СРБИ И СРБИЈАНЦИ: Како смо упали у замке Брозових идеолошких поданика
Још у Брозово доба инсистирање на „србијанском“ заправо је била негација свега српског. Зато данас не треба да чуди што комшије и за нашег патријарха кажу да је „србијански“
Недавно су ми се пријатељи трајно настањени у Новом Саду, а који су родом и поријеклом са југа Србије пожалили како се у престоници сјеверне српске земље често сусрећу са добацивањима: „Гдје сте Србијанци?”.
Термин Србијанац некада је била одредница за Србина који живи на простору Србије. Временом се овај термин претворио у нешто потпуно друго, најчешће увредљиво.
Вјероватно није ни случајно што је овај текст инспирисан примјером из Новог Сада, јер на том простору, својевремено, Срби који су били под влашћу Бечког двора, имали су потребу да истакну своју различитост у односу на своје сународнике који су јужно од Дунава и Саве живјели под турском окупацијом. У жељи да себе прикажу напреднијим овај термин су користили са тенденцијом која у себи носи призвук расизма.
Ни данас међу Србима није мали број оних људи који овај термин користе. Када хоће да бране „србијанске вриједности”, користе га Шумадинци који сматрају да Србијом владају дошљаци, који су дошли са друге стране Дрине. Неки од њих ће ићи тако далеко да ће тврдити да су „србијанска” политика, култура и економија окупиране од стране Срба који говоре ијекавским изговором и који су рођени западно од Дрине или јужно од Лима.
Овакву примједбу недавно сам добио од стране једног читаоца који никако није хтио да се сјети очајног покушаја наметања екавског изговора у Републици Српској.
Међутим појам „србијански” заправо своје најјаче упориште имао је у вријеме Јосипа Броза и његових идеолошких поданика. Инсистирање на „србијанском” суштински је била негација свега српског. Србију је требало свести на најуже границе, јер све остало би се могло тумачити као ширење „великосрпске пропаганде”.
Након распада земље ова тековина заједничке нам државе посебно је постала омиљена код наших комшија. Они са великим уживањем користе ту ријеч. Инсистирање на терминима „србијански предсједник” или „србијански премијер” није било довољно, па су отишли толико далеко да и патријарха СПЦ називају „србијанским”. Наравно да то није нимало случајно. Постало је опште прихватљиво да гурање Срба у све мању Србију одавно није само вербално. Многи истински вјерују да је овај термин заслужен, праведан и гаранција добрих односа у региону. На оваквој дефиницији, нажалост, инсистирају и неки припадници нашег народа који су у својим скрибоманијама нашли и погрдан термин за млађу српску државу називајући је – „шумском”.
Сваки појединац поносан је на своје поријекло, без обзира на његову географску припадност, али не заборавимо да нас све везује заједничко српско поријекло. Ако знамо зашто за Хрвате, Бошњаке или „монтенегрине” постоји „србијански патријарх”, онда никако не би требали да наставимо да пратимо ту логику. Зато, драги читаоци, ставите прст на чело сваки пут прије него што изговорите ријеч „србијански”.
Трифко Ћоровић, главни уредник „Српског кола“
Ово је потпуно погрешно тумачење. У Црној Гори се трермин „србијаниски“ користио равноправно са термином „црногорски“ јер оба термина обухватају спрске земље које су кроз историју имале различите владаре и које су биле независне државе. Треба разликовати термине „српски“ и „србијански“, јер рецимо за вријеме краљевине имали смо србијаског краља и црногорског краља али и један и други су били српски краљеви односно краљеви српских земаља. С друге стране, патријарх је искључиво српски а никако србијански, јер је он патријарх цјелокупне српске цркве, која обухвата све земље у којима живе Срби…
Citajuci tekst spremao sam se za odgovor, ali Dragoslav me je preuhitrio, tako da potpisujm sve sto je rekao ali i dodajem…
Trifko, mnogo je opasno to sto ti i tebi slicni radite. Zbog takvog tumacenja srpstvo je i ugrozeno prvo u mojoj Crnoj Gori, a i dalje. Navest cu ti i zasto.
Prva srpska drzava je Zeta (prostor danasnje CG), nije srbija. Prvi srpski vladar je iz Zete. Stefan nemanja je rodjen u Gradini Martinickoj, 15km zapadno od podgorice u bjelopavlickom plemenu. Krsten je u crkvi u Dinosi (sada tamo zive albanci 7km od pg istocno). Ovo valjda znas! Srbija nije oduvjek bila u danasnjim granicama. Druga srpska drzava je Raska, a teritorija je velikim dijelom zahvatala podrucje Bosne.
Ovo ti sve pisem, a vi ovo znate, morate znati, da matica srpstva nije kao sto zelite Vi, a sve u skladu sa Nikolom Pasicem, vec matica srpstva moze biti samo cg, pocev od Vojisavljevica, balsica i crnojevica.
U cemu grijesite a nama crnogorcima, heregovcima, bosancima pravite ogroman problem!?
Svi smo mi srbi! Ovi nazivi su samo teritorijalna oznaka srba po predjelu dje zive. Tako da ste vi iz srbije srbijanci i nije uredu kad kazete srpska reprezentacija, srpski dnevnik, srpska vlada…
Ja imam svoju drzavu, srpsku crnu goru. SrpSka po istoriji. To sto trenutno je fasizam u cg nece nas pokolebati jer nam ni djedovi nisu pokolebani bili. Znamo ko smo!
Dakle vi imate srbijanskog predsjednika vucica, mi crnogorskog mila(nesrecu), oni rs dodika. Vi imate srbijansku reprezentaciju, .mi imamo cg reprezntaciju, dace Bog da i RS ima svoju. Svako svoju zastavu, himnu….razlike imamo al smo isti narod. I istog patrijarha imamo Srpkog, ne srbijanskog!
ako vam je sto nejasno pitajte crkvene ljude, pitjte mitropolita Amfilohija, pitajte ljude koji znaju.
Postedite nas i komunista i veliko srbijanskih zamisli Nikole Pasica.
Mislite malo o srbima van granica srbije i o njihovim osjecajima.
Nije Srbija matica Srpstva! Svako dobro i u pamet se!