси немјерљиви на плану српског језика и помјерања његових ритмотворних моћи. Милосав Тешић је у том погледу буквално проналазач – он је човјек који је створио нове ритмове, који ће се по њему и звати. То је велика ствар и ријетки пјесници то успијевају”, рекао је професор Делић додајући да је Тешићева поезија углавном “захтјевна, помало камерна и не живи толико од публике”, колико од свог “дубинског односа према традицији и нашој културној свијести, те откривања нових могућности и помјерања граница језика”.
Захваљујући Граду Требињу што је “у цјелокупном износу спонзорисао издавање зборника”о Рајку Петрову Ногу, Делић је оцијенио да је осми заједнички научни скуп “истински подвиг и право чудо, у времену и околностима у којима живимо”.
“Тешко да се данас може наћи мјесто на којем је природније да се говори о српској поезији и српским пјесницима од града Требиња, подно Херцеговачке Грачанице и Дучићевог гроба, а поред споменика епске и лирске парадигме српског пјесништва – Његошевог и Дучићевог”, истакао је Делић.
За академика Милосава Тешића, околност да лично слуша научне радове на тему свог стваралаштва, по природи нелагодна је за сваког пјесника, али у шали обећава – вољан је да издржи сва искушења.
“Сви радови које смо имали прилику да чујемо су озбиљно урађени, а у многима од њих је казано и понешто од онога што је и откриће – и самоме песнику. У томе и јесте смисао изучавања књижевних дела”, рекао је Тешић додајући да је посебно почаствован тиме што се “све збива под Дучићевим небом”.
“Откада је изграђена Херцеговачка Грачаница очигледно је и свима је јасно да је овде изграђен култ књижевности, култ Дучића и поштовања његове поезије. Колико смо се пута уверили да су на Вечерима сале увек препуне”, истакао је Тешић додајући да и своју Дучићеву награду, коју је понио из Требиња, ставља на “врло високо и на једно од највиших мјеста” у збрици пјесничких признања којима је до сада награђиван.
И овогодишњи научни скуп отворио је домаћин градоначелник Требиња Славко Вучуревић подсјетивши да је захваљујући научним скуповима у Требињу већ настала значајна библиотека о великанима српског пјесништва.
“Као хљеб, требају нам нове идеје, јер су многе, чак и оне у које смо се заклињали, изгубиле животну снагу и садржај. Одговоре све више тражимо у духовној сфери и отуд – свако ново промишљање дјела наших највећих књижевника прилика је да ојачамо наше колективне снаге и отворимо нова врата за генерације које за себе траже излаз кроз кога ми старији никада нисмо прошли”, поручио је Вучуревић.
У Херцеговачкој Грачаници, вјечном почивалишту великог пјесника, јутрос је служена Света архијерејска литургија и помен Јовану Дучићу, након чега су учесници научног скупа и овогодишњих Дучићевих вечери поезије положили цвијеће на Дучићев споменик на уласку у градски парк.
У храму Благовјештења Пресвете Богородице на Црквини литургију и помен пјеснику служио је епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, који је у обраћању присутнима истакао да великог пјесника памтимо и литургијски помињемо као човјека који је прославио свој град, крај и своју земљу.
“У античко вријеме пјесницима су могли да се назову само они који су били богонадахнути ентузијасти и нама данас треба управо тај ентузијазам који је имао Дучић – човјек који је од овог града направио град културе, умјетности и град који многи људи врло радо посјећују”, рекао је владика Григорије.
Свечана академија Дучићевих вечери поезије под називом “Светла земља Дучићева” биће одржана у вечерас од 20.00 часова у позоришној сали Културног центра.
Уочи академије у Галерији Културног центра, од 18.00 часова, биће отворена изложба дјела првог требињског академског сликара Атанасија Поповића, док је од 19.00 часова планирана промоција “Звучне антологије добитника Дучићеве награде”, у издању другог програма Радио Београда.

Извор: Радио Требиње/Р.С.