• На јавном збору грађана Дубровника 1922. изабран је Одбор за подизање споменика Ослобођења у Дубровнику. Збор је поверио израду споменика и његово постављање Ивану Мештровићу.

На дан Уједињења, 1 децембра 1924. откривен је Споменик краља Петра I Ослободиоца (велики барељеф) узидан у бедемима града, над унутрашњим вратима од Пила. Откривању споменика присуствовале су све школе, све корпорације са заставама, две музике, Конављани, соколи, добровољци, орјунаши и градска братства.

Почасни плотуни одјекивали Градом

Само откривање споменика пратила је топовска паљба, почасни плотуни и звоњава звона са свих цркава. Извештач листа „Време“ свој извештај из Дубровника завршио је констатацијом: „Одавно већ Дубровник, славан са свога родољубља, није видео лепше националне свечаности, нити је тако спонтано манифестовао своју љубав према јединству, краљу и држави“(1). Споменик је представљао краља Петра I огрнутог пелерином, на  коњу са соколом у руци.

Над спомеником, у једној малој удубини, постављен је кип Св. Влаха, заштитника Дубровника, такође дело Мештровића.

У књижици „Дубровник илустровани вођ кроз дубровачку прошлост и садашњост“ коју је 1929. издао Обласни Одбор Јадранске Страже Дубровник истакао је историчар Јорјо Тадић: „И тако су Дубровчани над улазним вратима свога града поставили два своја симбола и идеала: Св. Влаха, представника старог Дубровника, и Краља Петра, представника не само опћенародних него и њихових националних настојања и коначних побједа.“(2)

Приликом откривања споменика краљу Петру Првог децембра  1924. соколско друштво је учествовало корпоративно са својом музиком. На споменик је друштво положило ловоров венац са натписом : „Неумрлом Соколу Краљу Петру – Соколско Друштво Дубровник”. (3)

Постављене и нове спомен плоче

Уз споменик су касније постављане нове спомен-плоче. Југословенски академски клуб у Дубровнику поставио је 1923. спомен-плочу дубровачким омладинцима, палим у борби за ослобођење и уједињење. (4)

Одбор  Савеза ратних добровољаца у Дубровнику открио је 13. новембра 1928. спомен-плочу, на спомен 10-годишњице уласка српске војске у Дубровник, а у непосредној близини споменика краља Петра. (5)

Дубровачка национална друштва (Народна Одбрана, Дубровачко Радничко Друштво, Дубровачко Српско Пјевачко Друштво „Слога”, Матица Српска, Соколско Друштво, Јадранска Стража, Друштво „Књегиња Зорка”, Нова Југославија, Дубровачка Грађанска Музика, Савез Добровољаца и Удружења резервних официра и ратника, …) обележавала су значајне догађаје (Дан Уједињења, дан уласка српске војске у Дубровник …) полагањем венаца на споменик краљу Петру. Лист „Дубровник” писао је о поводом припрема за прославу 1 децембра 1939. у Дубровнику о дотадашњим прославама.

На дан Уједињења одржавана су у богомољама свечана благодарења за срећу народа, који је послије толико мука, напора и борби постигао свој циљ, своје уједињење. Удружења Соко, Нова Југославија и Дубровачка Грађанска Музика присуствовали су са својим заставама и са свим својим члановима благодарењима. Након благодарења поменута удружења, предвођена музиком, заједно са родољубивим грађанством ишла су „између врата од Пила”, и ту полагала вијенце на спомен-плоче подигнут онима који су свој живот жртвовали за слободу и уједињење.

Бакљада и свечана академија

После тога одржавала се у Соколани свечана сједница. Увече Дубровачка Грађанска Музика обилазила је град те је том приликом приређивана бакљада. Соколско друштво у Дубровнику приређивало је 2. децембра свечану академију. (6)

Као пример како су поједина друштва обележавала за њих значајне догађаје можемо навести освећење нове заставе друштва „Нова Југославија”.

„…Збор чланства О.Н.О. „Нове Југославиjе” био jе 9. jануара 1938. пред Дубровачким Радничким Друштвом па су одатле кренули у Соколски дом. По извршеном чину развића и благослова, било jе свечано полагање ловор виjенца на споменик краљу Петру I и изгинулих добровољаца-омладинаца. Сем омладине из Дубровника свечаности jе присуствовала и омладина из Цавтата, Млина, Жупе, Орашца, Затона, Риjеке дубровачке као и делегати из Сараjева и Требиња. (7) О тој прослави писано је опширније  у листу  „Дубровник”:   „У суботу вечер, … извршена jе …бакљада, коjа jе обишла дубровачким улицама предвођена Дубр. Грађанском и Соколском Музиком. …У недељу у jутро стигла jе из нашег дичног националног Цавтата делегациjа са Цавтатском Музиком, …извршено jе у Соколани свечано развиjање барjака. Приjе тога су музике обишле град свираjући. Велике просториjе Сокола биле су дупком пуне омладине и грађанства. Развиjању барjака кумовали су : гђа Мариjа Мариновић, кћер поштов. Госпара Лука Боне и госп. Кап. Иво Хаџиjа. …Потом су прочитани поздравни телеграми и писмо нашег националног ветерана и уваженог умjетника г. Марка Мурата … .

Предвођени са три музике и заставом „Нове Југославије ” из Соколане се је формирала једна управ импозантна поворка омладине, њој се је придружило и неколико наших националних ветерана … вратише се да се поклоне споменику краља Петра… . и спомен-плочи наших дубровачких омладинаца, који су свој млади живот жртвовали за слободну Југославију. …а гђица Веселинка Самарџића изрекла је диван говор, у коме је и ово речено : „ …. Долазимо и пред плочу која нас потсијећа на наше предратне другове, који су се жртвовали и који нам служе за примјер како се ради и ствара, чува и трпи за најсветије циљеве Народа и Отаџбине.”

Након тога поворка jе пошла до градског пристаништа и испратила Цавтаћане и њихову музику. (8)

Соколско друштво Дубровник заветовало се да ће у Петровој Петолетки поставити спомен–плочу соколским борцима стрељаним 1914/15. у Боки Которској : Филипу кап. Хаџији, Васи Милишићу и Милану Срзентићу. У Дубровнику је свечано обележена двадесетогодишњица Уједињења 1938. (9) У чланку „Прослава Дана Уједињења у Дубровнику” у часопису „Књига за соколско село” Д. Рајачић је истакао да се у Дубровнику говорило да прославе уопште неће бити. Соколи Дубровника су се спремали у тишини, без галаме, и спровели прославу тако да је многе зачудило и изненадило. (10)

Игнорисана Мачекова наредба да се не истичу заставе

Поред дубровачких националних друштава суделовале су и све соколске чета из околине Дубровника. На дан Уједињења Дубровник је освануо у свечаном руху искићен заставама и зеленилом. Наредба Мачекова да се за овај дан не вешају заставе игнорисана је. Фрањевци су наредбу послушали, заставу су били извјестили па је скинули.

Већ раним јутром стизале су соколске чете из дубровачких села. Чете из дубровачких села биле су претежно у народној ношњи. Доста их је дошло па су са својим заставама, музикама и чланством били запажени на дефилеу. (11)  Упркос ружног времена чете су дошле са 250 чланова и са заставама. Соколска чета са Мљета телеграфисала је да су 94 члана чекала да дође брод али због невремена брод није пристао у луку Совру. Дан уједињења 1 децембар освануо је тмуран али без кише. Пуцњава лумбарда са тврђава ујутро најавила је свечаност. Соколске музике из Дубровника и Орашца обилазиле су град.

Након благодарења по црквама сврстала се поворка пред двором. Прво музика и заставници па за њима разне категорије сокола, Нова Југославија са 120 чланова, и грађани. Поворка је кренула према вратима од града где је чекала постројена чета војске. Чим се поворка сврстала говорио је старешина соколског друштва Н. Шутић. Евоцирао је дане мука и патње за време рата и описао херојску смрт сокола стрељаних од Аустро-Угарске.

Дубровчани клицали краљу

За њим је говорио подначелник града др. Буцоњић примајући плочу на чување. После њих говорио је капетан Бауле описавши живот, рад и смрт својих колега двају поморских капетана. Затим је старешина сокола скинуо вео са плоче а из хиљаду грла заорило се “Слава мученицима”. Испод плоче стајали су сестра стрељаног Срзентића гђа проф. Рађеновић и херцеговачки сељак брат Васе Милишића. Његове сузе и јецаји изазивали су сузе код свих присутних. Чета пешадије испалила је почасни плотун, а музика је свирала химну. Настало је клицање краљу, Отаџбини, Дому Карађорђевића и Уједињењу.

На плочи од корчуланског камена био је златан натпис : СОКОЛСКИМ БОРЦИМА ЗА СЛОБОДУ ХАЏИЈИ КАП ФИЛИПУ – МИЛИШИЋУ ВАСУ СРЗЕНТИЋУ КАП. МИЛАНУ СТРИЈЕЉАНИМ ОД НЕПРИЈАТЕЉА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ НАРОДА У БОКИ КОТОРСКОЈ 1914-15 ГОД. НА СПОМЕН – ОМЛАДИНИ НА УГЛЕД О ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦИ УЈЕДИЊЕЊА СОКОЛСКО ДРУШТВО ДУБРОВНИК 1938 П. (12)

Маса света поздравила је свечани моменат клицањем жртвама за слободу. Спомен–плоча соколима, палим за част и величину Отаџбине, откривена је међу градским вратима од Пила, на мјесту одређеном за спомен–плоче. После тога положен је венац на споменик Ивана Гундулића поводом 300–годишњице његове смрти. (13)

Поворка је кренула у соколану, где је одржана свечана седница. Старешина Н. Шутић говорио је о значају дана, а Д. Рајачић је прочитао  посланицу Савеза Сокола. Заклетву је положило 29 нових чланова. Свечана седница завршена је свирањем химне и песмом “Хеј Словени”. У чланку у часопису  „Књига за соколско село” Д. Рајачић је истакао да дворана није била овако пуна  као на овај празник. (14)

Велика прослава дведесетогодишњице уједињења

Соколи су после подне одржали у Соколани (Спонза) Децембарску академију у почаст члановима соколских чета. (15) После академије зетско позориште дало је у позоришту комад  „Ђидо” за соколске сеоске чете. Увече је град био осветљен а Дубровачка грађанска музика је дала концерт. Град је био у државним заставама, а посебно улица Краља Петра на којој су били постављени стандали са заставама. У чланку  „Прослава Дана Уједињења у Дубровнику” у часопису  „Књига за соколско село” Д. Рајачић истакао је :

„Овогодишња је прослава надмашила много других те је расположење било потенцирано и оживљено овим радом соколског друштва. На многим грађанима видјеле су се сузе радоснице које говораху : „Напријед тако, водите нас срећи и величини наше лијепе Отаџбине Краљевине Југославије”.    (16)

После стварања Бановине Хрватске 1939. власт ХСС  настојала је  да онемогући прославе Дана Уједињења.

Приликом обележавања годишњице ослобођења Дубровника 13. новембра 1939. Одбор дубровачких националних и културних удружења упутио је проглас:

„Дубровчани, Заслугом „одговорних” и „неодговорних” већ више од два деценија ставља се у искушење ваша вјера у највеће и неприкосновене светиње Отачбине, традиције и идејне вредности на којима су ваши очеви изградили словински култ – огледало душе старог културног и слободног Дубровника. Али као што ни силна ћесарска власт у пришлости, ни црне побожне жеље које су јој неограничено служиле, нијесу успјевале да у вама убију Вјеру и достојанство слободних грађана – тако ни савремене невоље неће успјети да вас „асимилирају” по жељама, које су вам увјек биле туђе.

Ви сте кроз дугу предратну и поратну хисторију више пута јасно показали, да знате остати господари своје воље; … и задржати достојанствен став према свакому и према свакој сувишној повици и претњи. Дајући свакоме своје … ви сте двадесет година редом, на 13 новембра, јавно манифестовали признање и захвалност Белим Орловима, синовима мале предкумановске Србије, за све што су дали за наш стари словински идеал, остављајући кости по крвавим клисурама читавог Балкана. Дубровчани, Претставници свих дубровачких културних и националних установа, који вам упућују ову поруку, позивљу вас, да и ове године поновите манифестацију поштења и достојанства. У границама онога што вам је данас допуштено, одужите се борцима у које смо вјеровали и у које данас вјерујемо, јер су били велики у прегарању и умирању за слободу и јединство нашега народа. Није важно хоће ли та наша манифестација проћи кроз градске улице. Довољно је да прође кроз наше душе и да нико више не буде у сумњи да смо уз сва искушења и понижења остали вјерни идеалима најјачих и најсветлијих имена у хисторији старог и слободног Словинског Дубровника. ..”.(17)

ХCC није поколебао соколе

Дубровчани су прославили Дан Уједињења, 1 децембар 1939. и поред свих техничких сметњи власти ХСС у Дубровнику. Град и предграђе били су искићени заставама. На благодарења у црквама било је бројно грађанство уз присуство војних и цивилних власти. За време благодарења пред католичком катедралом и православном црквом била је постројена војска и чланови Нове Југославије. Соколска музика предводила је и једне и друге. После благодарења одржана је у соколани свечана сједница, и нови чланови су положили свечану заклетву.

После свечане сједнице упркос техничким сметњама које су имале сврху да омету сваки вањски знак манифестације, формирана је поворка Дубровчана предвођена соколском музиком. Пред поворком су ношена четири вијенца, која су положена на спомен-плоче у вратима од Пила. Поворку су сачињавали чланови сокола са својом заставом, чланови Нове Југославије са барјаком, те мноштво дубровчана, који се затекоше на улици, јер је већина њих мислила да због техничких сметњи неће бити никакве јавне манифестације.

У поворци је узело учешћа преко 2.000 грађана. Поворка се зауставила у вратима од Пила, гдје су на рељеф-споменик Краља Петра и спомен плоче Дубровчана, палих за ослобођење положени ловорови вијенци. Предсједник Нове Југославије, кап. Нико Папа одржао је ватрен говор упућен омладини, која је баш тог дана у Дубровнику показала и својим бројем и својом одлучношћу, да не постоји техничких сметњи када хоће јавно да се изрази љубав према народу и држави.

У листу „Дубровник” истакнуто је: „Наша дична омладина заслужује овом приликом не само признање већ највећу похвалу.” Након говора кап. Папе кликнуло се је по три пута Слава краљу Ујединитељу и Живио младом краљу Петру II и Југославији. После тога поворка је прошла у потпуном реду преко плаце краља Петра до у Соколану (Спонза). На плаци краља Петра поворка је одала почаст заставама. У коментару листа „Дубровник” истакнуто је : ,,… да у ,Дубровнику – крај свих зала – још се у пуној снази одржава дух љубави према Краљу и Отаџбини, да му тај дух нијесу могле да умање ни ново повучене границе које су га бациле у један неиздржив и неприродан положај у политичком и привредном правцу.” (18)

Притисак власти ХСС је јачао. Поводом  прославе  Дана  Уједињења  1940. лист  је  писао : „забрањује  им  се  да  положе  вијенац  на  споменик  нашег  Ослободитеља, … Краља  Петра;  забрањује  се  да  положи  вијенац  на  спомен-плоче  узидане  на  част  палих  бораца  за  слободу  из  Дубровника”. Скромна  прослава  Дана  Уједињења  у  Дубровнику 1. децембра 1940, ограничена је на  свечаност  приређену  у  Соколани. (19)

Хрватски сепаратисти покушали да оскрнаве споменик

Споменик краља Петра I сметао је хрватским сепаратистима. Поводом напада на споменик 1936.  часопис Соколске жупе Мостар „Књига за соколско село”, пренео је чланак „Једно дивљаштво” из листа „Самоуправа” из Београда. У чланку се истицало : „У Дубровнику је једна злочиначка рука покушала да оскрнави споменик неумрлог Краља Петра Првог, дјело Ивана Мештровића. То се десило истога дана, када се г. др. Мачек повратио, очито расположен, са аудијенције код Принца Павла.

Ову коинциденцију нарочито истиче дубровачки хрватски лист „Народна свијест” и оштро осуђује ово дивљаштво. Дубровачки претсједник  општине расписао је награду од 5000 динара ко пронађе кривца. Само се од себе разумије да овај мангупски испад осуђују сви разумни  Хрвати. … Крајње је вријеме да се ови агенти-провокатори једном за увјек избаце  из наше народне средине и да се онемогуће.  … Кад то наступи, онда ће овакви криминални типови морати да се селе у – Канаду, да се јаве свом „Поглавнику” и живе од Јудиног новца народних издајица и туђинских измећара …”. (20)

Напади на споменик  настављени су.

У чланку из 1941. „Поново оскрнављење споменика Краља Петра I” лист „Дубровник“ је писао о активностима екстремних елемената на које власт није реаговала : „ већ просто као излијев расположења оних маса, које, немајући смјелости да се отворено покажу као франковци, павелићевци, и други екстремни елеменат, заштићује се плаштом хрватског имена а као чланови ХСС… Прозвани не само што „не могу” да пронађу злочинце, него могу врло брзо да нађу и пронађу онога ко реагира на ове злочиначке испаде. Најновији злочин ових елемената јесте оскрнављење споменика Краља Петра I Ослободиоца у вратима од Пила.” (21)

Спомен плочама погинулим соколовима крпили тротоаре

После Априлског рата 1941. Дубровник је био под влашћу усташа. Усташе су скинуле плоче посвећене стрељаним соколима и Српској војсци која је 13.11.1918. ослободила Дубровник. Априла 1941. спомен плочу палим добровољцима усташка тројка залила је црним мастилом, скинула, разбила и пренела кроз град. Разбијене плоче усташе су користиле за поправку плочника. Италијански команданти наредили су да се Мештровићев споменик (рељеф) краља Петра I брижно скине и стручно упакује. (22) Рут Мичел је у својој књизи „Срби су изабрали рат” описала свој боравак у окупираном Дубровнику. Између осталог писала је и о рушењу споменика краља Петра I : „ Гледала сам како га руше, заједно са другим записима и успоменама на Југославију, која је сада нестала”. (23)

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Угљеша Рајчевић, „Затирано и затрто“, Нови Сад , 2001, стр. 151;

2. Јорјо Тадић, „Дубровник илустровани вођ кроз дубровачку прошлост и садашњост“, стр. 29–31, Издање „Јадранске Страже“, Обл. Одбор–Дубровник, Штампарија „Јадран“–Дубровник. 1929;

3. “Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 66, 67;

4. Милан Ж. Живановић, „Дубровник у борби за Уједињење”, Београд 1962, стр.97;

5. Предраг С. Јеринић, „Организације Савеза ратних добровољаца у Краљевини Југославији”, Добровољачки гласник, Београд,  Јун 2006, бр.27, Год.XVI, стр.51;

6. „1 децембра”, „Дубровник”, Дубровник, 2 децембра 1939, бр. 48, стр. 4;

7. „Развиjање барjака О.Н.О. Нове Југославиjе”, „Дубровник”, Дубровник, 11. децембра 1937, бр. 46, стр. 4; „Програм свечаности”, „Дубровник”, Дубровник , 6 Јануара 1938, бр.1,стр. 3;

8. „Наша омладина”, „Дубровник” , Дубровник, 20 новембра 1937, бр.43,стр.2; „Свечаност развијања барјака Нове Југославије”, „Дубровник”, Дубровник, 15 јануара 1938, бр.2, стр.3-4; „О.Н.О. „Нова Југославија”, 29 Јануара 1938, „Дубровник”, Дубровник, бр. 4,  стр. 4;

9. „Уз прославу 1 децембра“, „Дубровник“, Дубровник, 26 новембра 1938, бр. 47, стр. 4; „Дан Уједињења“, „Дубровник“, Дубровник, 3 децембра 1938, бр. 48, стр. 3;

10. Д. Рајачић, „Прослава Дана Уједињења у Дубровнику”,  „Књига за соколско село”, Мостар  1939, бр. 1-2, стр. 32, 33;

11. „Уз прославу 1 децембра“, „Дубровник“, Дубровник, 26 новембра 1938, бр. 47, стр. 4; „Дан Уједињења“, „Дубровник“, Дубровник, 3 децембра 1938, бр. 48, стр. 3; 

12. Д. Рајачић, „Прослава Дана Уједињења у Дубровнику”,  „Књига за соколско село”, Мостар  1939, бр. 1-2, стр. 32, 33;

13. „Уз прославу 1 децембра“, „Дубровник“, Дубровник, 26 новембра 1938, бр. 47, стр. 4; „Дан Уједињења“, „Дубровник“, Дубровник, 3 децембра 1938, бр. 48, стр. 3; 

14. Д. Рајачић, „Прослава Дана Уједињења у Дубровнику”,  „Књига за соколско село”, Мостар  1939, бр. 1-2, стр. 32, 33;

15. „Уз прославу 1 децембра“, „Дубровник“, Дубровник, 26 новембра 1938, бр. 47, стр. 4; „Дан Уједињења“, „Дубровник“, Дубровник, 3 децембра 1938, бр. 48, стр. 3; 

16. Д. Рајачић, „Прослава Дана Уједињења у Дубровнику”,  „Књига за соколско село”, Мостар  1939, бр. 1-2, стр. 32, 33;

17. „Проглас на Дубровчане”, „Дубровник”, Дубровник, 25 новембра 1939, бр.47, стр. 4;

18. „Прослава 1 децембра”, „Дубровник”, Дубровник, 9 децембар 1939, бр. 49, стр.4; „Соколство у Бановини Хрватској је одушевљено прославило Дан Уједињења”, „Соколски гласник“, Београд, 15 децембар 1939, бр. 50, стр. 2;

19. „Прослава Дана  Уједињења у Дубровнику”, „Дубровник”, Котор-Дубровник, 7 децембра 1940, Бокешка штампарија (Д.Ј.Челановић) бр.48, стр. 4;

20. „Самоуправа” „Књига за соколско село”, Мостар, децембар 1936, бр. 10, стр. 20;

21. „Поново оскрнављење споменика Краља Петра I”, „Дубровник”, Котор-Дубровник, 8 марта 1941, бр.10, стр.3;

22. Мато Јакшић, „Дубровник 1941”, 32-33; Милан Ж. Живановић, „Дубровник у борби за Уједињење”, Београд 1962, стр.97;

23. Ruth Mitchell, „Срби су изабрали рат”, Београд ,2007, стр.95;