Данашњи народни посланик у РС зарађује пет професорских плата, а на то место га је довукла компензациона партијска листа: није га изабрао ни народ, кога (као) представља, него изборна математика и комбинаторика
Пише: Мирослав Јанковић
Што мања држава то ордење бројније, што сиромашнија то привилегије веће.
Тако би се некако могла дефинисати намера власти у Републици Српској да додели по 1.200 КМ пензије сваком члану првог сазива парламента, који је тада пред рат бројао 83 посланика. У међувремену их је умрло седам.
Предлог овог закона је у процедури, али како је власт тврдо обећала, биће сигурно ускоро и изгласан. А зашто би било боље да не буде изгласан?
Зато што ће то бити гурање прста у око болној стварности у којој живи милион Срба на овој страни Дрине, који на пример по основу разних кредита и осталих задужења банкама и микрокредитним гуликожама дугују око две милијарде марака. И не могу да их врате, јер од сиротињског кућног буџета немају „ни за бибера“, зато што из РС млади масовно беже где год могу, а на челу те колоне су доктори који побегоше у Немачку, као некад Титова политичка емиграција. Ускоро ће Србе лечити травари с Романије и осталих гора, и бабе гатаре записима и магијама.
Зато што данашњи народни посланик у РС зарађује пет професорских плата, а на то место га је довукла компензациона партијска листа: није га изабрао ни народ, кога (као) представља, него изборна математика и комбинаторика.
У нацрту закона о пензијама првим демократски изабраним народним представницима Срба из Босне предвиђено је, такође, да њихове привилегије наследе њихове жене, а није тачно наведено хоће ли након смрти жена те пензије припасти унуцима. Није наведено ни да ли на ту изузетну пензију имају право и први председник и оба потпредседника Републике Српске, премијер и министри четири ратне владе, а после њих њихове жене и деца?
Ако се политичка математика у овоме случају протегне и на ове друге из врха власти у период 1991-1996. година… ето још једне рупе у ионако шупљем буџету Српске. Осамдесетак тих пензија са порезима на њих ће буџет РС годишње коштати око 2,5 милиона КМ.
Међу члановима тадашњег сазива парламента данас има неколико оних који спадају међу изузетно богате људе. Један од њих је и сам председник РС Милорад Додик, који ће, јер је тада био независни посланик, примати ову пензију. Ако ни због чега другога, онда само због ове чињенице морао би бити против. А није! Но, док пишем овај текст стиже вест да Додик предлаже да се износ смањи на 800 марака, да се пензија не наслеђује и да се новац убире од дела плата будућег сазива Народне скупштине РС. Нешто као међугенерацијска посланичка солидарност. То наравно ову ствар суштински не мења нити бол од ове намере умањује.
Опозиција у РС је бесна, тврди да је закон неправедан и неморалан, да му је циљ фаворизовање изворног СДС у коме су углавном некадашњи чланови првог парламента.
Борци и инвалиди се спремају на протесте, а власт их умирује тако што најављује некакву јавну расправу о том закону. Борци постављају питање и траже да им се да одговор: је ли у рату било теже и опасније дићи руку за одлуку да се ратује и пуца или узети пушку у руке па пуцати и ратовати?
Међу обичним народом, борцима посебно, свиклим на неправде и сиротињу као на мирис сопственог зноја, мук и ћутња, она тешка и огорчена. Од рата наовамо, како је стигла демократија на челу са народним посланицима, нико као они тако упорно и безобразно не води рачуна о свом статусу и стандарду. Предлагали су 2001. да им се призна дупли стаж и законом одреди висина пензија. Па се повукли пред народним гневом. Па се потом оглушили на све апеле да смање своја примања и привилегије, увек се заклањајући иза флоскуле да су они лице демократије и етерични, као суза чисти, израз народне воље.
Међу народним посланицима РС, и оним из првог сазива и овим данашњим, има оних који ништа не раде, никад не излазе за говорницу, имају купљену диплому или немају никакву, никада и нигде у уређеном систему не би могли бити ништа сем то – ништа.
Они као да сматрају да је Република Српска њихов ратни плен, коју су они, као некакви самозвани народни хероји првог позива, створили својим речима и подизањем руку у парламенту. То што је више од 30.000 бораца и цивила РС дало животе за РС, што су они који преживеше добили више од 1.000 година хашке робије, што многи оставише руке, ноге и очи по шумама, камењу и песку Српске, за пензију или инвалиднину од 120 марака.
То је њима наша борба дала, у коју их поведоше посланици првог сазива Народне скупштине Републике Српске.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
