• Јадранска стража основана је 1922. године у Сплиту. Друштвени знак био је буздован Краљевића Марка, извучен напола из мора. (1) Подстрек за рад на оснивању летовалишта и свратишта за омладину на обалама Јадранског мора први је дао краљ Александар. Његову идеју прихватили су чланови Обласног одбора Јадранске страже у Београду.

Ђачка летовалишта Јадранске страже користила су ширу околину Сушка, не само сам залив Мартиншћице.

Летовалиште у Мартиншћици основано је у лето 1926. године, у малом заливу Мартиншћица, три до четири километра од Сушака. Ту је некада био поморски лазарет, основан 1830. године. На молбу Јадранске страже, Министарство саобраћаја и народног здравља уступило је објекте Јадранској стражи. На имању под управом Јадранске страже налазило се 27 зграда за становање, парк, пристаниште и плажа.

За набавку намештаја за спаваонице, кухињу, трпезарију, канцеларију, дворане и друго, Одбор је потрошио повећу суму новца. У првој години Министарство народног здравља дало је 10.000 динара као помоћ. Општина града Сушака преузела је на себе трошкове око уређења парка и водовода, с тим да у летовалишту оснује једну „школу за домаћице“ у време када су зграде слободне. Министарство саобраћаја дало је учесницима посета повластицу у вожњи од 75% попуста. Министарство просвете пружало је моралну помоћ.

Прва сезона била је 1926. године и у летовалишту је било 185 ђака са професорима и њиховим породицама. Летовање је трајало шест недеља, а трошак је износио 1.200 динара. У 1927. години радило се на проширењу летовалишта за 500 учесника и набавци нових постеља. Рад на преправкама зграда и попуњавању броја кревета каснио је; сезона је почела, а последње припреме нису биле завршене. Потребан број кревета није могло да обезбеди Министарство војске и морнарице, од кога су тражени, већ је Друштво Црвеног крста притекло у помоћ. Сезона је почела 29. јуна 1927. године.

Поред летовалишта у Мартиншћици, Јадранска стража је предузела да за женску децу оснује летовалиште на острву Локруму код Дубровника.

Министарство народног здравља омогућило је извођење летовалишта и тамо је било смештено 300 девојака, подељених у два дела: у I партији било је 139 ученица, осам наставница и шест гостију, а у II партији било је 145 ученица и осам наставница. Нажалост, заузимање старешинског и наставничког кадра по мушким гимназијама није било на висини, па су зато женске школе пријавиле више ученица од нормираног броја од 300, док се мушке школе нису одазвале у довољном броју.

Летовање у 1927. години било је подељено на два дела: I партија летовала је од 29. јуна до 28. јула, а II партија од 29. јула до 28. августа. Прва партија ђака имала је 343 лица, и то:

1. група: Београд, I мушка гимназија, Реалка и Нишка мушка гимназија, наставник Димитрије Аранђеловић;

2. група: Београд, II мушка гимназија, наставник др Фрањо Узун;

3. група: Београд, III мушка гимназија, наставник Драгомир Илић;

4. група: Београд, IV мушка гимназија, наставник Милан Галогажа;

5. група: Панчево, мушка гимназија и Трговачка академија, наставници Гонтарев и Крајтер;

6. група: Велики Бечкерек, мушка гимназија, наставник др К. Ђурић;

7. група: Велика Кикинда, мушка гимназија, наставници директор М. Ђорђевић и М. Ђукић;

8. група: Нови Сад, мушка гимназија, наставник Ј. Мирковић;

9. група: Крагујевац, мушка гимназија, наставник Илија Јовановић;

10. група: Загреб, I, II и III реална гимназија, наставници Владимир Фућкар и Петар Пап.

У другој партији било је 143 ученика, и то:

1. група: Велики Бечкерек, мушка гимназија, наставник Боривој Сотировић;

2. група: Сарајево, I мушка гимназија и Школска поликлиника;

3. група: разне школе – Краљево, Сремски Карловци, Београд, Сомбор, Осијек, Вуковар, Сисак, Зајечар, Марибор, Земун и Нова Градишка, наставник директор Јурај Мушмишевић.

Ђачка уплата износила је 900 динара за стан, храну, прање рубља, лекарске потребе и излете. Учесници су имали повластицу од четвртине цене у вожњи брзим возом. Надзорни наставници имали су као повластицу право да поведу и своје породице, а сами за себе нису плаћали. На сваку групу од 20 до 30 ђака директори су могли послати по једног доброг, а сиромашног ђака бесплатно.

Управу над летовалиштем 1926. и 1927. године водио је професор Лука Радовиновић. Ђаци су имали четири оброка: доручак, ручак, ужину и вечеру. Прегледе су вршили лекари наизменично: др Смедеревац из Панчева, др В. Стокић из Београда и др Араницки из Загреба. Гимнастичким вежбама руководио је Богдан Коутек, наставник из Панчева. За разоноду и духовну забаву ученици су имали читаоницу са књигама и листовима, шах и клавир у дворани. Културно и социјално васпитање извођено је предавањима и излетима, а поједина предавања била су праћена пројекцијама. Излети и шетње извођени су у ближу и даљу околину, пешке, чамцима и бродом. У свакој партији била су по два велика излета: један у Крк, Раб, Башку и Цриквеницу, а други у Нови Винодолски, Сењ, Цриквеницу, Краљевицу и Бакар. Марјановић је снимио филм о животу ученика у ђачком летовалишту, који је приказиван у школама.

За 1928. годину Јадранска стража упутила је директорима свих средњих и стручних школа распис да могу примити до 1.000 лица у две партије по 500. У првој партији требало је да летују ученици, а у другој ученице. Многи се нису одазвали. Све припреме биле су завршене до Видовдана. (2)

Своје утиске са летовања описао је Данило Т. Грегорић. Пажњу су му привукле соколске вежбе ђака. Соколски предњаци уређивали су своје водове и водили их на разна места пространог летовалишта, где су проводили по један сат у преданом вежбању. Вежбало се на справама, скакало се и извођене су просте вежбе; све дисциплине соколства биле су заступљене.

Лазарет Светог Фрање у Мартиншћици крај Сушака претворен је у ђачко летовалиште. Све зграде биле су темељно реновиране и преграђене. Према мору, уместо некадашњих тамних магацина, налазиле су се светле и простране спаваонице, пуне сунца, чисте и удобне. Уведено је електрично осветљење и водовод. Парк са огромним старим платанима био је уређен, а сви путеви и стазе поправљени. (3)

У „Алманаху Јадранске страже“ за 1928/29. годину на фотографијама је приказан боравак ученица на Локруму. (4)

Ђаци су били распоређени у групе према местима одакле су долазили. Сваку групу водио је професор који је са њима дошао, а свака група имала је своју спаваоницу. За телесно васпитање старали су се тренери и соколи – било их је шест. То су били студенти, стари веслачи и соколски предњаци. На челу тренера био је Даворин Киселић, који је уједно био и тренер Сушачког веслачког клуба „Јадран“.

Управа летовалишта, на челу са управником, професором Луком Радовиновићем, секретаром Секције за ђачка летовалишта и екскурзије Јадранске страже, чија је у главноме творевина и само летовалиште, старала се да члановима летовалишта ниједан тренутак не буде досадан. Поред пливања, веслања и сунчања као главних врста занимања, као и соколских вежби, биле су заступљене готово све гране спорта. Млађи су се у хладу старих платана бавили крикетом и пинг-понгом, док су старији играли тенис, фудбал, ватерполо и друго. Готово свако вече одржавана су предавања, редовно праћена филмом или дијапозитивима. У читаоници се музицирало и играло, шаховске табле биле су непрестано заузете. Брзо се окупила и група ђака која је оформила оркестар, па чак и џез састав. Изнајмљен је брод Јадранске пловидбе, који је био на располагању целога дана.

Ђаци су посетили Сењ, мондену Цриквеницу, Селце (где су два пута били гости код др Грујића), Раб, Крк, Башку, Нови и Бакар. Свуда их је становништво дочекивало раширених руку, са великом срдачношћу и весељем. По Данилу Т. Грегорићу, летовање је било значајно: прво, због здравог спортског живота који је утицао на здравље и јачање отпорности; друго, јер није било никаквих разлика међу ђацима – сви су били у купаћим костимима и сами су намештали своје кревете, чиме се развијала самосталност; и треће, због окупљања ђака из свих крајева земље. Јадранска стража радила је на зближавању омладине. Ђак из Осека био је поред Шумадинца, Војвођанин поред Славонца. Сви они, када би им поглед пао на потиштену Истру, несвесно би стегли песницу. (5)

Летовалишта Јадранске страже наставила су са радом уз помоћ соколских предњака.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене:

1. Силвије Алфиревић, „Јадранска стража и наше поморство“, Дубровачки забавник, издање књижаре и штампарије „Јадран“, Дубровник, 1928, стр. 85.

2. Милован Ристић, „Ђачко летовалиште Јадранске страже у Мартиншћици код Сушака“, Алманах Јадранска стража за 1928/29. годину, Београд, стр. 342–350.

3. Данило Т. Грегорић, „Утисци са летовања у Дому Јадранске страже“, Алманах Јадранска стража за 1928/29. годину, Београд, стр. 308–312.

4. Алманах Јадранска стража за 1928/29. годину, издаје Јадранска стража, Обласни одбор Београд, 1928.

5. Данило Т. Грегорић, „Утисци са летовања у Дому Јадранске страже“, Алманах Јадранска стража за 1928/29. годину, Београд, стр. 310, 320, 324.