• Соколска жупа Мостар представљала је један од најзначајнијих организационих и идејних стубова соколског покрета у Херцеговини и јужном приморју током двадесетих година XX вијека. Основана у сложеним друштвеним и политичким околностима након Првог свјетског рата, жупа је окупљала бројна соколска друштва и дјеловала као снажан фактор националног, културног и тјелесног васпитања, са посебним нагласком на рад у сеоској средини. Текст Саше Недељковића доноси преглед њеног развоја, организације и јавних активности, заснован на савременим изворима и периодици соколског покрета.

Жупска скупштина у Херцег Новом 1928. године

Жупска конституирајућа скупштина одржана је у Мостару 28. марта 1920. године. На позив мостарског друштва окупила су се друштва са територија додељених жупи Мостар од стране Соколског сабора у Новом Саду 1919. године. Друштва која су приступила била су: Котор, Коњиц, Чапљина, Гацко, Невесиње, Херцег Нови, Бијела, Зеленика, Билећа, Прозор, Требиње, Љубиње, Љубушки, Метковић и Тиват–Ластва, док су се друштва Ђеновић и Дубровник оградила, изјавивши да ће приступити жупи Мостар уколико не буде основана посебна жупа за Јужно приморје са седиштем у Дубровнику, чему је приступило и друштво Рисан. Убрзо су све потешкоће изглађене и прва жупска конституирајућа скупштина могла је да ради и да констатује приступ 22 друштва. После скупштине у састав жупе приступила су и друштва Автовац и Јањина, тако да је жупа бројала 24 друштва.

Приступило се оживљавању друштава која су постојала пре рата. На VII Свесоколски слет у Прагу жупа је послала 163 вежбача, 30 вежбачица и 73 члана. После слета у Прагу жупа је развила интензиван рад у свим правцима, обраћајући се у првом реду селу, јер се сматрало да је главни ослонац соколства управо село. (1)

Били су пријављени делегати из Зеленике, Бијеле и Ђеновића, али нису дошли. Дан након отварања скупштине соколска друштва из Котора и Прозора овластила су чланове Мостарског соколског друштва да их заступају на скупштини. На скупштини су у Управу жупе изабрани: старешина Чедо Милић, национални и соколски прегалац; први заменик Јован Секуловић из Херцег Новог; други заменик Лука Дражић из Дубровника; начелник Драгутин Сотл из Мостара; први заменик начелника Анте Корчуланин из Дубровника; други заменик Лука Цилиговић из Херцег Новог; тајник Миливоје Јелачић, трговац из Мостара; благајница Лепосава Мијатовић, чиновница Српске банке; одборски заменици Танасије Самарџић из Мостара и Тадија Матић из Опузена. (2)

У Соколском друштву у Невесињу изабрани су: старешина др Владимир Гаћиновић, заменик старешине Лавослав Вајс, тајник Јован Шупић, благајник Данило Ракић, начелник Јозо Стилиновић и заменик вође Љубомир Вуковић. Одборници су били Перо Перишић и Коста Михајловић, господар Петар Ковачевић, а ревизори рачуна Данило Лажетић, Милош Радош и Даница Гаћиновић.

У Соколском друштву у Стоцу изабрани су: старешина Јевто Михојевић, заменик старешине Ристо Ћапин и начелник Перо Хамовић. Одборници су били Оскар Шремер, Јанко Јејчић, Мухамед Шарић и Мустафа Ризванбеговић, а заменици Салко Пашалић, Халил Баљић и Винко Превишић. У Надзорном одбору били су Мато Шижгорић, Марко Југовић и Хусо Капетановић. Соколски суд чинили су Милан Курилић, Ђорђо Окука, Звонко Путица, Мујо Табаковић и Халил Марић. Ревизори рачуна били су Милан Хамовић и Бајро Пашалић. Делегати за жупску скупштину били су Ристо Ћапин и Перо Хамовић, а заменици Лука Курилић и Јевто Михојевић. (3)

Окружни слет жупе Мостар у Тивту одржан је 17. јула 1921. године. То је био окружни слет бококоторских друштава, на коме су учествовала друштва из Херцег Новог, Зеленике, Бијеле, Тивта–Ластве, Ђеновића, Рисна и Котора, а као гости и друштва из Мостара и Дубровника. У четири часа после подне почела је јавна вежба на слетишту у арсеналском парку ратне морнарице у Тивту наступом нараштаја и подмлатка. Потом су наступиле соколице из Херцег Новог и Мостара са вежбама са слета у Прагу, а затим и соколи. Друштво из Мостара, чланови и чланице, извело је најуспелију тачку слета — алегоријску вежбу Стане Видмара „Југославија“, која је завршена клицањем и бурним аплаузом публике. Наступили су и морнари-вежбачи са вежбама са веслима. Јавна вежба завршена је вежбама на справама и скупинама на земљи, при чему се посебно истакло друштво из Ђеновића са својим вођом Иваном Ковачем. После јавне вежбе одржан је концерт соколске музике из Херцег Новог, Тивта и Котора, као и тамбурашког оркестра из Тивта. Један од најмилијих посетилаца слета био је бококоторски бискуп Ућелини, који је у свом говору одао признање и похвалио соколство. (4)

На главној годишњој скупштини жупе Мостар, одржаној 5. марта 1922. године, закључено је да се одрже три окружна слета, и то у Ђеновићу, Стоцу и Дубровнику. Први окружни слет одржан је 2. јула 1922. године у Ђеновићу. Учествовала су соколска друштва из Боке Которске. Припреме и организацију слета извршило је соколско друштво у Ђеновићу. Старешинство жупе на слету су заступали Јово Секуловић и др Иво Колбе. Цело место било је окићено зеленилом и заставама. Слет је почео такмичењима. У свечаној поворци која је кренула ка вароши учествовали су соколи, војници и морнари ратне морнарице. Пред улазом у варош био је подигнут славолук, где су поворку дочекали и поздравили мештани заједно са својим кнезом. У име жупе поздрав је узвратио др Иво Колбе, позивајући становништво Ђеновића да и убудуће помаже соколе, јер се у њиховим редовима омладина васпитава у соколском духу. Одатле је поворка кренула ка вежбалишту, где је покровитељ слета, пуковник Вуковић, поздравио соколе, соколице, војнике и морнаре, позивајући их да очувају слободу стечену потоцима и рекама проливене крви. Општина Ђеновић приредила је свечани банкет у част сокола. Бискуп Ућелини је у свом говору нагласио да орловство тежи разједињењу, док соколство јача веру и јединство народа. Одржана је јавна вежба, на којој су наступили мушки и женски подмладак, нараштај, чланови и чланице, војници тврђавског артиљеријског пука из Баошића и морнари ратне морнарице у Боки. Једна од најлепших тачака програма биле су вежбе морнара са веслима. На крају јавне вежбе изведена је закључна скупина чланства сокола, војника и морнара, која је симболично представљала заједнички рад војске и соколства. У вечерњим часовима приређен је концерт са игранком, на којем је свирала соколска музика из Херцег Новог и месна музика из Котора. (5)

У Стоцу је 9. јула 1922. године одржан III окружни слет мостарске жупе. Припреме за слет вршило је соколско друштво у Стоцу. Учествовала су соколска друштва из Мостара, Чапљине, Метковића, Билеће и Требиња. Упркос тешким саобраћајним приликама, соколи и соколице су се окупили, јер је организација слета била узорна, захваљујући управном одбору соколског друштва у Стоцу. При дочеку гостију Столац је био украшен славолуцима и великим бројем југословенских застава. У 10 часова старешина соколског друштва у Стоцу, Мате Шижгорић, поздравио је госте, пре свега старешинство жупе Мостар. Изасланик жупе поздравио је браћу соколе, сестре соколице и грађанство, захваливши се на срдачном дочеку и позвавши на што тешњу сарадњу. После поласка за јавну вежбу, приређена је, уз пратњу музике, поворка градом до градске већнице. Соколе је поздравио градоначелник Мехмедбашић, а на поздрав се захвалио старешина др Перо Мандић. У 13 часова општина је приредила банкет у част сокола, а у 17 часова започеле су јавне вежбе. Распоред је био следећи:

1. наступ мушког подмлатка соколског друштва у Стоцу — просте вежбе, 25 соколића;

2. просте вежбе за Љубљански свесоколски слет женског нараштаја соколског друштва у Мостару са 45 сестара;

3. просте вежбе за Љубљански свесоколски слет мушког нараштаја соколског друштва у Мостару са 44 соколића;

4. просте вежбе брата Мурника, које су извели чланови учесничких соколских друштава са 85 чланова;

5. вежбе брата Мурника, које су извеле чланице соколског друштва у Мостару са 16 сестара;

6. вежбе на справама чланова и чланица соколског друштва у Мостару;

7. скупине чланова и чланица, мушког и женског нараштаја;

8. наступ женског нараштаја соколског друштва у Мостару.

Ритмичке просте вежбе под вођством брата Чолића представљале су круну програма. За успех техничког рада соколског друштва у Мостару заслуге припадају начелнику Миличевићу и предњачком збору. После вечерњег концерта, забаве и ватромета, браћа и сестре су се растали. (6)

Соколско друштво у Коњицу приредило је јавну вежбу 20. јула 1922. године. За технички рад друштва били су заслужни начелник Реповац и старешина Шкоро. У друштву је владала потпуна дисциплина. Тачке јавне вежбе биле су:

1. наступ женског подмлатка са украшеним обручима;

2. наступ мушког подмлатка са палицама;

3. наступ женског нараштаја са простим вежбама;

4. наступ мушког нараштаја са простим вежбама;

5. наступ чланица са простим вежбама брата Мурника;

6. наступ чланова са простим вежбама брата Мурника;

7. вежбе са справама свих категорија чланства;

8. скупине.

Све вежбе свих одељења биле су праћене сопственим тамбурашким збором. Овом вежбом приказан је рад соколства у мањем месту, где је друштвеност била растрована нездравим политичким приликама. (7)

Жупа је организовала предњачке испите. Са одличним успехом положили су: сестре Милка Видовић из Херцег Новог, Марија Мозетић из Котора, Милка Мрђенова из Херцег Новог, као и браћа Коста Лигурић и Филип Мартиновић са Цетиња. Са повољним успехом положили су: сестре Милка Делипетар из Вргорца, браћа Васо Говедарица из Требиња, Мато Мартинац из Вргорца, Смаил Бидежић из Подгорице, Сафет Коњихочић из Љубушког, Мато Тутовац из Опузена, Иван Клисура из Херцег Новог, Мате Ребац из Метковића и Анте Рибаревић са Цетиња. Председник испитне комисије био је жупски начелник, брат Петар Чолић. (8)

У великој дворани Дубровачког сокола одржана је 6. марта 1927. године главна скупштина Соколске жупе „Алекса Шантић“. Скупштини је присуствовало 30 делегата који су представљали 22 друштва. Скупштину је отворио старешина Чедо Милић, који је у свом говору оцртао задатке соколства у уједињеној отаџбини и у раду на југословенским и словенским циљевима. Жупа је током 1926. године приредила пет окружних слетова. Присуствовала је Свесоколском слету нараштаја у Прагу, где је освојила прво место међу жупама из Југославије. На том слету учествовало је 146 чланова. У жупи је било 131 предњак и предњачица. Број уписаних чланова и вежбача свих категорија износио је 1.936. Жупа је одржала четврти предњачки течај од 25. јануара до 25. фебруара, који је похађало 12 чланова и 12 чланица. Бројно стање жупе почетком 1926. године износило је 24 друштва са 2.662 члана, а крајем 1926. године 30 друштава са 2.393 члана. На скупштини је одлучено да се у жупу приме соколска друштва из Даниловграда, Вргорца, Криводола и Бара. Такође је одлучено да се организује летовање подмлатка и нараштаја на мору и у горским крајевима. Поводом поступка просветног референта у Дубровнику, који је школској омладини забранио учешће у соколској музици, скупштина се солидарисала са закључком дубровачког друштва и предмет поверила Савезу ради интервенције на надлежном месту. За старешину жупе Мостар поново је изабран Чедо Милић, за заменика старешине др Перо Мандић, а за начелника Петар Чоловић. По завршетку рада скупштине, сви учесници су положили венце на Гундулићев споменик и на плочу дубровачким добровољцима палим у рату за ослобођење и уједињење. Први је говорио старешина жупе, а затим др Пава Цанки, који је величао песника и образложио зашто га соколство слави. Поклицима „Слава песнику славенства!“ завршена је манифестација пред Гундулићевим спомеником. Поворка је потом продужила до плоче дубровачким добровољцима, где су говорили брат Чедо Милић и пуковник брат Шкекић, који је истакао да је Аустрија могла стрељати људе, али да идеје није могла уништити. Великим опходом соколске музике завршена је соколска манифестација, која је окупила хиљаде грађана. Говори пред споменицима оставили су снажан утисак на патриотско грађанство. У вечерњим часовима приређена је свечана забава у соколском дому у част делегата жупе. На стотине грађана присуствовало је забави, а посебан утисак на публику оставиле су ритмичке вежбе женског и мушког нараштаја које је водила сестра Груборова. Забава је протекла у срдачном и братском расположењу, које се манифестовало током целокупног боравка делегата соколске жупе у, како је истакнуто у „Соколском гласнику“, старом расадишту слободе и културе. (9)

Соколска жупа Мостар основана је 1920. године. Њој су приступили истакнути представници националне омладине и припадници покрета Млада Босна. Деловање жупе одвијало се на простору где су грађани били подељени по верској припадности, али су соколи настојали да превазиђу верске поделе и сукобе, окупљајући чланове све три вере. Жупа је развила интензиван рад у свим правцима, обраћајући се у првом реду селу, јер се сматрало да је управо село главни ослонац соколства.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за здравствену историју Србије