Сјећање на др. Миладина Бумбића
Навршава се четрдесeт дана од смрти нашег драгог Миладина, па је дужност да се и овом приликом каже неколико ријечи и евоцира сјећање на њега. Ја ћу то покушати, ризикујући да ћу мање рећи од ћутње, која успијeва да пробуди оне титраје у срцу који производе дубље осјећаје и говоре много више од ријечи.
Ријечи могу да буду немоћне и да не допру до суштине, да остану површне и недоречене. Миладин није подносио површност и недореченост. Миладин је човјек суштине, који није прихватао површности.
Миладин је врло рано, још у младости, изградио свој кодекс вриједности који је читавог живота несебично бранио и поштовао. Кодекс његових вриједности темељио се на истини а круна му је била естетика. Да, Миладин је био суштински естета, човјек љепоте и истине, борац против лицимерја и неискрености. Неки би, можда рекли, да се ради о човјеку урбаног карактера. Миладин јесте био и господин и госпоствен али је његова личност много, и шира и дубља, од онога што стаје у површне крилатице. На оне који нису дубље упознали његову личност, могла би се примијенити пословица; „имадох те -незнадох те, изгубих те –познадох те“.
Ја сам имао срећу, да сам врло рано спознао Миладина и његове вриједности. Ко је Миладин, спознао сам још у младости, када нам се чини да можемо помјерати планине а у ствари смо крхкији од сламке. Тада ми је Миладин био, не само брат, већ и пријатељ у коме сам имао и ослонац и пријатељску заштиту. Чак и у тренуцима предуге ћутње, прекривене његовим карактеристичним смијешком, Миладин је зрачио енергијом која је човјеку уносила мир и давала наду на рјешење. Миладинова љубав према људима није имала границе, без обзира да ли се радило о жртвовању за своје или за пријатеље.
Не знам, да ли је од растанка са њим прошло четрдесет дана или четрдест минута и да ли је уопште било растанка. Сво ово вријеме, свакога тренутка, његов дух, његов смијешак његова благост је са нама. Чини ми се да смрт није кончина и да има много тога што човјек још није спознао.
Данас Миладинова душа излази пред Спаситеља и молимо Господа да души Његовој подари мир и настани је у рајска насеља гдје душе праведника почивају.
Бумбо мој – Почивај у миру!
Жарко Бумбић