• Изашла је књига „ Мато Грацић и дубровачки Срби католици” као наставак књиге  „Госпар Мато Грацић Настанак и нестанак Срба римокатолика у Дубровнику”. Нова књига допуњена је са око 120 страна (прва књига има 264 стране а друга 381 стране).

Док је у претходној књизи писано о   Мату Грацићу и Дубровнику у другој је тема проширена на Далмацију и Боку Которску.

Књига је настала захваљујући и  сарадњи са Николом Милованчевим,  др. Милорадом Вукановићем и редакцијом часописа Пома из Дубровника. Такође и шири круг из Српске емиграције је помагао. Скренули су нам пажњу на везу између Срба на Приморју и Југословенске војске у Отаџбини преко међуратне организације Орјуне.  Писано је о судбини православне цркве на Вису коју је подигао архитекта Момир Коруновић, члан Управе Савеза Сокола. Такође је писано о Цавтату, граду где су већину имали Срби католици. О поповима глагољашима. Настојао сам да преко колекционара набавим слике о Србима католицима из Дубровника и Боке Которске.

Поводом промоције књиге у Требињу објављујем слике о соколима у Требињу.

Мато Грацић био је власник девет зграда у Дубровнику, адвокат, банкарски ревизор, велепоседник, власник бање Термотерапије у околини Дубровника, власник фабрике електроиндустрије Сигнал у Београду. Као власник Српске штампарије у Дубровнику штампао је лист Дубровник и часопис Срђ. Био је један од предводника покрета Срба католика на Приморју. Као богат човек био је добротвор просветних и привредних српских друштава у Дубровнику којима је пружао и правну помоћ. Био је старешина Српског сокола Душан Силни од оснивања. Због свега тога био је у Првом светском рату талац. После рата Срби католици надали су се мирном животу у Југославији. Хрватски сепаратисти су заједно са Католичком црквом наставили у Југославији борбу да претворе Дубровник у хрватски град. У име Срба католика Лука Боне, Божо Хопе и др. М. Грацић упутили су преставку „Једна потреба и право Срба католика“ арцибискупу барском и примасу српском др. Николи Добречићу. Тражили су отварање Српске католичке богословије у Бару. Представка  је објављена у листу „Дубровник“ уочи Видовдана 1939. Арцибискуп барски и примас српски др. Николи Добречић одговорио је писмом  Мати Грацићу.

Национални прегалац Мате Грацић умро је 1944. Послератна комунистичка власт му је мртвом судила и запленила сву имовину. О процесу рехабилитације писао је адвокат Предраг Савић у књизи. Овом књигом учињен је напор да се после принудне амнезије у Титовој Југославији у памћење српског народа врати национални прегалац др. Мато Грацић и истакну заслуге покрета Срба католика на Приморју за српски народ у целини. Ауторима је сваки нови податак важан и унапред захваљују.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије