• Срби католици сматрали су да је Соколство цемент у темељима Југославије. Зато су подржавали соколска друштва. (1)

Са оснивачке скупштине Соколског друштва Цавтат 1931. грађани Цавтата, чувари интегралног народног југословенског јединства и државне целине упутили су соколски поздрав Здраво престолонаследнику Петру и старешинству Савеза Сокола. Поздрав је потписао старешина друштва др. Стеван Рачић. Соколско друштво у Цавтату било је најактивније и највеће друштво у граду. (2)

Соколско друштво у Цавтату прославило је Дан Уједињења 1932. свечаном седницом и у вече академијом уз суделовање Цавтатске Дилетантске Музике, предавањима, рецитацијама, ритмичким вежбама свих категорија, позоришним комадом и игранком. На свечаној седници говорио је први делегат жупе Мостар Хасан Дикић.  Пред представницима власти, установа, корпорација и грађанством старешина друштва П. Натошевић, окружен соколским чланством, нараштајем и децом, развио је друштвену заставу, поздрављен звуцима химне Цавтатске Дилетантске Музике и свих присутних. После тога положио је старешина соколски завет, а за њим целокупно чланство, које је касније праћено свирањем соколског марша прилазило и пружало десницу старешини и љубило своју друштвену заставу. У вече на академији изведене су ритмичке вежбе, и “Нарцис” од С. Вучковића, изведен од чланица. (3)

У „Раду Соколске жупе Мостар у години 1933” за Соколско друштво у Цавтату се истиче да је према прошлој години рада друштво у 1933. показало видан напредак, у приливу чланства и соколске деце. У друштву Цавтат било је на дан  31. 12.1932. 158 чланова а на дан 31.12.1933. било је 197 чланова. У Цавтату је у то доба живело између 700 и 800 становника. Чланови друштвене управе су се старали да према својим могућностима и датим средствима удовоље захтевима соколске организације. У друштву Цавтат било је 18  предњака без испита. Друштвена управа је ради образовања предњачког кадра, своје вежбаче слала на жупске течајеве.  Чланови Управе Соколског друштва Цавтат 1934. били су : старешина Иво П. Кушељ, заменик старешине Тодор Бернарди, тајник Перо П. Петрић, начелник Никша Ђ. Враголов, начелница Марија А. Миљан, благајник Мисо М. Маргаретић, просветар Петар Маркони, прочелник штедње Даница В. Миљан, прочелник трезвености Нико Кушељ, лекар др. Влахо Новаковић. У Суду части били су : др. Божо Раше, Божо Н. Враголов, др. Стефи Рачић, Марин Луцијановић, Луко Пекас. (4)

Чешки туристи су у све већем броју долазили на Јадранско море. У Чешкој је постојала литерарно-музичка едиција о Јадрану. Чешки виртуоз на виолини Луис Замечник  долазио  је и раније у Цавтат.  У хотелу „Тиха” био је одсео  као спортски риболовац који је цео дан пецао.  Наступио је 17. јуна 1934. на позорници дворане хотела Купари. Изводио је народне напеве уз пратњу на клавиру маестра Рудолфа Чихала. Чист приход поклонио је соколском друштву Цавтат. Због њих је и приредио концерт. Истакао је за  соколе да су његова браћа са Јадрана. Соколско друштво Цавтат наградило га је са  ловор венцем који је исплела чланица Марија Шварц. Други ловор венац предао му је телепат Свенгали у име госпође Павелове из Купара. (5)

Друштво Цавтат приредило је 10 маја 1934. уранак до игралишта пред Мочићима. На уранку је предавао начелник Соколског друштва. Нараштај је прославио 10 маја свој дан. На повратку са уранка сви су отишли у цркву. Дан нараштаја завршен је свечаном академијом. Начелник друштва је отворио академију тумачећи значај нараштајског дана. Женски и мушки нараштај извели су распоред. Распоред је обухватао : певање, декламацију, разне вежбе и извођење позоришног комада  „Младо пастирче”. Распоред је био завршен са плесом. На забави су били присутни чланови друштва и грађани, који су се својим присуством и одобравањем поистоветили са радом соколског друштва и тиме им дали најбољу задовољштину. (6)    Заједно са прославом Госпе од сњега 1934. соколи су приредили свечани благослов своје заставе. Око 9 сати кренули су соколи са својом заставом, предвођени  Цавтатском Дилетантском Музиком у цркву св. Николе, гдје је у присуству власти и окупљеног народа декан Дум Иво Дагониг благословио соколску заставу. Застави је кумовала заслужна пропагатељица народног веза и дугогодишња предсједница Женске Удруге у Цавтату Јелка Миш, коју је на свечаности замењивала учитељица везилачке школе у Цавтату Љубица Рачић. Застава је израђена у овој школи, која је допринела упознавању и пропаганди конавоског веза. Цавтаћани и окупљени народ су са весељем поздравили заставу соколског друштва. Соколи и соколски подмладак су послеподне извели јавни час жупских и слетских вјежби и одбојку. Рад сокола у Цавтату пратио је лист „Дубровачка трибуна” у рубрици „Глас Конавала”. (7)

Соколско друштво у Цавтату приредило је 4.августа 1935. свој годишњи јавни наступ на вежбалишту. Соколско друштво Дубровник са вежбачким категоријама и са члановима сеоских чета  дошло је да увелича приредбу. Чета из Чилипа дошла је са заставом и члановима у конавоској народној ношњи. Дошао је и народ из околине. Заменик жупског старешине Бруно Марчић заступао је жупу Мостар. Соколе и госте из Дубровника дочекала је на пристаништу Цавтатска дилетантска музика. Пливачка секција Соколског друштва Цавтат одиграла је ватерполо утакмицу с Плив. спортским клубом Сребрено и члановима пливачке секције сокола из Дубровника. Победио је Цавтат са 4:1. Утакмица у одбојци између сокола Цавтат и Дубровника остала је нерешена, јер се игра морала прекинути због одласка излетничког брода. Сврстала се поворка и уз свирање Цавтатске дилетантске музике, соколи из Дубровника и Чилипа били су испраћени уз клицање југословенству, слози и љубави. (8)

У Дубровнику су 20. септембра 1936. одржане окружне и четне соколске лакоатлетске утакмице. Утакмице су одржане пре подне на Грушком пољу. Учествовало је 11 такмичарских врста. Победила је соколска чета Затон и по трећи пут добила сребрни ловор–венац, дар краља Александра. Друго место је освојила чета Орашац, треће чета Бабино Поље, а четврто чета Горња Жупа. У окружном такмичењу чланова победило је Соколско друштво Цавтат, у чијој врсти се истакао Ване Ивановић, познати тркач препона. Соколско друштво Дубровник је заузело друго место. На 100 метара трчао је Ване Ивановић 11,5 секунди, на 1500 Влахо Лучић 5,17. У скоку у вис и у даљ победио је Ване Ивановић. У бацању копља први је био Ренци Лучић, а у бацању кугле Ване Ивановић. Нараштајци Дубровника победили су нараштајце Цавтата. Душан Штегер је био први на 100 и 400 метара. У скоку у вис, даљ и бацању кугле први је био Вуковић. Марија Мозетић победила је у кугли и копљу, а Марија Бенић била је прва у скоку у вис, у даљ, у трчању на 60 метара. Такмичење је завршено утакмицом у одбојци између чланова друштава Дубровник и Цавтат. Победило је друштво Дубровник. (9)

Стефан Рачић, један од најпознатијих и најбогатијих бродовласника умро је у марту у санаторијуму Брестовац код Загреба. (10)  Смрт Стефи Рачића потресла је Дубровчане а поготово Србе католике.  Пароброди „Куманово” и „Стон” превезли су велики број грађана из Дубровника, који су желели да присуствују спроводу у Цавтату. Капетани Дубровачке пловидбе снијели су са  „Куманова” мртвачки ковчег и сврстали се у непрегледну поворку која је испратила леш до гробља. У капели Маузолеја извршено је опијело, ком је присуствовала удовица гђа Паве. По свршеном црквеном обреду изнијели су Цавтаћани ковчег и положили пред врата Маузолеја. Ту је одржано седам опроштајних говора. Приликом сахране др. Стефи Рачића у Цавтату 17. марта 1937. Дубровачко Српско Пјевачко Друштво „Слога” отпевало је „Днес свјат” и „Вјечнаја памјат” од Мокрањца, а дубровачка соколска музика отсвирала је посмртни марш. У листу ,,Дубровник” истакнуто је : ,,По свом националном освједочењу био је у редовима српске дубровачке омладине, те се је као такав увијек и са поносом истицао, а у сваком моменту, кад је народна ствар од Срба Дубровчана, нарочито од Срба католика, тражила било какву жртву, пок. Стефи био је у првим редовима.” Био је ожењен ћерком Николе Пашића. Помен  др. Стефи Рачићу, директору Дубровачке пловидбе и прваку националног Цавтата одржан је 13. марта 1938. Цавтатска општина одржала је комеморативну седницу на којој је говорио  Нико Враголов. У свом говору истакао је : „У националном погледу госпар Стефи још као младић истицао се својим радом, …да је још прије рата, за вријеме Аустрије, госпар Стефи као младић ходио у Београд и тражио од српске Владе да се дубровачки бродови ставе под Српску заставу. … За вријеме рата госпар Стефи се је налазио у Лондону гдје је одмах прве дане формирања Југославенског Одбора, ступио у његове редове … Најплоднији рад госпара Стефи огледа се у поморству, а највише у Дубровачкој паропловидби,  … да је он био мозак и душа  Дубровачке паропловидбе. … Особито му морамо бити захвални што је он покренуо акцију за добијање наше самосталне општине. Он је први подузео кораке да Цавтат добије своју опћину …”. након комеморативне седнице Цавтатска Општина је одала пошту покојнику, називајући обалу пред његовим кућама „Обала Др. Стефи Рачића”. Општинска управа са цавтатским вијенцем и грађанством вароши Цавтат присуствовала је  помену, који је приредила госпођа Пава Рачић-Пашић свом супругу и оцу у маузолеју и на гробу. Помену су присуствовали и истакнути пријатељи Стефи Рачића из Дубровника, чланови дубровачког мјесног одбора ЈРЗ, Кристо Доминковић, уредник ,,Дубровника” и Дубровачка Грађанска Музика. На гробу  је говорио Нико Враголов, као председник мјесног одбора ЈРЗ, и од стране Цавтатске општине и Одбора ЈРЗ, положио ловорове вијенце. Такође положили су ловорове вјенце Соколско друштво Цавтат, као свом првом старешини и Цавтатска дилетанска музика, као свом дугогодишњем предсједнику. (11)

У Цавтату је 1937. прослављен Видовдан уз учешће представника свих уреда, националних и културних установа, школа и многобројног грађанства. Поворка сокола, школа и грађанства предвођена Цавтатском дилетанском музиком кренула је испред соколане у 9 сати у цркву св. Николе, гдје је Дон Иво Дагоник, одржао тиху мису а затим молитву за пале Косовске јунаке. Пјевао је хор цавтатских омладинаца. У цркви је био лепо удешени катафалк, а представници уреда, школа и сокола били су на својим мјестима. Задушницама је био присутан војни делегат на аеродрому Груда, ваздухопловни капетан I класе, извиђач Павле Благојевић. После помена у цркви формирана је још већа поворка, у којој су узели учешћа скоро сви, који су се у цркви налазили, предвођени  Цавтатском дилетанском музиком, и која је кренула у соколану. У соколани је Никола Мијушковић, управитељ мјесне основне школе, и просветар соколског друштва, одржао пригодан говор, попраћен клицањем краљу, Југославији и Видовданским херојима. Музика је интонирала химну. После тога су рецитоване националне пјесме од деце из школе и припадника соколског друштва. Свечаност је завршена свирањем Славенске химне. После химне прочитан је од стране учитељице гђе Мијушковић, која је била у црногорској ношњи, и учитеља Н. Мијушковића, годишњи успјех дјеце у школи, који је био много бољи од прошлих година. Пред соколаном у пола девет формирана је манифестациона поворка на челу са  Цавтатском дилетанском музиком и бакљадом у којој је учествовало преко 300 грађана Цавтата. Бурно поздрављена поворка је два пута прошла мјестом, непрестано кличући краљу, Југославији, југославенској војсци, југославенском Цавтату и соколству, пјевајући уз то националне пјесме. Цавтатска дилетанска музика одржала је концерат под дириговањем учитеља Ива Тројковића. Сваки комад, сваки марш, праћен је дугим аплаузом. Како коментарише извештач листа „Дубровника” : „Ово је био доказ, да се све може само кад се хоће.”(12)

Пред Соколским домом 5.9.1937. свечаним паљењем завјетне бакље отворен  је улазак у другу годину Соколске Петрове Петољетке. Куће Б. Банца, Рачића као и свих осталих биле су украшене и осветљене. Мјесто искићено заставама и зеленилом пратило је поворку сокола, војске и грађанства предвођену са Цавтатском Дилетантском Музиком до цркве Св. Николе, гдје је одржано свечано благодарење. У соколани је затим одржана свечана седница соколског друштва уз присуство свих преставника власти и школа, друштава и установа. Рођендан краља Петра II прославили су соколи 1937. у Цавтату, Опузену, Суђурђу на Шипану (13).

На цавтатском гробљу 1 новембра 1937. пред масом света из Цавтата и Дубовника, даван је помен Србину католику и  националном борцу Мату Враголову.  Десет другова  Мата Враголова из Дубровника, дошли су у Цавтат са групом Дубровчана на помен. У месној цркви заупокојену молитву служио је дум Иван Дагонић. Поворка од око четири стотине људи кренула је на гробље Светога Рока. Поред маузолеја око гроба окупила се маса света која је одала почаст покојнику, а другови Мата Враголова положили су ловор венац заједно са Цавтачанима и дубровачким друштвом „Кнегиња Зорка”. У име покојникових другова говорио је над гробом Анте Анић. Између осталог је рекао : „ … Умро је млад, а да није доживео остварење својих идеала, васкрс слободе и ослобођење отаџбине, за које је идеале Мато Враголов србовао, пун неизгоривог жара и патриотске љубави. Потомци слободе изникле из гробова поколења умрлих због љубави за отаџбину, … сабрали смо се данас овде да осветимо гроб  Мата Враголова, оскрнављен од вандалске руке аустријске солдатеске. По властитој покојниковој жељи на његовом гробу стајао је уклесан натпис „Мато Враголов срцем Србин”. У оно предратно доба имало је нарочито значење у нашим крајевима истицање српства, па било и на надгробној плочи, јер се тиме предавала у наследство заветна мисао о улози српских државица у ослобођењу Јужних Словена испод власти туђинског Беча. Аустријској солдатески падао је много у очи  „срцем Србин” и када се заратило нестало је и тога натписа са надгробне плоче  Мата Враголова.” После Анте Анића говорио је староста Цавтатског соколског друштва Иван Кушељ. (14)

Дан Уједињења у Цавтату 1937. прослављен је свечано. У цркви св. Николе жупник је одржао благодарење у присуству свих националних друштава, претставника власти и установа а затим је одржана свечана седница у Соколани. У вече приредило је соколско друштво у својој дворани академију. Дилетанти соколске секције одиграли су Нушићев „Свет” који је припремио Ђуро С. Лонза, управник поште у Цавтату. Публику је забављала Цавтатска дилетанска музика. У програму је била заступљена и Цавтатска Удруга са рецитацијом изабраном од националне раднице Јелке Миш : „Дошли наши ….”. У међуратном периоду у Цавтату је уз соколско друштво радило  Повјереништво Јадранске страже. (15)

Соколско друштво у Цавтату одржало је 30. јануара 1938. своју седму редовну главну скупштину, којој је од стране жупске управе био присутан Новак Буквић, директор дубровачке учитељске школе. Буквић је у свом говору истакао да је Цавтат увијек високо носио свој национални барјак и предњачио у националном раду и дјеловању. Наглашавајући важност соколства, чија ће улога престати једино нестанком Југославије, позвао је све присутне да у будуће свој рад подвоструче, јер је то од њих и свих сокола захтијевао свети завјет којег су положили до навршења Соколске Петрове Петољетке. У листу „Дубровник” истакнуто је : „Ја желим да ваше друштво, драги Цавтаћани, принесе  6 септембра 1941 пред Престоље нашег младог Краља достојан дар, који ће вам бити на част … иако нијесам Цавтаћанин, ваше мјесто волим и у срцу носим можда једнако колико и ви сами…”.  (16)

Дан св. Саве, заштитника народне цркве и школе прослављен је у Цавтату 1938. Пре подне одржано је у свим школама предавање са пригодним декламацијама, нарочито успешно у месној основној школи. Увече у соколани приређена је од полудржавне женске занатске школе академија са успелим програмом што је заслуга вриједног учитељства и спреме ученица ове школе. Забава је трајала до 2 часа после поноћи. Чисти приход ове приредбе ишао је у фонд сиромашних ученица.

Антун Рачић, унук Николе Пашића, сазвао је скупштину за оснивање Омладинског одбора ЈРЗ у Цавтату. На Ускрсни понедељак 1938. у просторијама мјесне Музике на скупштини изабрана је  управа Омладинског одбора : Антун Рачић, председник;  Никша Ђ. Враголов подпредседник; Иво Сукно, благајник; Иво Краљ, секретар и одборници  Иво Кварантото, Антун Леле и Перо Кушељ. На скупштини је био присутан Мјесни одбор ЈРЗ, чији је председник Н. Враголов поздравио присутне омладинце  зажелевши им успијех у раду. Оснивањем цавтатске општине дошло је до напретка : путеви су били уређенији, паркови очишћени и уређени, тротоар се поправљао и обнављао. Планирани су радови на водоводу. У Цавтату је 24.априла 1938. отворен новосаграђени дом, „Дом Св. Николе”. Позорницу је израдио цавтаћанин Нико Миљан, ученик Буковца. Цавтаћани су честитали Мсг. Дон Иву Дагонигу како на градњи дома тако и на новим оргуљама. У „Дому Св. Николе” отворена је 17 јула 1938. стална изложба старих црквених слика. Међу њима је био  „Гроб Исукрстов” од Влаха Буковца.

Прослављајући Видовдан 1938. Цавтат је нарочито свечано одао пошту палим борцима за слободу. У листу „Дубровник” истакнуто је : „образовањем самосталне цавтатске опћине дух патриотских цавтаћана сједињен општом и жарком љубави према свему што служи Краљу и Отаџбини.” Цавтат је на Видовдан освануо у мору застава, јер је општина окитила заставама обалу, а народ своје куће и радње. У 9 сати цавтатска музика је пред соколаном повела соколе и школе на благодарење у цркву-матицу св. Николе, гдје су цавтатски омладинци отпевали Реквијем за упокој душа палих за краља и отаџбину. После тога са музиком и мноштвом народа обављен је опход мјестом, уз бурне патриотске поклике. Увече у 8 сати формирана је свечана поворка са опћинским функционерима, музиком соколима и мноштвом народа. Мјесто је било расветљено, а особито вила Банца. Поворка се зауставила на сред Цавтата, гдје је Никша Враголов одржао говор. Уз клицање палим борцима за слободу, краљу и Југославији, поворка је обишла мјесто.  (17)

Цавтат је 1938. у правом делириуму одушевљења прославио рођендан краља Петра II, славећи истовремено улазак у прославу 20-годишњице ослобођења и уједињења. Опћинска управа и соколско друштво издали су прогласе на мјештане. Већ 5. 9. 1938. Цавтат је блистао искићен заставама а у 8 сати увече запливао је у мору свећа и жаруља. На мјесној централи дизао се високо у стотинама сијалица велики монограм краља Петра II. Читав Цавтат  слегао се пред Соколану, где је формирана поворка са бакљадом, која је предвођена председником опћине и члановима одбора, управом соколског друштва и мјесних школа и установа, на челу са Цавтатском дилетанском Музиком обишла неколико пута мјесто, кличући краљу, Дому Карађорђевића, Југославији и југославенској војсци. Поклици су се мјешали са грмљавином мужара и ракета. Сутрадан 6. 9. 1938. кренула је дуга поворка сокола и мјештана пут цркве св. Николе. Пред црквом постројене соколе обишао је и поздравио командант аеродрома Груда капетан I класе Благојевић, који је као представник војске овој свечаности присуствовао. Маса је присуствовала благодарењу које је извршио Мсгр. Дон Иво Дагоник. После благодарења поворка је прешла у соколану гдје је одржана свечана сједница. У 9 часова приређена је у соколани свечана академија, којој је присуствовао министар Божидар Пурић са сином и две кћери, Паве Рачић Пашић, командант аеродрома Благојевић, председница  Цавтатске Удруге гђица Јелка Миш са управом те делегације мјесних школа и установа. Академију је отворио Нико Враголов, председник цавтатске опћине и подстарјешина  Соколског друштва. (18)

Члан Савезног Просветног Одбора Савеза Сокола професор Богољуб Крејчик провео је 1938. летњи одмор у Цавтату. Понео је са собом пројектор, те је у три маха на тргу у Цавтату приредио 3 филмске претставе. Ове претставе пратили су соколи из Цавтата, грађани и туристи из свих крајева Југославије. На овај начин је близу 600 особа видело десетак соколских филмова. (19)

Соколско друштво Требиње приредило је 1939.  излет чланства у Цавтат, где су излетници разгледали историјске знаменитости. После су посетили манастир Савину код Херцег Новог. Пред манастиром поклонили су се споменику стрељаних Бокеља у Првом светском рату.  Станковић одржао је пригодни говор, а нараштајац В. Јокановић рецитовао је песму „Како умире Далматинац” од  Војислава Илића Млађег. (20)

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Цавтат је одвојен од Зетске бановине и дат новоствореној Бановини Хрватској. Поводом забране прославе Дана Уједињења 1 децембра 1939. у листу „Дубровник” је објављен чланак који је потписан са Цавтатска омладина и у коме се истиче: „ … Цавтат се давно потпуно одгојио у духу народног јединства, и под девизом : „Брат је мио које вјере био” није никада разликовао православца од католика, … Ради тога свог вјеровања, још под мрском Аустријом тешко је страдао изгнанством, таоштвом, мучеништвом у утамничењу, невољама у дезертерству и осталим многобројним малтретирањима, која су црножуте авети искаљивале на многим патриотима нашега родољубивог мјеста. … Али Југославија, … остати ће вјечно чиста и сјајна као сунце, … А Ти, стара наша мајко, Србијо као некоћ када су тебе ради очеви наши, браћа и сестре наше у изгнанству, у тамницама и прогонству, у мукама и патњама свој дух челичили; као онда, када су у Теби сва слободарска уздања била, обраћа се Цавтат твој и моли те и преклиње : Устај Србине, сложи се, не клони – правда те зове, на ово наше сиње Јадранско море! “.(21)

О свему што се дешавало соколи из Цавтата су обавештавали „Соколски гласник”, централно гласило Савеза Сокола краљевине Jугославије. У чланку „Казне и денунцијације” објављеном у „Соколском гласнику” истицало се : „Пишу нам из Цавтата : Среско начелништво у Дубровнику је, 6. марта, казнило са по 120 динара чланове овдашњег соколског друштва: Миљана Влатка, Матића Франу, Кушеља Перу, Кварантото Ива и Леле Антуна, зато што су, на празник Првог децембра, кад им је била забрањена прослава Дана уједињења, излазећи из соколане певали песме „Југославија”, „Полети сиви Соколе” и „Хеј трубачу”. То певање је у одлуци квалификовано, као „изазивање и нарушавање ноћног мира”, а денунцирани су били од стране чланова „Хрватске заштите”. На денунцијацију са те исте стране извршен је, 11. марта, претрес у 28 станова југословенских националиста, од којих су већина чланова овдашњег соколског друштва. Претставници власти су изјавили да се преметачина врши зато, што је пријављено да се у тим кућама скрива оружје. Али ни у једној од њих није нађен ни најмањи траг о том оружју! Није без интереса нагласити, да је још године 1914, у бившој Аустрији, код већине тих истих људи вршена преметачина, и то због истих денунцијација, а добрим делом и због истих денунцијаната …”. У листу „Дубровник” о полицијским претресима којима су становници Цавтата били 1940. изложени и то „највећим дијелом баш истих оних, код којих су се 1914 вршили исти претреси и тражиле слике … Краља Петра, Краља Александра и Краља Николе, те српске тробојнице и  ине националне светиње са намјером, да би их се под вјешала довело. …  у свакој кући без разлике, мјеште паклених машина, бомби митраљеза и екразита, нађено само на најистакнутијим мјестима мноштво слика, сличица, књига, посвета и споменара, који су остали на своме мјесту, да чувају свете традиције Цавтата, да свједоче о прошлости …  у којима се уз стару пјесму јаворових гусала, одгајају здрави и свијесни нараштаји, који ће и у будуће само чувати и градити а никада отуђивати и рушити ! … ту ћемо остати без обзира  „на чуђење читаве хрватске јавности” (како то за Цавтат пише Обзор од 23 II).”(22)

Соколско друштво Цавтат одржало је 25 фебруара 1940. у својим просторијама девету главну годишњу скупштину, којој је присуствовало цјелокупно чланство, нараштај и национално грађанство Цавтата. Рад скупштине био је прекидан честим одушевљеним манифестацијама Југославији, краљу и соколству. У чланку о скупштини који је написао Никша Ђ. Враголов истакнуто је : „Соколима је политика јединства, народа и отаџбине најсветија и једина и њима је  једнако, сваки режим, који се у своме раду том паролом руководи, без обзира управљао њиме Стојадиновић, Мачек, Цвјетковић или ма ко други, драг и близак и дужни су да га воле и помажу !…” На скупштини изабрана је нова управа на челу са Влатком Миљаном. На Ускрс изведена је у дому св. Николе под водством жупника мсгра. Дон Ива Дагоника а у режији Карла Булића драма „Расипни син”. Пространа дворана дома св. Николе била је препуна свијета. Драму су извели чланови сокола. Ови младићи били су десна рука жупнику преко читаве Велике седмице. По писцу Р.П. који је писао о томе чланак у листу „Дубровнику” Цавтаћани су поред свог постојаног национализма  били добри и исправни католици. На Ускрсни понедељак приредило је соколско друштво Ускрсну академију. (23)  На други дан Ускрса Соколско друштво Цавтат одржало је у соколском дому Ускрсну академију. У дворани су били грађани Цавтата као и гости из Дубровника, Требиња, Боке Которске и околних села. По завршетку програма наставило се са игранком и забавом. (24) У централном гласилу Савеза Сокола  „Соколски гласник“ истицали су да је  Соколско друштво Цавтат једно од најагилнијих и најборбенијих друштава у Соколској жупи Мостар, „које врло жилаво ради, и поред свих неприлика које му се чине, па је имало намеру да своју десетгодишњицу прослави  на виднији начин, али му то није могуће. Међутим ће, и поред тога, жеље свих Сокола у Југославији тога дана бити уз нашу браћу у Цавтату.” (25) Пливачка секција Соколског друштва у Цавтату приредила је академију 3. новембра 1940. У чланку у „Соколском гласнику“ истицало се да је велики број публике био одушевљен извођењем разноврсног програма.(26)

Соколско друштво у Цавтату требало је да 16 фебруара 1941. одржи десету, јубиларну годишњу скупштину. Управа је морала да одгоди скупштину на неодређено време, јер соколи нису добили одобрење од надлежних власти, иако је пријава била благовремено поднесена. Тог дана друштво је посетио старешина жупе Мостар, Чедо Милић. Упознао се са детаљно са радом друштва и приликама у којима делује, изразивши признање управи на преданом и свесном раду. Нагласио је да треба устрајати, бити миран и опрезан. Чедо Милић се дивио лепоти Цавтата и духовној снази његових родољуба, који су постојано ишли путем којим су их њихови великани упутили. Како је истакнуто у допису у „Соколском гласнику“ : „напустио је ову кулу соколства, увјерен, да ће Соколско друштво Цавтат и унапред бити једно од највреднијих у његовој жупи.”(27)

Срби католици сматрали су да је Соколство цемент у темељима Југославије. Због тога су помагали соколско друштво у Цавтату. Због те подршке соколско друштво Цавтат било је најбројније друштво у Цавтату до почетка Априлског рата 1941. Организовало је низ прослава и манифестација. Уско су сарађивали са Соколским друштвом Дубровник и његовим сеоским четама. Соколско друштво Цавтат било је једно од најагилнијих и најборбенијих друштава у Соколској жупи Мостар. Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Цавтат је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. Власт ХСС забрањивала је  прославу Дана Уједињења. ХСС није дозвољавао ни прославу десетогодишњице рада друштва. После Априлског рата 1941, Соколско друштво Цавтат било је забрањено у НДХ.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Једна потреба и једно право Срба католика”, „Дубровник”,  Дубровник, 1.јула 1939, бр. 26, стр. 1;

2. „Поздрави Савезу СКЈ”, „Соколски гласник“, Љубљана, 18 јуна 1931, бр. 25, стр. 2;

3. „Прослава 1 децембра”,  „Соколски гласник“, Љубљана, 22. децембра 1932, бр. 51, стр. 6;

4. „Рад Соколске  жупе Мостар у години 1933”, Сарајево, 1934, стр. 16, 60, 61, 198; „Соколски зборник”, Год. I,   Београд 1934,  стр.  LXI;

5. „Концерат уметника Замечника у корист Сокола”,   „Соколски Гласник”, Љубљана, Видовдан 1934, бр. 27, стр. 9;

6. „Цавтат”,  „Соколски Гласник”, Љубљана, 1 јуна 1934, бр. 23, стр. 5;

7. „Прослава Госпе од снијега и благослов соколског барјака у Цавтату”, „Дубровачка трибуна”, Дубровник, 26 септембра 1934, бр. 263;

8. ач, „Цавтат”, „Соколски гласник”, Љубљана, 30 августа 1935, бр. 32, стр. 3;

9. „Соколске окружне и четне утакмице у Дубровнику”, „Соколски гласник”, Љубљана, октобра 1936, бр. 40, стр. 4; Р–р, „Јавна вежба”, „Соколски гласник”, Љубљана, 26 септембра 1936, бр. 38, стр. 4;

10. Никола П. Којаковић, „Туберкулоза у Југославији”, Београд, 1939, стр. 13;

11. „Др. Стефи Рачић”, „Дубровник”, Дубровник, 20 марта 1937, бр. 7,  стр. 2, 3; „Годишњица смрти великог родољуба и исправног Цавтаћанина др. Стефи Рачића”, „Дубровник”,   Дубровник,  19 марта 1938, бр. 11, стр. 1, 2;

12. „Прослава Видовдана у Цавтату”, ,Дубровник”,  Дубровник, 3 Јули 1937, бр.23, стр.3;

13. „Краљев рођендан у Цавтату”, „Дубровник”, Дубровник , 11 септембар 1937, бр.33, стр.2;

14. „Помен националном борцу Мату Враголову у Цавтату”, „Политика”, Београд, 2 новембар 1937;

15. Р.П.  „Из Цавтата”, „Дубровник”, Дубровник, 20 новембар 1937, бр.43, стр. 3; „Дан Уједињења”, „Дубровник”, бр.46, Дубровник, 11. Децембар 1937, стр. 3,4;„Извештај Главног одбора Јадранске страже за IV главну скупштину Љубљана, 6-8.9.1935“, стр. 11-12;

16. Р.П., „Главна годишња скупштина”, „Дубровник”,  Дубровник, 12 фебруара 1938, бр. 6, стр. 3;

17.  „Прослава св. Саве у Цавтату”,  „Дубровник”,  Дубровник, 5 фебруара 1938, бр.5, стр.4; „Разно из Цавтата”, „Дубровник”,  Дубровник, 23 априла 1938, бр.16,  стр. 2,3; „Изложба у Цавтату”,  „Дубровник”, 23 јула 1938, бр. 29, стр. 3; ,,Прослава Видовдана у Цавтату”, „Дубровник”,Дубровник, 2 јула 1938,  бр. 26, стр.3;

18. „Прослава рођендана Њ. В. Краља Петра II”, „Дубровник”,  Дубровник, 17 септембра 1938, бр. 37, стр. 3;

19. „Пропаганда путем узаног филма приликом летовања“, Соколска Просвета, Београд, септембар 1938, бр.7, стр.236;

20. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 29 јула 1939, бр. 30, стр. 3;

21.  „Цавтат о дану Уједињења”, „Дубровник”, Дубровник, 16 децембра 1939, бр. 50, стр. 4;                                                                                                                                              

22. „Казне и денунцијације”, „Соколски гласник”,   Београд, 22 март 1940,  Год. XI, бр. 12, стр. 5; „Руши, пали …”,  „Дубровник”,  Дубровник, 16 марта 1940, бр. 11, стр.3;

23.  Никша Ђ. Враголов, „Цавтат, 28-II-1940”, „Дубровник”, Дубровник,  9 марта 1940, бр. 10,  стр.2,3; Р.П., „Дјела, дјела ….”, „Дубровник”, Дубровник,  30 марта 1940, бр. 13,  стр. 4;

24. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд,   5 април  1940, бр. 14, стр. 6;

25. „Јубилеј соколског друштва Цавтат”, „Соколски гласник”, Београд, 7 фебруар 1941, бр. 6, стр. 2;                                                                                

26. „Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 8 новембра 1940, стр. 3;

27. Н.В, „Јубиларна скупштина Соколског друштва Цавтат одложена”, „Соколски гласник”, Београд, 28 фебруар 1941, бр. 9, стр.7;