• Српска православна црква /СПЦ/ данас слави Светог апостола Тому, празник у народу познат као Томиндан. Свети апостол Тома био је један од дванаесторице првоапостола Христових. У народу је познат и као ”невјерни Тома” због одбијања да повјерује свог учитеља.

Свети Апостол Тома један је од великих апостола. Његовом сумњом у Исуса Христа добила се нова потврда тог догађаја. Васкрсли Господ поново се јавио ученицима да би увјерио Тому: “Пружи руку твоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран”.

А Тома, видјевши Христа и опипавши животодавна ребра његова, рече: “Господ мој и Бог мој” (Јов. 20).

Овај догађај са Томом на очигледан начин потврђује свима истинитост васкрсења Господњег: јер Христос заиста васкрсе и јави се ученицима не као привиђење и не у неком другом тијелу него у оном истом у коме пострада ради нашег спасења.

Послије силаска Духа Светог апостоли су коцком одлучивали куда ће ићи на проповијед и Свети Тома добио је далеку Индију.

Охрабрен Господом много је народа тамо обратио у хришћанску вјеру, установио цркву и поставио свештенике и епископе. Између осталих обратио је и двије сестре, жене двојице кнежева, Тертијану и Мидонију.

Кнез Муздије, Тертијанин муж коме је апостол крстио жену и сина, осудио је Тому на смрт. Тако је Св. Тома окончао свој овоземаљски живот.

Прије смрти, он је као и други апостоли био чудесно пренијет у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице.

Пошто је стигао касно, свети апостоли су се договорили да ради светог Томе отворе гроб Пресвете Богородице, да би он видио свечесно тијело њено, поклонио му се и утјешио у својој тузи.

Међутим, када су отворили гроб, они нису нашли тијело већ само једну плаштаницу гдје лежи. Господ је већ узео своју мајку у насеље небеско. Тако је Св. Тома својим невјеровањем утврдио вјеру у васкрсење Господа.

Мошти су му у четвртом вијеку пренијете у град Едесу, а потом у Цариград.

Док се у недјељу по Васкрсу слави догађај везан за „невјеровање“ Томино, данашњи дан је посвећен самом апостолу.

Томиндан многе породице обиљежавају као своју крсну славу. Као еснафску славу, Светог Тому обиљежавају дрводјеље, бачвари, колари, столари, ужари, дунђери, бунарџије, калдрмџије и зидари.

На Томиндан обично се никуд не иде и постоји изрека „Свети Тома, сједи дома“.