• У недјељу 11. јуна симболично у “минут до 12“ на обали Дунава у Српској Атини како још називају Нови Сад окупили су се млади Билећани и Билећанке, углавном студенти да искажу своје незадовољство и забринутост поводом настале ситуације у којој Министарство просвјете и културе Републике Српске смањује број разреда у гимназији “Голуб Куреш“ у Билећи.

Уједно овим путем бивши ђаци чувене Билећке гимназије шаљу подршку прије свега будућим гимназијалцима и свима онима којима ће можда то право на силу бити ускраћено. Шаљемо подршку и наставницима од којих сви очекујемо да наставе борбу, да не прихватају никакве компромисе јер ништа не може да замјени гимназију истиче Бојан Миленић члан Извршног одбора Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији.

– Билећку гимназију сам завршио 2003. године и уписао сам географију на ПМФ-у у Новом Саду. Знање које сам стекао током школовања у Билећи ми је много значило не само из географије него из свих других предмета. У то вријеме у гимназији је предавало доста професора који су данас у пензији. Од њих али и од још увјек активних професора поред градива које је прописано планом научили смо најважнију животну лекцију, ону лекцију која се не учи из књига а то је како да будемо људи у пуном смислу те ријечи. Професорима нисмо били само ђаци неки од њих су били наши други родитељи – истиче Миленић  бивши ђак ове гимназије.

Јелена Радмиловић је током образовања у Билећи стекла бројна признања на литерарниим конкурсима и такмичењима.

– Први дан у Гимназији памтићу по ријечима тадашње директорице проф. Мирјане Братић: „Добро дошли у школу ваше младости. Ова школа има дугу историју и уписавши је и ви постајете дио те историје. Ова школа је елитна школа, школа са угледом и од данас ви сте дио те елите. Ви нисте обични грађани, ви сте гимназијалци, ви сте господа.“ Много се тога промијенило од наших првих до последњих дана почевши од директора, па до читавог система. Имали смо прилику да чујемо увреде, а не похвале, будемо закључавани у школи или избачени из канцеларије на врло некултуран начин. Како год, ми смо били срећна генерација. Имали смо прилику да похађамо Гимназију, да са нама раде сјајни професори и педагози, велики људи и интелектуалци, што изглреда може бити ускраћено новим генерацијама. Поносна сам на своје професоре, јер су коначно одлучили да се ослободе и изборе са ставовима полуинтелектуалаца, ако их уопште тако могу назвати. Као бивши ученик и будући професор у потпуности их подржавам и искрено се надам да ће још много генерација осјетити чари гимназијских дана у свом малом граду над извором Требишњице, јер то је нешто што се читав живот памти – истиче Јелена која успјешно приводи крају прву годину студија на Филозофском факултету у Новом Саду.

Јулијана Капор која је прошле године проглашена за ђака генерације истиче своју забринутост: Као бивши ученик билећке гиназије, осјећам потребу и жељу да на неки начин реагујем и пружим подршку нашим професорима као и будућим гимназијалцима и свим грађанима. Гимназија је заиста наше драгоцјено благо које морамо чувати како у част свим претходним генерацијама тако и за нове које долазе. Саосјећам се са  дјецом којима се покушава ускратити право на постављање одличног темеља за будуће академско образовање, али исто тако и са професорима у чије сам се знање и професионалност лично увјерила и којима дугујем велику захвалност поручује Јулијана.

Послије фотографисања са поруком “ Саувајмо гимназију“ млади су се фотографисали и испред сједишта Удружења у коме су наставили разговор. Кроз причу оживјели смо бројне лијепе успомене из периода гимназијског школовања. Ми имамо чега да се сјећамо и лијепо да памтимо, ако будемо само нијеми посматрачи бојим се да ће бројне генерације у Билећи бити тога ускраћене, ускраћне јер се некоме тамо у некој фотељи тако прохтјело истиче Миленић.

Овај настали проблем није проблем само Билеће већ вјеровато исту или сличну ситуацију могу да очекују и друге школе у Херцеговини забринути су не само Билећани већ и остали млади Херцеговци и Херцеговке чланови Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији.