Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта уприличио је 15. јуна 2018. године састанак у Скупштини Србије са представницима Координације Срба из Мостара, као и представницима херцеговачких удружења у Србији са циљем да се што већи број оних људи који имају право гласа у Мостару анимирају да се пријаве за ЦИК-у БиХ за предстојеће Опште изборе који ће се одржати 7. октобра 2018. године.
Домаћин овог скупа Миодраг Линта на почетку је истакао да је Координацију Срба у Мостару доживио као групу озбиљних и одговорних људи који су ставили у први план општи интерес.
– Поздрављам жељу да Срби у Мостару и у херцеговачко-неретванског кантону након општих избора постану политички фактор који ће моћи да утичу и на решавање бројних проблема и да допринесу, очувању идентитета нашег народа и у граду Мостару и у понављам херцеговачко-неретванском кантону – рекао је Линта наводећи податак да је негде од 600.000 Срба колико их је живело по попису из 1991 године на подручју Федерације БиХ, сада по попису из 2013 живи свега 56.000 који су дискриминисани у области запошљавања, образовања, расподјели буџетских средстава и многих других основних људских права.
ГОЛО: ХВАЛА ПРЕДСЈЕДНИКУ ВУЧИЋУ НА РАЗУМИЈЕВАЊУ!
Предсједник Коодинације Срба из Мостара Душан Голо је навео да ову организацију чини осам удружења и организација (Удружење Срба из Мостара, „Просвјета“ Мостар, СПКД „Просвјета“ ГО Мостар, КУД „Гусле“, Удружење младих „Митрополит Леонтије“, удружење ветерана отаџбинског рата „Невесиње“ пододбор Мостар, као и двоје политичке странке СНСД и СДС).
– Прије двије и по године схватајући сву безизлазност и положај српског народа у граду Мостару одлучили смо да формирамо једно тијело које би окупљало све оно што је српско у граду Мостару. Идеја нам је била да 2016 године на локалним изборима изађемо у једној колони због тога што смо мањински народ и због тога што не можемо добити одређени резултат који би нам гарантовао бар одређених број већника у градском вјећу града Мостара. Својим дјеловањем стигли смо до свих нивоа власти у региону, па чак и до Европског парламента у Стразбуру који је на наш захтјев расправљао о положају Срба у Федерацији БиХ – рекао је Голо изражавајући посебну захвалност предсједнику Србије Александру Вучићу који се укључио 2016 године и отворено разговарао о свим проблемима које муче мостарске Србе.
КАКО ДО УВЈЕРЕЊА О ДРЖАВЉАНСТВУE
Миодраг Линта извјестио је присутне да је прије двије недјеље имао састанак са свим завичајним удружењима чије је поријекло из Федерације Бих у Србији.
Он је истакао је да веома важно да сви потенцијални бирачи попуне образац ПРП-1 у коме се могу изјаснити да ли ће гласати путем поште или у дипломатско-конзуларном представништву.
Као кључни технички детаљ Линта је навео увјерење о држављанству БиХ које не смије да буде старије од 6 мјесеци, што за многе појединце представља велику оавезу. Он је као могуће рјешење навео да би се увјерење о држављанству најлакше могло привабити преко оних општина у Федерацији БиХ у којима су Срби већина (Дрвар, Босанско Грахово, Гламоч)
– За грађане из Федерације БиХ није могуће да увјерење о држављанству добију на територији Републике Српске. Искуство из 2014. године говори да је могуће направити списак људи са наведеним личним подацима и послати једну општу пуномоћ у једну од наведених општина- закључио је Линта.
– Недавно је Уставни суд Федерације БиХ по апелацији предсједника владе Федерације Фадила Новалића донио одлуку да Срби буду признати као конститутиван народ, Дат је рок од 6 месеци да се та одлука имплементира а у међувремену да се примјењује Устав ФБиХ. Међутим, поучени врло лошим искуством, морамо бити веома опрезни – рекао је Голо и подсјетио да је још 2000. године Уставни суд Федерације БиХ наложио свим кантонима да ускладе своје уставе са Уставом Федерације за шта је био дат рок од 9 месеци.
– Прошло је 18 година и ништа се није промјенило, тако да су одлуке Уставног суда Федерације БиХ мртво слово на папиру. Хрвати кажу да су за „стварну, а не папирнату конститутивност“ а Срби су буквално још увијек само „папирнати“ – рекао је Голо наводећи да Срби желе оно што имају друга два народа а то је право на језик, писмо, националну групу предмета, запошљавање, партиципацију у буџету, учешће у управљачким структурама запошљавања у јавним предузећима итд.
У БУЏЕТУ 50 МИЛИОНА МАРАКА – СРБИМА ЗА ШЕСТ ГОДИНА НИШТА
– Државне институције у свом систему немају ћирилицу. У кантоналној влади од 125 приправника примљено је тек 5 Срба, од 75 полицајаца примљено је само троје Срба- рекао је Голо наводећи да у кантону највећи број Срба живи у Мостару. Према дејтонском споразуму Срби су у граду на Неретви имали далеко веће права од данашњих.
– Одлуком високог представника из 2004 године Срби су добили право на минимално 4, а максимално на 15 вјећника. Вијеће не функционише шест година зато што није било избора. Федерални парламент је својом одлуком из 2012 године овластио градоначелника и начелника за финансије (један је Хрват други је Бошњак) да предлажу буџет града Мостара. Исте године Србима је укинута конститутивност у овом граду. Од те 2012. године српски народ није добио мрвице. За ову годину кандидовали смо седам пројеката, а у буџету од 50 милиона марака нисмо добили ниједну марку – рекао је Голо који се потом осврнуо и на образовање.
ПОДРШКА САМО ЗА ЈЕДИНСТВЕНУ СРПСКУ ЛИСТУ
Миодраг Линта није крио разочарање што није састављена јединствена српска листа.
– Иницијатива коју сам предложио није прошла, чланице владајуће коалиције СНСД, ДНС и СП социјалисти у Српској определили су се да само они потпишу коалициони споразум и назову је „Српском листом“. Нису хтјели разговор са представницима СДС-а, ПДП-а, НДП-а и СНС-а. Стално сам као примјер наводио Сребреницу гдје су се прије двије године представници 9 српских партија договорили и потписали споразум који је резултирао тако да смо након Ћамила Дураковића за начелника добили Србина Младена Грујичића. То јединство овога пута није постигнуто и бојим се да ћемо тек да се суочимо са лошим посљедицама ове одлуке.
– Одлучили смо да формирамо организовану школу у оквиру СПКД „Просвјета“ ГО Мостар за нашу дјецу из српског језика, историје, културе и националне групе предмета. Ову школу похађа 200 српске дјеце. На жалост, наши врхунски образовани људи раде у пољопривреди, на виноградима, бензинским пумпама, тржним центрима итд… – рекао је Голо и појаснио да је са листе грађанских странака у Дом народа федералног парламента ушло 0 Срба, док су само три Србина ушла из странака из Републике Српске.
– За 20 година нико никада није покренуо заштиту виталног националног интереса српског народа. Знамо да се више од 7.000 Срба налази на бирачком списку Срба у Мостару. У кантону је потребно око 3.000 гласова да пређемо цензус што је наш циљ. Зато је нама циљ да анимирамо што више људи да се као бирачи региструју до 24. јула – објаснио је Голо.
ПЕЈАНОВИЋ: МЛАДИ ОДЛАЗЕ У ЕУ
Драшко Пејановић из мостарског Удружења младих „Митрополит Леонтије“ сматра да највећи проблем српске омладине представља незапосленост.
– Имамо 76 младих високообразованих људи који су се јавили канцеларији Владе Републике Српске, а вероватно их има још који се нису јавили. Доста њих ради лоше послове за мизерне плате- рекао је Пејановић изражавајући бојазан да ће се због отварања граница ЕУ све више младих одлазити – рекао је Пејановић.
Љубиша Таминџија (СДС) сматра да су шансе мостарских Срба повећане онакон сазнања да је бирачка база повећана.
– Чињеница да могу гласати сви они људи који су 1991. године имали личну карту у Мостару повећава нашу шансу, јер је потенцијална бирачка база занатно већа од 7.000 Срба који се већ налазе на бирачком списку – рекао је Таминџија и изразио наду да ће уз помоћ завичајних удружења у Србији се пронаћи начин да се ови људи пронађу и анимирају да гласају.
Радислав Тубић (СНСД) је навео да доста младих људи живи у Мостару и да су избори велика шанса да се стабилизује живот српске заједнице у Федерацији БиХ.
ВУЈАДИНОВИЋ: ИМАМО ВЕЛИКИ ПОТЕНЦИЈАЛ
Народни посланик, иначе рођени Невесињац, Милимир Вујадиновић из Суботице је рекао да је оптимиста упркос проблемима.
– Не треба губити наду јер се никада раније као заједница нисмо бавили овим питањем. Увјерен сам да ће у будућности политичка дешавања у БиХ у великој мјери зависити од ствари које долазе са ове стране Дрине. Несумњиво је да у Србији живи стотине хиљада људи са правом гласа у БиХ, што је далеко више од свих осталих народа који живе у БиХ. Обзиром на близину ријеч је о далеко компактнијој заједници у којој је много лакше организовати све изборне радње него у неким удаљенијим европским земљама – закључио је Вујадиновић.
РЕБИЋ: НЕЗВАНИЧНО У БЕОГРАДУ ЖИВИ 5.000 РОЂЕНИХ МОСТАРАЦА
Предсједник Удружења Мостараца у Београду Благоје Ребић рекао је да је ово удружење недавно основано.
– Наше удружење је аполитично. Имамо канцеларију и секретарицу и први задатак нам је да направимо базу података. Неке процјене говоре да у Београду данас живи око 5.000 рођених Мостараца. Све су то потенцијални гласачи, али не буде ли јединства нећемо урадити ништа – рекао је Ребић.
Замјеник предсједника свих херцеговачких удружења у Србији Светозар Црногорац је навео да је већ мјесецима у комуникацији са људима из Мостара и да је сваки легитиман начин борбе за очувања људских права оправдан.
– Није лако пронаћи све наше људе, које неће бити лако анимирати, посебно не кад виде да листа није јединствена. Наша удружења раде већ неколико недјеља по овом питању и до сада је пронађено око 60 мостарских породица – рекао је Црногорац изражавајући и чуђење и жаљење што није формирана јединствена српска листа.
СВИ КОЈИ ИМАЈУ ОСНОВА ТРЕБА ДА СЕ ПРИЈАВЕ ЦИК-У
У полемици која је настала, наметала су се питања да ли неко ко је био малољетан грађанин у Федерацији БиХ 1991. године има право гласа.
Закључак је да уколико ови људи имају држављанство БиХ требали би да попуне ПРП-1 образац и пријаве се у ЦИК.
Такође, сви они људи који су из Федерације БиХ свој нови дом пронашли у РС имају право да изаберу гдје желе гласати.
– У оваквим случајевима национални интерес је да ови бирачи гласају у општинама Федерације БиХ и на тај начин увећају српски потенцијал – закључио је Линта.
Рођена Мостарка Јована Дука апеловала је да се сними ТВ спот који би био емитован на Јавном сервису и који би допринио бољем одзиву и интересовању наших људи.
У полемици која је настала могла су се чути и веома конкретна питања, али општи утисак свих учесника овог састанка је разочарење уколико не буде састављена јединствена српска листа. Тиме се губи велика шанса да се нагомилани проблеми Срба у Федерацији БиХ бар дјелимично ријеше, а као проблем већи од игнорисања федералних власти представља српска неслога.
Овом састанку су поред предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодрага Линте присуствовали још народни посланик Милимир Вујадиновић, у име Координације из Мостара Душан Голо, Радислав Тубић, Олег Беловић, Драшко Пејановић, Љубиша Таминџија у име Удружења грађана Мостар у Београду Благоје Ребић, Ристо Ћалија, Слободан Аћимовић, Никола Гашић, Мирко Вучијак. Скупу су још присуствовали у име СНД Пребиловци Миленко Јахура, Војислав Бабић, Милан Бекан, Координатор херцеговачких удружења Светозар Црногорац, секретар Удружења Невесињаца у Београду Јована Дука и Миле Шапић и Милан Гомирац из Савеза Срба из региона.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
