НАСЛОВИ

ПРЕГАЛАЦ ЈОСИП ЛУЈАК ИЗ ДУБРОВНИКА

 Јосип Лујак је као студент био припадник омладине која је сањала о  ослобођењу и уједињењу. На самом почетку Првог светског рата прешао линују фронта у Галицији и предао се Русима. Јавио се као добровољац у српску војску и учествовао у борбама у Добруџи, где се истакао...

Соколски Ђурђевдански уранак

Ђурђевдан је имао симболично значење за соколе. Под отоманском влашћу тог дана сваке године окупљали су се хајдуци у шумама и спремали за нове борбе. Ђурђевдан је значио први дан борбе, која је трајала до зиме. Кад је Србија била ослобођена, Стара Србија још увек није. У новијо...

СОКОЛСКА ЧЕТА У ОРАШЦУ КОД  ДУБРОВНИКА

После ослобођења и уједињења 1918. у Орашцу, селу у околини Дубровника на власти су остали исти људи као под Аустријом. У допису из Орашца у дубровачком листу „Рад” 1920. наводи се:  „Да је бивши режим штитио и бранио своје скутоноше, то је опће познато. Помоћу сличних елеменат...

ГАЛЕРИЈА ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Национални прегалац Стева Тодоровић

Деда Стеве Тодоровића прешао је  из Требиња у Херцеговини са своја два сина  у Београд 1806. Када је видео једног свог доброг пријатеља како умире у мукама, набијен  на колац преминуо је од срца. Стевин отац Јован ступио је у редове српске војске под Карађорђем и борио се проти...

СВЕТОСАВСКА СЕЛА У СОКОЛСКИМ ДРУШТВИМА

Српски соко у Двору су основали и до 1914. водили правник Симо.А. Живковић и трговац Перо Бекић. Друштво је ширило из године у годину базу свог рада : приређивало је светосавске беседе, састанке са предавањима, води борбу против алкохола, моде, беспослиц...

Народна женска задруга Дубровник

После ослобођења и уједињења 1918. дубровачки Срби и Српкиње окренули су се раду за унапређење живота грађана Дубровника и Југославије. На иницијативу Јелене  Охмучевић пл. Бизаро основана је јуна 1919. Народна Женска Задруга у Дубровнику. Прва председница била ...

Соколски бициклистички одсеци

У Краљевини Југославији било је преко 200.000 бицикала, од тога око 100.000 у тадашњој Дравској бановини (Словенији). Соколи су долазили на соколску теловежбу из својих удаљених домова на бициклима.  Значај бициклизма је прва схватила жупа Љубљана. Приређивала је друштв...

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ И СОКОЛИ

Соколи су у међуратном периоду у Југославији сарађивали са националним установама какво је било и Народно позориште у Београду. Народно позориште је тада радило у згради код споменика  на Тргу републике, малој позорници у палати „Луксор” и у згради на Врачару. У сезони 1936...

СОКОЛСКА  ЖУПА ШИБЕНИК-ЗАДАР

После ослобођења и уједињења 1918. основана је за северну Далмацију жупа Шибеник. После одласка Италијана сазвана је оснивачка скупштина жупе. На скупштини су присуствовали изасланици друштава Шибеник, Водице, Бетина, Скрадин, Дубрава и Муртер.  Жупа је 1922. имала 13 друштава са...

НАСЛЕЂЕ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

Масе српског народа пребегле су из Србије у тадашњу Угарску 1690. и касније поново 1740. Населиле су се на територије данашње Војводине и јужне Мађарске. Срби су дошли са рукописним књигама (србуље).   Настављен је рад на преписивању књига на српскословенском јез...

СВЕСОКОЛСКИ СЛЕТ  У БЕОГРАДУ НА ВИДОВДАН  1930.

После увођења шестојануарске диктатуре 1929. краљ Александар донео је 5. децембра 1929. закон о оснивању „Савеза Сокола Краљевине Југославије”. Тим поводом одржана је изванредна главна скупштина Југословенског Соколског Савеза којој су присуствовали делегати свих соколских жупа...

Дубровачки Срби католици и српски књижевни језик

Масе српског народа пребегле су из Србије у тадашњу Угарску 1690. и касније 1740. Населиле су се на територије данашње Војводине и јужне Мађарске. Срби су дошли са рукописним књигама (србуље). Настављен је рад на преписивању књига на српскословенском језику уз уношење осо...