• Рудник и Термоелектрана “Гацко” је, на основу вредности акција, 2007. године коштао 927 милиона КМ, док му је сада тржишна вредност свега 9,8 милиона КМ.

Исто је и са РиТЕ “Угљевик”, који сада вреди 9,9 милиона КМ, а девет година раније био је вредан чак 688,6 милиона КМ.
Према подацима Бањалучке берзе, вредност акција ових предузећа је на историјски најнижем нивоу. Тренутна тржишна цена акције у РиТЕ “Гацко” је 0,026 КМ док је највећа вредност била 2007. године, и то 2,44 КМ. Вредност акције РиТЕ “Угљевик” је сада 0,039 КМ, а 2007. године је била 2,69 КМ.
Стручњаци тврде да на драстичан пад цена акција, сигурно, утичу губици ових предузећа. Према финансијским извештајима из прошле године, РиТЕ „Гацко“ је пословао са губитком од 21,6 милиона КМ, а РиТЕ „Угљевик“ са 18,2 милиона КМ.
У Бањалучкој берзи објашњавају да инвеститори улажу тамо где имају добит и дивиденду, а никако у предузеће које послује негативно и нема јасне правце развоја. Додају да ове акције тренутно нису занимљиве за трговање.
Извршни директор у РиТЕ „Гацко“ Срђан Миловић објашњава да су цене акција те 2007. године биле нереално високе, због најављене инвестиције са Чешком енергетском групом, која је требало да гради нову термоелектрану.
– Наравно, и сада су нереално ниске, али и очекивано јер тренутно нема никаквих улагања. Мислим да губици не утичу на цену акције него их ниским чини стара технологија. Технологија је непрофитна и не доноси неку велику добит – истакао је Миловић.
Економски аналитичар Зоран Павловић наглашава да су предузећа у проблемима и као таква нису пожељна за инвеститоре.
– У РиТЕ “Гацко” су биле поплаве, технологија је стара и дуго се већ није улагало. У РиТЕ “Угљевик” је нејасна ситуација због тужбе из Словеније и нетранспарентне сарадња са Русима око пројекта “Угљевик 3”. Наравно да сви који имају акције у тим предузећима не виде перспективу за остајање, изгубили су поверење да “Електропривреда” може добро функционисати – рекао је Павловић.
Нагласио је да ни ресорно министарство ни “Електропривреда” немају јасну визију даљег улагања и кориштења тог ресура који постоји.
Предузећа у саставу Електропривреде су постале социјалне установе у којима је запослен огроман број радника, нема напретка ни јасне визије за развој.
Преча лична корист
– Највећи проблем је што свако гледа могућност личне користи, да нешто однесе из те компаније, а не да нешто створи. Руководиоци су људи који су политички подобни, а не стручњаци. Ако се државне компаније гледају као нешто где се ствара приватна корист, а не друштвена добит, онда је мало вероватно да постоји шанса за опоравак. Напредак могу донети искључиво стручни људи, који су независни и имају визију – нагласио је Павловић.

Блиц