• Новак Ђоковић, човјек који је промијенио слику Србије у свијету, данас је у Херцеговини у другом плану.

Питам се да ли је Новак поносан на своје ватрене навијаче из Билеће?

Сигуран сам да није. Међутим, по друштвеним мрежама стиче се утисак да су од Нолета веће фаце два неодговорна младића из Билеће, која су захваљујући његовом тријумфу стекли „пет минута славеˮ.

Прича да су „спонтаноˮ прославили побједу Ђоковића прилично је отужна. Било је видљиво да је у присуству дјеце ватрено оружје било припремљено за употребу.

Шенлучење као неодговоран акт неозбиљних појединаца нарушава не само слику Билеће, Херцеговине, него и свију Срба, без обзира гдје живимо. Ако се бахатост и неодговорно понашање ових младића може приписати лудим младим годинама, шта рећи за медије који су нашли начин да их охрабре у овом „слављу на традиционалан српски начинˮ.

Данас свијетом, након величанственог пјевања Боже правде у Паризу, одлази и слика локалних мангупа, која треба да потврди да је Ђоковић изузетак међу Србима, који су примитивни, а то слика из Билеће најбоље илуструје.

Дајући публицитет момцима који су најблаже речено узнемирили најближе комшије, медији постају саучесници у овој јефтиној представи.

Ако Ђоковић освоји Олимпијаду, да ли би то значило да би ваљало из неке „хаубицеˮ да се распали… Ипак је то такмичење сваке четврте године.

Ако се медији и у Херцеговини и у Србији нису прославили, за сваку похвалу је реакција полиције која није чекала да се реметиоци јавног реда и мира шепуре пред камерама.

Знамо све славне људе које је Билећа подарила српском роду. Не треба заборавити ни оне који долазе. Билећка гимназија која ове године слави велики јубилеј 70 година постојања и која сваке године изњедри генерације и појединце за понос цијеле заједнице, током цијелог свог постојања укупно није добила такав публицитет као поменути двојац са почетка приче. Билећа и Херцеговина имају чиме да се поносе, а промотери „шенлучењаˮ нека ставе прст на чело.

Мада се сваки медиј бори за своје мјесто под сунцем, постоје ствари које су битније од „лајкаˮ. А када се догоди нека трагедија у Билећи и Херцеговини, као и многе у блиској прошлости, која младе људске животе одведе у смрт, сви смо ми сколони моралисању и постављању питања: одакле томе и томе оружје у том моменту?

На живот и достојанствено славље треба учити и прије смрти. Томе нас је Новак учио свим својим побједама.

Трифко Ћоровић

П. С. Имена младића као и њихових „пет минута славеˮ нећете пронаћи на порталу Слободна Херцеговина.