•  Соколско друштво Метковић било је део Соколске жупе Мостар. У Метковићу је 20. маја 1923. одржан IV окружни слет мостарског округа.

За слет је било задужено тада још младо соколско друштво. За успех слета био је заслужан одбор соколског друштва у Метковићу. И ако је Метковић и околина био у рукама политичких противника сокола, ипак је слет био велика манифестација народног јединства и соколске мисли. Соколско друштво у Мостару је уложило све своје силе, да што више вежбача свих категорија, доведе на слет. Из Мостара је пошао на слет посебан воз, који је био препун. Са соколима из Мостара пошло је и 50 војника 7. артиљеријског пука са својим вредним потпоручником братом Петром Бакотом, који је војнике извежбао у вежбама са пушком. Уз соколе и војнике пошло је мноштво грађана из Мостара. На станици у Чапљини прикључили су се браћа соколи из Чапљине, Стоца и Љубушког. У Метковићу воз је дочекао старешина соколског друштва из Метковића, др. Мате Кошћина, са целим својим чланством и грађанима, који су били пријатељи соколства.

У име сокола и грађана Метковића поздравио је др. Мате Кошћина соколе и војнике, наглашавајући заједничке циљеве сокола и војника за отаџбину. У име сокола и војника, који су стигли на слет поздравио је браћу Метковићане старешина соколског друштва Мостар, брат др. Перо Мандић. Са станице је кренула поворка у варош до соколане са војном музиком из Мостара и грађанском музиком из Метковића. У 9 часова пре подне одржане су пробе за јавну вежбу. У 11 часова кренула је поворка кроз варош и зауставила се пред градско општином. У име старешинства жупе Мостар поздравио је браћу и сестре жупски изасланик брат Никола Милетић, капетан I. класе ваздухопловне команде. Почео је : „Браћо и сестре! Осећам се најсретнијим, да вас ја као Србијанац, некадашњи српски Соко и српски официр, а сада као југославенски Соко и југославенски официр могу поздравити у близини нашег мора испред старешинства наше жупе … “ . Његов говор био је више пута испрекидан силним поздравима и аплаузима. Говор Милетића дирнуо је све грађане, па и оне грађане, који су били против соколске идеје.

Како је он као Србијанац говорио у чисто југославенском духу и завршио свој говор са речима: „Да живи наша јединствена и нераздељива отаџбина Југославија”. Испред градске општине поздравио је соколе начелник, а испред градског поглаварства управитељ, наглашавајући заслуге соколства за зидање ове наше велике домовине. У 4 часа после подне почела је јавна вежба на вежбалишту. Вежбалиште је било лепо уређено и окићено. Прво је наступило 65 мушке деце у вежбама са заставицама, затим 30 женске деце у вежбама са украшеним обручевима, после њих је наступило 40 мушког нараштаја соколског друштва из Мостара у вежбама са дугим палицама, а за њима 40 женског нараштаја соколског друштва из Мостара у вежбама са цветним луковима. Затим је наступило 50 сокола војника у вежбама са пушком. Пред улазом у вежбалиште били су војници  поздрављени бурним пљескањем и речима : „Живила наша војска!” После њих наступило је 105 чланова у простим вежбама, за њима наступило је 35 чланица у вежбама са чуњевима. После малог одмора наступили су чланови свих категорија на справама, али љубимци публике били су одељење нараштаја на пречи, који је свом прецизношћу изводио комбиниране вежбе. После је наступило соколско друштво из Мостара са скупинама заједно са свим својим чланством и војницима и са тим скупинама је завршена јавна вежба и слет. У 8 часова увече  почела је вртна забава, која је трајала док су браћа из разних места морала на воз својим кућама. П. Чолић је одао браћи Метковћанима пуно признање за рад и организацију, која је протекла у пуном реду и желео је да и даље устрајно раде за бољу будућност соколства и миле отаџбине. (1)

На иницијативу Соколског друштва  Метковић закључено је да се гвоздени мост преко Неретве назове мост наследника престола Петра. (2)

Соколско друштво Метковић изабрао је на својој скупштини 25. јануара 1925. нову управу са старешином братом др. Матом Кошћином.(3)

Соколско друштво Метковић приредило је 1925. Корушки дан предавањем брата Глушћевића. Чланови друштва сабрали су обилне прилоге за Југославенску Матицу. (4)

Соколска друштва држала су своје течајеве. Године 1926. држала су течајеве друштва Метковић, Невесиње, Котор, Ђеновић, Цетиње и Подгорица. (5)

Старешина друштва 1930. био је др. Вицко Тројановић, начелник Василије Паранос, секретар Динко Басели и предавач Јово Поповац. У друштву било је 106 чланова, 14 чланица, 8 вежбача, 6 женског нараштаја, 15 мушке деце, 14 женске деце, 24 члана у одори. Имали су приватну вежбаоницу, 5 сарадника, 2 предњака, књижница са 248 примерака и музика. (6)

Соколи из Метковића уско су сарађивали са осталим соколским друштвима. О томе је писала соколска штампа. Соколи из Дубровника приредили су излет у Стон 2.6.1929. са 161 чланом свих друштвених категорија и Соколском музиком. Истог дана Соколско друштво Метковић приредило је излет у Стон. На обали соколе из Дубровника дочекала је стоњска омладина и Соколско друштво из Метковића са својом музиком, поклицима краљу, Соколству и Југославији. На обали ћерка апотекара Нада Матичевић поздравила је соколе говором и предала киту цвећа старешини Нику Шутићу. Са балкона општине соколе је поздравио начелник Нико Бушко, а у име сокола одговорио му је др. Мато Кошћина из Метковића. Приређена је јавна вежба, а након вежбе соколске музике из Метковића и Дубровника приредиле су концерт народних комада. Растанак је био дирљив. (7)

Соколско друштво Имотски прославило је 6 и 7. септембра 1930. рођендан престолонаследника Петра и чин предаје нових застава пуковима југословенске војске у Имотском. Одржане су вежбе свих категорија друштва, а нарочито одушевљење изазвала је вежба чете сокола-војника 32. пешадијског пука из Невесиња. Чету војника предводио је соколски радник из Метковића, Мишо Паранос. (8) Соколско друштво Трпањ прославило је 24. јула 1932. годишњицу свог оснивања II јавним наступом. Приредили су дочек бројним гостима, соколима 9 друштава са Пељешца и из Херцеговине, затим делегатима Соколске жупа Мостар. Увече одржана је свечана академија. После тачака сокола из Метковића („Црногорка“ женски нараштај; „Козачек“ мушки нараштај) и Београда следио је позоришни комад „Љубав Соколства“. (9)

У Опузену jе 21.8.1932. приређена jавна вежба, на коjоj jе узела учешћа готово цела Неретванска краjина. Наjброjниjе jе било Соколско друштво Метковић, коjе jе дошло са музиком и свим категориjама. Друштво Трпањ послало jе делегате са начелником на челу. Пре подне су одржане, на специjалним неретванским чамцима, званим „трупе” веслачке утакмице. Победио jе Анте Ереш. После веслачких одржане су пливачке утакмице на опузенскоj плажи, званоj „пржинада”.

У поворци, коjа jе предвођена соколском музиком обилазила место, учествовао jе цео Опузен са околином. Увече jе одржана академиjа на коjоj се истакла тачка Виде са извођењем „Скупине ритмичких вежби”. Вида jе била из Љубљане, летовала jе у Трпњу одакле jе дошла у Опузен због приредбе. Метковчани под вођством Мише Параноса извели су „Козачек”, коjи jе пар пута био поновљен. Милица Машкарело спремила jе децу за декламациjе. (10)

Метковић је био седиште VI округа Соколске жупе Мостар. Друштво је приредило 4. септембра 1932. јавну вежбу са академијом којој су присуствовала друштва из Стоца, Љубушког, Чапљине и Опузена, као и соколска чета из Тасовчића. После подне формирана је поворка на челу са соколском музиком, од соколане до вежбалишта, на игралишту ЈСК „Нарона“, које је било окићено заставама и зеленилом. Јавна вежба почела је говором просветара Ива Габрића. Од вежби изведена је ритмичка игра „Маро Ресавкињо“ од женске деце. Приређена је утакмица у одбојци између соколских друштава Опузена и Метковића. Увече је приређена академија. Прво је нараштајка Гроздана Кошћина декламовала „Поздрав Југославији“, затим су женска деца извела „Маро Ресавкињо“. Женски нараштај извео је „Црногорке“, а мушки нараштај „Козачек“. На академији је наступила и соколска чета из Тасовчића. На свеопшти захтев женска ритмичка вежба „Маро Ресавкињо“ као и „Козачек“ мушког нараштаја морали су бити поновљени. За успех вежби били су заслужни Невенка Ковачевић и предњачки збор. По завршетку академије приређен је плес.(11)

У старешинству Соколског друштва Метковић били су 1934. : Старешина Мато Кошћина, заменик Јосип Лујак, начелник Никола Шуњић, заменик  начелника Слободан Мишур, просветар др. Иво Боснић-Ковачић, секретар Крунослав Корлает, заменик  секретара Јозо Палаверза, благајник Мато Ковачевић, друштвени лекар др. Веселин Самарџић, референт за чете Мишо Паранос, заменици  референта за чете : др. Веселин Самарџић и Ристо Ђурић,  референт за штедњу   Мато Ковачевић, заменик  референта за штедњу Ристо Ђурић, повереник Н.О.О Хинко Бартуловић, референт за музику Јосип Лујак. Одборници су били :  Крунослав Корлает, Иво Габрић, Хинко Бартуловић,  др. Веселин Самарџић, Јуре Дамић, Мато Ковачевић,  Ристо Ђурић. Заменици : Божо Видин Глушчевић, Ћирил Јурјевић, Јосип Палаверза и Даворин Поповић. Ревизори су били : Франо Јурковић и Лука Когој. Заменици ревизора  били су : Радован Карковић и Душан Чолаковић. У Суду Части били су :  Мато Кошчина,  др. Иво Боснић, Јуре Јурковић, Јово Поповац и  Јосип Лујак. Заменици били су : Лазо Поповац и Јуре Дамић. (12)

На Шестој главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије одржаној 7. јуна 1936. на предлог жупе Сарајево, одлучено да се уведе Соколска Петрова петољетка, која је требало да траје пет година. Завете су давале соколске јединице и чланови сокола. За соколске јединице завети су били изузетан напор којим је она доприносила Соколској Петровој петољетки и одужење великог повесног дуга неимарима и жртвама борбе за слободу. Сваки соко је после потписа личне заветнице постајао Соко–заветник. (13) Управа друштва Чапљина је у оквиру СПП. одлучила да приреди Јавну вежбу 27 јуна 1937. Сви који су подржавали соколе окитили су домове југословенским заставама. Возом је стигла музика друштва Мостар и свирала кроз место. После ње дошла је музика друштва Столац, која је исто тако прошла кроз град. У Чапљину су се слегли чланице друштва Имотски са бројним члановима, деца и нараштај друштва Метковић, такмичари у одбојци друштва Љубушки, соколи и соколице из околних друштава. (14)

У Метковићу је 11 јула 1937. положен камен темељац Соколског дома. Варош је била искићена заставама. Свечаности су присуствовали власти, заменик старешине жупе Мостар, делегати околних соколских друштава и чета и представници удружења и установа. Био је присутан православни парох, док се римокатолички жупник коме се друштво обратило због освећења дома није одазвао позиву. Била је одсутна и општинска управа. Говорио је старешина друштва др. Кошћина о позиву соколства и значају Соколске Петрове петољетке. У темељ дома је постављена повеља, исписана на пергамени : „Извршавајући свој завет у првој години Соколске Петрове петољетке – 1936 – 1941. год.- у славу Бога, за покој душе Краља Мученика Александра I, сретан и дуг живот младога нам Краља Петра II, сјај и величину Југославије, Соколско друштво у Метковићима, данас 11 јула 1937 овом дому, као трајном  споменику Краљу Петру I Великом Ослободиоцу —  доприносом грађана, својих чланова, бригом и трудом Управнога одбора и Одбора за градњу дома,  у присуству претставника државне власти, удружења, установа, делегата бр. Жупе, соколских друштава и чета, својих чланова, нараштаја и деце, грађанства, темеље постави. … ”. У повељи су били наведени сви чланови управног и грађевинског одбора.  Старешина је положио и узидао диплому у темеље дома, … . Говорио је изасланик Соколске жупе Мостар, директор гимназије Бруно Марчић, истичући значај тог дана и честитајући Соколском друштву Метковић на његовом труду и успеху. Соколски дом требао је да буде грађевина са великом двораном, позорницом, галеријама, одељењима за читаоницу, за поједине секције друштва и пространим двориштем које је требало да служи као летње вежбалиште.(15)

Соколи су били изложени нападима хрватских сепаратиста. Соколско друштво Метковић „вршећи свој колективни завет у времену соколске петолетнице“ приступило је пошумљавању голети засађивањем соколског „Петровог гаја“ борићима: „Суделовањем својих чланова, најугледнијих метковићевих грађана и њихових породица засађено је 200 борића. Међутим, ускоро након тога сав наш труд био је уништен. Борови су напросто погуљени“. (16) У Метковићу су били подерани сви соколски плакати за прославу Првог децембра. У очи Дана уједињења врата соколане била су упрљана и оштећена, а пред вратима је био запаљен сандук, са запаљивим материјалом, али је на време спречена штета. Хајка се водила против старешине друштва др. Матеја Кошћине, књижевника и једног од вођа националне омладине пре Првог светског рата. Зато што је био соко, премештен је Морнарић у Томиславград. Отпуштен је члан соколског друштва Мустур, који је био званичник код пореске управе. (17) Соколско друштво је деловало у средини у којој је владало непријатељство према соколима. Били су изложени нападима, али су наставили даље. Одржали су се упркос хајци и у Бановини Хрватској. После Априлског рата 1941. Соколско друштво Метковић било је забрањено у НДХ. Чланови су били прогоњени а архива друштва уништена.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. П. Чолић, „IV окружни слет округа мостарског”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1923, бр. 9-10, стр. 313, 314;

2. „Соколска кроника”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Јануар-Фебруар 1925, бр. 1 и 2, стр. 31;

3. „Соколска кроника”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, март 1925, бр. 3, стр. 56;

4. „Соколска кроника”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Новембар-Децембар 1925, бр. 11 и 12, стр. 247;

5. „Жупа Мостар; „Соколски гласник“, Год.XI, Љубљана 1. јула 1929, бр.13, стр.12; „Соколска жупа у Мостару”, „Соколски гласник“, Загреб, 1920, бр. 4, стр. 205;

6. Уредио Стане Видмар, „Југословенски соколски календар” 1930, Љубљана 1929, стр. 116;

7. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 90;

8. „Соколско друштво Имотски“, „Соколски Гласник“ Љубљана, 21. септембар 1930, бр. 23, стр. 5;

9. „Соколско друштво Трпањ“, „Соколски гласник“, Љубљана, 4. аугуста 1932, бр. 31, стр. 3;

10. Соко, „Соколско друштво Опузен”, „Соколски гласник”, Љубљана, 8. септембра 1932, бр. 36, стр. 5;

11. „Соколско друштво Метковић“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15. септембра 1932, бр. 37, стр. 5;

12. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник”, књига I, Београд 1934, стр. LXII;

13. Радмило Грђић, „Дело и жртва“, „Соколска просвета“, Београд, септембар 1937, бр. 7,  стр. 267, 268–272;

14. Димитрије Шотра, „Јавна вјежба соколског друштва Чапљина”, „Књига за соколско село”, Мостар, август 1937, бр. 8, стр. 165, 166;

15. „Освећење темеља Соколског дома у Метковићу”, „Соколски гласник“, Београд, 24 јули 1937, бр. 23, стр. 8;

16. Никола Жутић, „Соколи“, Београд, 1991, стр. 127, 133, 169–171;

17. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник”, Београд, 29 децембар 1939, бр. 52, стр. 2;