• Захваљујући младима из новосадског Удружења Срба Херцеговаца данас се на зидинама Петроварадинске тврђаве завијорио српски барјак са натписом “Српска Херцеговина. Овај јединствени српски барјак величине је импозантних 42 метра квадратна, а са великом љубављу направљен је ручно на почетку новог миленијума.

ЗА ЗАСТАВУ СЕ НИЈЕ ЗНАЛО СКОРО 15 ГОДИНА

Предсједник комисије за рад са младима у Удружењу Херцеговаца Марко Никчевић рекао нам је да многи нису ни знали да ова застава постоји.

– У случајном разговору са Гораном Таминџијом, једним од момака из старије генерације који су учествовали у прављењу овог јединственог српског барјака, сазнали смо за заставу и пошли смо до оснивача нашег, иначе најстаријег херцеговачког удружења у Србији Пеја Бајчетића. Он нам је великодушно дао заставу уз поруку да српски барјак користимо онако како то доликује Србима из Херцеговине – рекао је Никчевић.

КРОЈИЛА СЕ НА КРОВУ СТУДЕНТСКОГ ДОМА БАЈИЋ 

Калиновчанин Миодраг Мико Сладоје испричао је за Слободну Херцеговину како је створена ова величанствена застава.

– Идеју за направимо заставу добили смо у соби број 9, на првом спрату студентског дома Бајић, негдје у љето 2000. године. Ту се окупљало друштво сложних момака студената из свих мјеста српске Херцеговине. Слога и братска љубав држала нас је заједно, без икаквих подјела и издвајања- прича Мико и објашњава да је веома брзо идеја реализована.

– Два студента архитектуре Ненад Драшковић и Синиша Ђоговић направили су идејни пројекат заставе. Купили смо материјал и због импозантне величине почели смо да је правимо на крову студентског дома Бајић – присјећа се Сладоје и додаје да се уз херцеговачку гангу застава правила до вечерњих сати. Након тога заставу су однијели  једној младој кројачици која је у рекордном року довршила шивење.

ЗАСТАВУ ОСВЕШТАО БИВШИ ДУБРОВАЧКИ ПАРОХ ОТАЦ РАНКО ГУЊИЋ

Херцеговци су потом барјак Српске Херцеговине као што то обичаји налажу однијели у Саборни Храм у Новом Саду.

– Дочекао нас је прота Ранко Гуњић који је освештао заставу. Занимљиво је да је он на службу у Нови Сад дошао управо из Епархије ЗХИП. Наиме, је у периоду од 1976. године до 1993. године био дубровачки парох – прича Сладоје и додаје да је застава у почетку красила студентски дом Бајић.

ПОДРШКА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ НА СП У ХОЛАНДИЈИ

– Заставу смо са поносом истицали и на неким важним спортским догађајима како у Новом Саду тако и по Србији. Могла се видјети за вријеме свјетског првенства у фудбалу у Белгији и Холандији или на Спенсу кад би играла наша репрезентација. Задњи пут застава је била истакнута у великој дворани Спенса на одбојкашкој утакмици наше репрезентације против Аргентине – присјећа се Сладоје и додаје да је негдје 2003 године предата Удружењу Срба из Херцеговине у Новом Саду.

– Ово је прилика да се стара гарда Херцеговаца, која је и кројила заставу, укључи у рад Удружења – закључује Сладоје.

Млади Херцеговци су овим симболичним чином завршили веома садржајну годину у којој су са великим успјехом у Новом саду и Херцеговини организовали хуманитарне акције прикупљања крви под називом “Пробуди хероја у себи”, као и помоћи ‘’Космету на поклон’’!

– У реализацији Програма ове године имали смо помоћ нашег Удружења као и од наших земљака и пријатеља. Програм рада за 2018. годину је богатији и захтјевнији, а поред финансијске подршке очекујемо још веће ангажовање младих – наводи Бојан Миленић, вишегодишњи члан Извршног одбора.

Херцеговци у Новом Саду су се својим активностима одавно потврдили као истински родољуби.

Гдје год сунце грије, љуби сваку стопу српске Херцеговине! – поручују Херцеговци са сјевера Србије.

Марко Никчевић/ Слободна Херцеговина