Да ли заиста мислимо да ћемо прихвативши промену календара, коју смо и сами преко једног од наших највећих и светски познатих научника предложили па одустали, промашити Бога
Дубоко осећам да је у Православљу Христос, Истина и Пут – најближи човеку. Али исто тако осећам да ми ту близину не користимо довољно. То је као она појава у свакодневном животу да на договорени састанак обично закасне они који станују најближе месту састанка.
Христос нам је заповедио да ширимо јеванђеље, да крстимо све народе. А затим и да одржавамо и јачамо веру. Ако највећу близину Христу не користимо за мисију него само за гордост или утеху, шта ми то заправо радимо?
То што нисмо на време искористили Миланковићеву поправку календара и што нам је то данас тешко да урадимо, понекад изгледа да нас удаљава од саме идеје мисије.
Кад се 25. децембра нађеш ван Србије, и то не само на Западу, него и у суседним земљама, Бугарској, Румунији, Грчкој, не може а да ти не падне тешко самоизолација у коју се постављамо већ самим тим што тешко да можемо целом свету да објаснимо да врати календар на претходну редакцију.
Свештеник Ненад Илић
Не можеш да са сетом не видиш да славе сви хришћани и бивши хришћани (како год да их видимо) да славе и многи православни, а да ћемо ми славити кад буде свима радни дан, па ће и нама тад тешко бити потпуни празник?
Да ћемо хтели-не хтели карневал Нове године делити са свима и тиме га одржавати као највећи заједнички празник народа Европе и Америке?
И да ћемо после свега славити Божић као некакви горди понављачи.
Да ли заиста мислимо да ћемо прихвативши промену календара, коју смо и сами преко једног од наших највећих и светски познатих научника предложили па одустали, промашити Бога?
Календар је практична ствар, прави се према природи и звездама и служи нам да се управљамо лакше у времену и простору. Бог је изнад календара и изнад времена и простора.
Није Бог заробљен календаром па мора да шаље огањ у Јерусалиму на Велики петак. Уосталом Васкрс се израчунава другачије, славимо га у исто време са свима православнима. И онима који су прихватили Миланковићев календар. Нека то остане тачка разлике у односу на неправославне, а истовремено тачка на коју можемо привући остале хришћане без проблема које носи Божић везан чврсто за зимски солстициј и световни календар.
Христова љубав није упућена само оним лењим синовима који су уз Његове скуте, а који су истина мало-мало спремни због Њега да страдају.
Уместо само да страдањем сведоче, могли би коначно да постану свесни и у миру своје моћи добијене од Христове близине. Ако сматрамо да су многи хришћани одлутали од Православља – наша обавеза је да их вратимо. Али без активне вере у Бога и себе постајемо малодушни и одговара нам затварање у резерват. А православност се сигурно не одржава и чува застарелим календаром.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
