Соколска помоћ крајевима пострадалим од суше

  • Соколска штампа пратила је соколске акције за прикупљање помоћи за пострадале крајеве од суше. Соколи су организовали помоћ за соколе и становништво у областима погођеним сушом.

Сеоске чете у Сплиту

У Херцег Нови дошли су возом 4.3.1927. соколски делегати из Мостара и околине, као и начелници 33 соколских друштава жупе Мостар. У општинској већници одржана је седница друштава Боке и Црне Горе. Скупштину је отворио старешина жупе Чедо Милић. Истакао је да није само авет глади који је морио народ, него и душевна глад од које страда народ.  Скупштина је истакла да авет глади хара овим кршевима. Није их морила само физичка глад, него и тежа духовна, “јер сада у судбоносним часовима, немају легендарних апостола, који би  му притекли истински и несебично у помоћ. Оваковом очајном стању нису криве природне непогоде, већ једино људи, нарочито они, који својим способностима и снагама први су позвани да препороде свој народ, јер ни најидеалнији закони, нити највеће милосрђе не могу помоћи напаћеном народу, колико ситни рад на привредном и просветном смеру, заснован на приватној иницијативи. … Соколи као представници националних идеала позивају све народне трудбенике, да на просветном пољу попут св. Саве, а на правди и витештву попут Карађорђа у данашњим судбоносним часовима следе примеру њихову.” Староста Савеза Гангл прикупио је помоћ за гладне. Уручио је старешини жупе Мостар Чеди Милићу помоћ за децу и нараштај од 12.451 динара. (1)

Старешинство Соколске жупе Београд одржало је VI редовну седницу 10. априла 1928. Били су присутни Б. Живковић, Михајло Градојевић, Л. Пешић, Ђ. Илић, Д. Илић, Л. Ловрић, М. Брановачки, др. Б. Градојевић, Р. Нишавић, М. Гаћеша и М. Николић. Била је приређена Академија за гладне у Херцеговини. Прикупљено је од академије 6.964, 50 динара. Коруновић је сакупио 4.000 динара. Осигуравајуће друштво Росија – Фонсиер” 2.000 динара, Земун 250, Н. Гаћеша 50, М. Богдановић 50, свега је било 13.319,50 динара. Послато је савезу за гладне у Херцеговини 10.000 динара.(2)

На насловној страни листа Савеза Сокола „Соколски гласник“ у чланку под ироничним називом  „Братска љубав нека влада међу нама!”  истицано је : „Пред собом имадемо исказ скупљених прилога за браћу у пострадалим крајевима од суше, и овај показује, колико смо још далеко од оног правог соколског братства:  практичне његове примене, јер нам тај исказ јасно каже, да су баш наша друштва у најбогатијим крајевима дала најмање, или да се уопште нису одазвала позиву Савеза. …”. Било је прикупљено 20.762 динара, што је било добар резултат у време економске кризе, али за писца под иницијалима И.П. није било довољно.  Иако признаје да су нека соколска друштва упутила своје прилоге преко Црвеног крста по њему тих је друштава било мало. Тражио је да све соколске јединице све прилоге упуте Савезу Сокола. Ако нису имали својих средстава могли су да прикупљају добротворне прилоге међу чланством или међу грађанима или да приреде приредбе у корист пострадалих. Истицао је „Треба само мало праве братске љубави и воље за рад, па се може много да учини. … . Треба да се сустегнемо од дневних уживања и сувишних луксузних забава и плесова, док има међу нама људи који немају тако речи ни коре хлеба. Зар да се забављамо, да плешемо, трошимо грдне паре, мислећи само на себе и своје уживање ? Треба лечити,  лечити и у нашим редовима, јер иначе ми смо изгубили правац, којим треба да идемо и у добрим  али и још више у овим тешким временима.“ Соколе је Тирш учио скромности, пожртвованости и љубави према свом брату. У јубиларној Тиршевој години по аутору чланка „Соколство најлепше ће се одужити свом генијалном покретачу, да постане авантгардом социјалне правде, борбе против сваког луксуса, борбе против одвишних забава, а да изведе акцију за помоћ најбеднијим.” У свом чланку дао је преглед колико је ко од соколских жупа приложио. У жупи Тузла сакупљено је од појединих јединица 3.040 динара, а само друштво Угљевик, које није спадало  међу најбогатија, прикупило је 800 динара. У жупи Љубљана било је прикупљено је 2.339 динара. У жупи Крањ 1.810 динара, али су се одазвала само друштва Крањ и Радовољица. У жупи Загреб прикупљено је 1.488 динара, и то из друштава из покрајине, а без учестовања  друштава из самог Загреба. Друштва жупе Сарајево дала су 1.376  динара. У жупи Нови Сад прикупили су 1.286  динара, у жупи Крагујевац 936  динара, у жупи Скопље 922  динара, у жупи Марибор 910  динара, у жупи Ниш 572  динара, а у жупи Вел. Бечкерек 100  динара. Жупа Цеље прикупила је 1.528 динара, Жупа Осијек  5.400  динара и 1840 жита. Соколско друштво Подравска Слатина послало је непосредно жупи Мостар 217 динара. Друштво Куманово упутило је Црвеном крста у Београду  500 динара. Појединци су дали 5.981  динара, од чега Југословенска соколска матица 500 динара и Учитељска тискара, у којој су били штампани соколски листови, 500 динара. Писац чланка је похвалио жупу Осијек и истакао је као пример осталим соколима. (3)

Соколи су наставили да пружају помоћ. Савез Сокола упутио је 1935. соколским јединицама апел за помоћ оскуднима. У апелу се истицало да је суша довела целу земљу у тешко економско стање и тиме појачала економску кризу. У појединим крајевима земље последице су се манифестовале у најгрубљој форми, и која ће се нарочито тешко осетити у првим данима зиме. У апелу су предвиђали да ће у најскоријој будућности почети скапање од глади код људи и липсавање код стоке, чиме ће сва ова беда добити своју катастрофалну форму. …. И Управа Савеза СКЈ, схватајући пуну озбиљност ове беде …. решила је да преко свију својих јединица преузме акцију за прикупљање људске и сточне хране и свега осталог … .” (4) Због тешког стања и оскудице која се осећала у Херцеговини, Црној Гори и Далмацији Социјални одсек Савеза Сокола упутио је апел соколским друштвима ради смештаја сиромашне соколске деце код породица имућнијих сокола. Деца су била на исхрани и нези док су трајале тешке прилике код породица деце. На апел Савеза прво се одазвало Соколско друштво Свилајнац, малено место у жупи Крагујевац, које је примило на негу, уздржавање и школовање 15 сиромашне деце из жупе Мостар. (5)

У међуратном периоду соколи су независно од Црвеног крста помагали крајеве пострадале од суше. Суша је погађала области које су били део Соколске жупе Мостар. Соколска штампа пратила је соколске акције за прикупљање помоћи за пострадале крајеве од суше. У листу Савеза Сокола „Соколски гласник” критиковали су што су друштва у богатијим крајевима дала мало или се нису одазвала апелу Савеза Сокола. Сем слања помоћи  породице имућнијих сокола примале су сиромашну соколску децу из Херцеговине, Црне Горе и Далмације код себе.  Деца су била на исхрани и нези док су трајале тешке прилике код породица деце. Соколска друштва су наставила да пружају помоћ. Од 1939. соколске јединице су прикупљале помоћ за избеглице из Бановине Хрватске.

 Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

 

 

Напомене :
  1. „Главна годишња скупштина жупе „Алекса Шантића” у Мостару”, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 априла 1928, бр. 8, 52;
  2. М, Жупски преглед”, Соко Душана Силног”, Београд мај 1928, бр. 5, стр. 90;
  3. И.П, „Братска љубав нека влада међу нама!”, „Соколски гласник”, Љубљана, 11 фебруара 1932, бр. 7, стр. 1;
  4. „Соколска акција за зимску помоћ оскуднима”, „Соколски гласник”, Љубљана, 6 децембра 1935, бр. 46, стр. 1;
  5. „Соколска социјална акција за збрињавање наше сиромашне деце“, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 марта 1936, бр. 12, стр. 1;
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар