• Који су то изазови пред којим се налази Република Српска? Да ли опаснији од оних до сада најтежих с почетка ’90-их? На који начин да им се супротстави?  Може ли и овога пута да их издржи? – То су само нека од питања на која су покушали да одговоре шест угледних аутора из Српске, Србије и иностранства током готово трочасовног трајања  трибине одржане у Београду.

У оквиру обиљежавања 9. јануара Дана Републике и  28. фебруара, дана у којем је усвојен први Устав Републике Српске, Представништво Републике Српске у Србији је заједно са информативно-политичким порталом „Све о Српској“ у петак, 26. фебруара, у Прес центру Удружења новинара Србије одржало трибину на тему „Република Српска пред новим изазовима“.

У раду трибине путем видео обраћања учествовао је предсједавајући и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик.

У поздравној ријечи домаћина, шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић истакао је да очекује да ће трибина судећи по уваженим учесницима из Србије, Српске и свијета, бити заиста вриједан одговор, не на западнополитичке притиске на Републику Српску, него на питања која сами себи постављамо за вријеме и послије свих тих притисака.

„Вјерујем да ће научни приступ у сагледавању нових изазова, који пред Републиком Српском стоје на врху нагомиланих старих питања постављаних послије говора, писања и дјеловања чији је циљ увијек био рушење или бар умањење значаја Републике Српске, у доброј мјери помоћи да и убудуће одговори српске политике буду добри и коректни, иако не увијек дјелотворни”, истакао је Цицовић.

На крају поздравне ријечи Цицовић је свим учесницима трибине пожелио  успјешан рад и најавио обраћање предсједавајућег и српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика.

Предсједавајући и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик је нагласио да Република Српска има јасне ставове по сваком питању, те оцијенио је да ситуација у БиХ сада изгледа далеко сложенија него раније.

Одговарајући на питање како да Република Српска одговори на изазове као што су најава нових притисака из САД и од високог предстаника Валентина Инцка, као и то што Бошњаци Србе називају фашистима, рекао да све зависи од Републике Српске.

„Многи у БиХ са нестрпљењем чекају долазак неког новог високог представника, али Република Српска сматра да он више није потребан у БиХ и да је његова мисија требала давно да буде укинута”, нагласио је Додик.

Он је напоменуо да је током јучерашњег телефонског разговора са кандидатом Њемачке за новог високог представника у БиХ Kристијаном Шмитом јасно нагласио да оно што је предвиђено Анексом 10 Дејтонског споразума може да буде предмет разговора и договора, а све изван тога не може.

Додик је подсјетио на одлуке високих представника у поршлости, те навео да Српска покушава да нађе адекватан приступ да у земљама из којих су ти високи представници долазили тужи те бивше дипломате за кршење међународног права и подваљивање рјешења која нису заснована на међународном праву.

„Долазак високог представника ја не видим као што многи овдје гледају. Ово ће бити прилика, што сам рекао и Шмиту, да, ако хоће, може рехабилитовати улогу високог представника и да се врати у свој мандат предвиђен Анексом 10, а не да се понаша као слон у стакленој башти”, истакао је Додик.

Он је напоменуо да је велико присуство међународне заједнице у БиХ очигледно постало досадно, па се сада покушава наћи неки нови садржај рада.

Предсједавајући и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да Република Српска нема другу опцију, осим да каже „не“ приједлозима да се руши Дејтонски споразум, умањи снага Српске и ојача БиХ у коју Срби немају повјерење.

Додик је рекао да је и неким Србима то „не“ више досадило, али да Српска нема другу опцију већ да иде ка томе да афирмише право на аутономију.

„Да кажемо да је потпуно легитимно да та аутономија предвиђена Дејтоном, буде нама испоручена, а не да буде укинута. И да ми не желимо унитарну и централизовану БиХ јер је то је жеља неких других који мисле да ће потећи мед и млијеко само зато што су они сада направили неки концепт. А онда ће се поново повући и некога кривити зашто то није успјело”, рекао је Додик.

Додик је оцијенио да у БиХ ни САД не може урадити нешто, осим радикално, нити било ко други, већ једино они који ту живе.

„Наша свијест о томе да смо ми овдје одлучујући фактор и да имамо своје животне, а не политичке мандате, одлучујућа је ствар за наше понашање. Вјерујте, много пута сам рекао `не` тим који су долазили и увијек сам се осјећао још боље. Ништа горе нема и подмукло тиња незадовољство ако кажете `да`, а не желите”, рекао је Додик, наводећи да је гледао многе које су то чинили, а нестали су брзо са политичке сцене.

Додик је истакао да „не” није опција која је унапријед задата, него се каже „не” приједлозима да се руши Дејтонски споразум, да се умањи снага Републици Српској, да се ојача БиХ у коју Срби немају повјерење.

„`Не` њиховим бонским овлашћењима јер то не постоји! `Не` њиховој промјени закона, јер то не може да ради ниједан појединац насиљем! `Не` њиховим реформама полиције, њиховим интеграцијама у НАТО јер ми то не желимо! То су ствари које смо морали да кажемо, али то је опција на коју морамо да рачунамо”, нагласио је Додик.

Додик је рекао да мисли да је приступ међународне заједнице био погрешан јер никада није спроводила слово Дејтона, него је одмах почела да мијења Дејтон у настојању да скрши отпор, прије свега Срба и укине Републику Српску.

„Република Српска је мања по снази него што је била раније уставно-правно, али исто тако данас има довољно ингеренција да се сама одбрани”, каже Додик.

Он је навео да је свака помоћ пријатеља Републике Српске, одакле год долази, добродошла.

Додик је истакао да код Бошњака постоји фрустрација јер су навикнути да им стално неко други рјешава проблеме, па су зато проширили очекивања од аминистрације америчког предсједника Џозефа Бајдена.

Он је рекао да Бајден Балкан познаје само из аспекта који је њему био потребан или промовисан тада у Америци – да су Срби лоши момци и да је апсолутно легално и легитимно све што се учини лоше и незаконито према њима.

„Та перцепција на коју су налегли Бошњаци и њихова очекивања да ће Бајден када дође буквално овдје слетити са свим маринцима и свом америчком силом да сломи једног Додика, Човића и уништи њихове странке и каже `мора овако бити`!. Наравно, то је само сијање илузија. Ових дана смо могли да видимо да то није тако”, рекао је Додик.

Он је истакао да не вјерује потпуно Американцима када кажу да им то није циљ, те оцијенио да ће они наставити са својим робусним причама и покушавати да придобију Еворпљане за тако нешто.

Додик је рекао да је као шаргарепа понуђена сљедећа фаза, а то је ЕУ, од које се кроз 14 препорука добија и услов за кандидатски БиХ, да парламент БиХ има право да одлучује о европским питањима увијек кад се ентитети не договоре о томе.

„То је катастрофално, значи све оно што су покушавали да ураде. Ја им кажем хвала за то ЕУ, колико год мислили да је то нама шаргарепа. Али, има нека линија коју сте давно прешли у рушењу нашег достојанства, и не можете даље ићи. Ево, некако се котрљамо на томе бастиону, али не желимо даље”, рекао је Додик.

Додик је оцијенио да ће бити тешка ситуација, те да се наставља са блефирањем и подвалама. „Ако ми кажемо да то не желимо, кажу да је то европски стандард”, рекао је Додик и додао да му често званичници из ЕУ, уз алузију на БиХ, често наводе примјер Њемачке која је била подијељена, а сада интегрисана.

Додик је рекао да у Њемачкој постоји један народ или двије религије, а у БиХ су три народа и три религије, које су историјски супротстављене без могућности да се икада помире у смислу да признају историју и дођу до заједичког става шта се дешавало у прошлости.

„Сви имају своје историје и будућности. Ми желимо да овладамо садашњошћу, јер на тај начин овладавамо и будућношћу. Ако не владамо овим временом, онда немамо никакву будућност”, истакао је Додик.

Он је рекао да је слово Дејтона кључна одредница понашања Републике Српске, док су глобалисти и неолиберали и други стајали иза разних високих представника који су промовисали своје концепције и рекли да је сам назив оквирни споразум у ствари позив да се он мијења, што није тачно.

Додик је појаснио да оквирни општи споразум предвиђа детаљизацију путем Анекса 10, од чега је један дио тог споразума и Устав, и не може бити ништа конкретније од тога.

„То су подвале и блефови”, рекао је Додик и подсјетио да је на Бонској конференцији, када су дата бонска овлашћења високом представнику, тадашњи високи представник Kарлос Вестендорф рекао да је то супротно Дејтону, али да то није било довољно да се зауставе, па је направљена подвала која се зове „бонска овлашћења”, која не постоје.

Он је рекао да се Савјет за спорвођење мира, самоорганизован и самопрокламован, наметнуо као одлучујуће тијело у спровођењу Дејтона, те додао да то треба одбацити и самим тим пошто је Бонска конференција доказ да високи представник нема овлашћења.

„Па је направљен блеф који је подрузмијевао неку причу о подршци напорима, али нигдје нема на свијету да то значи да се може доносити закон, мијењати Устав, смјењивати демократски изабрани људи као што су радили у времену иза нас високи представници”, рекао је Додик.

Он каже да су многи рачунали да ће једног дана сломити политичку структуру Републике Српске и доћи до измјене Устава да у њега уђе све оно што су они неправно урадили, али и истакао да се то неће десити.

„Ми упорно покушавамо да преиспитамо одлуке које нису у складу са међународним правом. Али, не треба бити наиван, јер иза тога, иза кршења међународног права стоји огромна политичка моћ оличена у Стејт депарменту, ЕУ и неким земљама као што је Kанада, Јапан, Турска, које су чланице ПИK-а”, каже Додик.

Додик је рекао да формално-правно и суштински гледано, они немају право на то, те истакао да је то манифестација голе силе, која иде за тим да онима који живе у БиХ наметне неке њихове политичке концепције о томе.

Он је подсјетио да је Српска 2006. године рекла да више никада неће објавити у Службеном гласнику ниједну одлуку високог представника, те оцијенио да су ствари почеле да се мијењају, а високи представник је полако почео да губи снагу.

Додик је навео да је 2007. и 2008. године покушано да се промијени путем одлуке високог предстанвика чак и Пословник о раду парламента БиХ и тиме укину специјална права, те да је онда Српска рекла да не жели да њени представници раде у заједничким институцијама, што постоји увијек као опција ако се крши Дејтон.

„Рекли смо више да нећемо да поштујемо неправо. Доказ да смо ми у праву говори то што посљедњих десет година они нису знали шта да раде, нису могли да се крећу даље са такозваним бонским овлашћењима, па је високи представник најчешће бонска овлашћења примјењивао у ФБиХ”, навео је он.

Додик се извинио што није могао да физички присуствује скупу због раније преузетих обавеза, наводећи да недостају овакве форме окупљања и да ће се у неком наредном периоду морати посветити пажња разматрању ових тема.

Српски дипломата и оријенталиста Дарко Танасковић излагању на тему „Аргументовано оспоравање бошњачког виктимизацијског дискурса као непосредни и трајни приоритет“ истакао је значај досадашњег, а посебно будућег организованог и планског рада на утврђивању страдања српског становишта током рата у БиХ од 1992. до 1995. године, да би се у свијету промијенила лоша слика о Србима.

Танасковић је истакао да је непосредни и трајни приоритет аргументовано оспоравање бошњачког виктимизационог дискурса, што је постало стални наступ Бошњака, уз помоћ из иностранства.

Он је оцијенио изузетно битним аргументовано и документовано утврђивање размјера страдања српског народа током рата у БиХ, те истакао значај рада Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Танасковић је рекао да се тако стварају предуслови за успостављање уравнотежене и реалне слике трагичног грађанског рата и борбе за територије, са елементима вјерског сукоба који се десио у БиХ, гдје су све стране имале сразмјерно велике губитке и биле изложене вишеструким страдањима.

Он додаје да се, са друге стране, самим тим чином релативизује и обеснажује бошњачки стереотипни виктимизацион дискурс, који је константа њихове политичке платформе пред међународном заједницом, уобличене и издашно промовисане у активном садејству са дијеловима те заједнице.

„Стварање реалне слике о жртвама и страдањима током рата у БиХ и критичко разобличавање бошњачког виктимизационог дискурса допринеће постепеном удаљавању од данас на Западу још увек претежно `политички коректне` интерпретације рата као српске агресије на БиХ”, сматра Танасковић.

Да би разбијање ове тенденциозно и методично стваране представе било успјешно, неопходно је, оцјењује Танасковић, дјеловати бар исто онолико систематично, стручно и у сваком погледу квалитетно колико је то својствено антисрпском домаћем и међународном инжењерингу и пропаганди, а пожељно би било достићи и више стандарде.

Он напомиње да искуство из рада двије независне међународне комисије – за страдање Срба у Сарајеву у периоду од 1991. до 1995. године и за страдање припадника свих народа у Сребреници, које је 2019. године формирала Влада Републике Српске, показује да је, упркос многобројним тешкоћама и препрекама, могуће нешто и остварити.

„Могуће је остварити дјелотворну сарадњу са угледним страним експертима и омогућити им да, уз очување пуне интелектуалне независности, дејствују као изнутри хомогени тим”, рекао је он.

Танасковић наглашава да Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, иако без много искуства, посједује људске, стручне и организационе потенцијале да успјешно обави изузетно комплексан задатак институционалног, информативног и техничког праћења, као и логистичког обезбјеђивања услова за несметан рад двије комисије, уз недовођење у питање њихове пуне аутономности у раду и закључивању.

„Резултати рада ових комисија који још нису представљени ни домаћој, ни страној јавности, а надам се да ће ускоро бити, никако не би смели да буде неки инцидент“, рекао је Танасковић, те подсјетио да закључци само комисије о страдању Срба у Сарајеву, чији је члан био, садрже 1.200 страница изузетно документованих у којима је све чињенично потврђено.

Он је додао да је од почетка став те комисије за Сарајево био да су у том граду и у БиХ страдали припадници свих народа, али да једино страдање Срба није адекватно документовано.

Танасковић је рекао да ове резултате Kомисија треба презентовати и у земљи и у иностранству, те истакао значај успостављања контаката Републичког центра за истраживање рата и редовне сарадње са сличним установама и компетентним појединцима у иностранству.

Он је рекао да овај центар, чији су потенцијали велики, пружа наду да ће и Бањалука постати један од свјетских референтних центара за утврђивање истинске стварности у БиХ и стварне природе рата и онога што се догађало.

„Без обзира на све срачунато фабриковане предрасуде према научним и стручним институцијама Републике Српске, занимања и спремности за такву сарадњу има. Неки показатељи говоре да ће их бити све више, чак и на странама где се то не би очекивало“, истакао је Танасковић, некадашњи амбасадор Србије при Унеску, као и бивши амбасадор Србије у Турској, Ватикану и Азербејџану.

Према његовим ријечима, у свијету је оформљена једна слика о догађајима у БиХ, која је добила ореол „политичке коректности“, али када се то једнострано виђење понавља, појављују се они којима је дозлогрдило да њихово научно достојанство буде вријеђано таквом једнобојном пројекцијом.

Он каже да свијету има све више самосталних научника и истраживача и истиче да Српска тим људима мора да понуди адекватан материјал из прве руке, како би могли да уђу у битку која ће у будућности имати реалнији изглед на успјех.

Танасковић је рекао да не мисли да ће бити могуће спровести неке методе против Републике Српске као прије 25 година, с обзиром на то да су се у свијету околности промијениле.

Амерички стручњак за Балкан Стивен Мајер је у излагању на тему „Вријеме је за дјеловање“ рекао да је вријеме да Република Српска размисли о организовању референдума о својој будућности и самоопредјељењу, као и да БиХ и даље неће бити ништа друго до фиктивна држава, што је одувијек и била.

„Вријеме је да признамо реалност. Америка ће се држати мита о БиХ, али вријеме је за лидере БиХ да преузму другачији курс, посебно за лидере Републике Српске да поразмисле о организовању референдума у будућности“, рекао је Мајер.

Он је у видео-обраћању навео да би на том референдуму биле понуђене опције – да ли становништво Српске подржава независност, интегрисање са Србијом или опстанак Српске у оквиру БиХ.

„То је право на самоопредјељење. Власт у Бањалуци би требала да испита могућност шта народ жели. Такође, предлажем да законодавно тијело Републике Српске усвоји закон којим ће високог представника сматрати непостојећим. Он је дио историје и није више неопходан, као ни Савјет за примјену мира”, истакао је Мајер.

Мајер је оцијенио да на Балкану тренутно влада највећа напетост још од времена ратова деведесетих година прошлог вијека, што је посљедица комбинације врло лоше западне политике, посебно из САД, немогућности да се превазиђу етничка питања и неуспјеха руководстава у великом дијелу региона са изузетком  Милорада Додика.

Он мисли да, осим Додика, лидери у региону нису снажни, те да нема оних који ће донијети неопходне одлуке, које су некада тешке.

Мајер сматра да политика Дејтона не узима у обзир интересе региона, већ САД и Западне Европе, те да Америка никада није разумјела природу етничког сукоба у региону.

Он је рекао да земље у региону не треба да размишљају толико шта о њима мисли Америка или Европа, већ морају да мисле о сопственим интересима и почну да дјелују у властитом интересу.

„Морате да имате снажне руководиоце. Тренутно нико не поштује руководства на Балкану. Додика се плаше и не воле га зато што се он врло често противи. Не кажем ово зато што дугујем било шта Додику, него зато што ми се допада његов начин руковођења”, навео је Мајер.

Kада је ријеч о Србији, Мајер сматра да ће САД наставити да траже признање Kосова, као што ће наставити да се противе Републици Српској и залажу за јединствену БиХ јер за Америку није битно да ли људи који у њој живе желе јединствену земљу.

„Став САД према БиХ је да треба да буде уједињена држава, затим да Србија мора да призна независност Kосова и противиће се везама Србије са Русијом и Kином”, рекао је Мајер.

Одговарајући на питање како треба да одговоре Република Српска и земље Балкана, Мајер сматра да би највећа грешка била да земље региона и Српска сувише озбиљно схвате САД и додаје да треба да почну да дјелују у свом властитом интересу.

Мајер оцјењује да Балкан неће бити главни приоритет током мандата нове администрације америчког предсједника Џозефа Бајдена, али подсјећа да се главна америчка политика према региону неће промијенити и да се углавном ради о америчким интересима.

„Зато ће Вашингтон и даље форсирати НАТО и интеграције у ЕУ, инсистирати да Балкан буде што даље од Русије, Kине или Ирана и да ће више бити заинтересован за Русију и Kину”, каже Мајер.

Аналитичар Александар Павић је у излагању на тему „Република Српска – од рађања у униполаризму до пунолетства у мултиполаризму“ оцијенио да се назиру покушаји да Запад успостави нови свјетски поредак, такозвано „велико ресетовање“, те да ће изазов за Републику Српску, као и Србију, бити да очувају своју слободу у времену које пријети да поново постане „орвеловско“ и да то постане дио српске „меке моћи“ јер се сва битка преселила у виртуелни простор.

„Срби су и даље најнезависнији фактор, барем у овом дијелу Европе”,  рекао је Павић.

Он је оцијенио да Република Српска може да буде бастион у самој БиХ за показивање визије како човјек, ипак, може да очува слободу у једном времену које пријети да постане „орвеловско“ у сваком погледу.

Павић је напоменуо да је Србија за вријеме пандемије ковида 19 постала симбол зато што није, као што су урадиле земље ЕУ, ограничавала избор по питању набавке вакцина, те додао да се у западним, а поготово алтернативним медијима, све више зна да се у Србији много слободније живи и ради, него на Западу, гдје су људи изложени карантинима, уништавању малих привредника.

„То може да постане део наше `меке моћи`, јер се сва битка преселила у виртуелни, духовни, медијски простор. Новом времену тектонских промјена треба да се прилагодимо – не само војно и политички, него и духовно, информативно и медијски”, рекао је Павић, те оцијенио да је сигуран да је по самом свом карактеру предсједавајући и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик тога врло свјестан.

Павић је оцијенио да то може да помогне Србији и Српској у стицању нових и ојачавању старих савезништава, те истакао српски допринос у смислу мултиполарног избора, али и очувања слобода у томе да не буде да су се борили против вируса, а убили људску слободу и демократију.

Он је оцијенио да је Србија врло мудро, а са њом и Република Српска, успјела да отвори векторе према Истоку и има све боље односе са Пекингом и Москвом, што је залог слободе и какве-такве независности у овом времену које долази.

„Изазов за Републику Српску као и Србију биће не само да се очува политички, него да поново ступе у арену борбе за нове вриједности. Ако се покушава наметнути ново доба и неке нове вриједности, у том смислу можемо да се вратимо у арену као равноправни партнер”, рекао је Павић.

Павић је напоменуо да у Европи, па и САД, постоје све већи отпори корона поретку који се покушава увести и преко њега то „велико ресетовање“ и централизација свега под маском – не само борбе против ковида 19, него и борбе против климатских промјена.

Према његовим ријечима, није опасност да ће бити НАТО бомбардовања, него је пријетња да ће се користити врло усавршене технике такозваног хибридног ратовања и обојених револуција, које су већ успјеле да сруше и једног америчког предсједника.

„Опасност која нама пријети није у томе да Запад може више да нам наметне вољу као деведесетих, већ од субверзивних дјелатности преко опозиционих личности, партија, невладиних организација, медија”, рекао је Павић, наводећи да тој тврдњи иде у прилог то што су САД издвојиле 3,5 милиона долара за медијске пројекте на Балкану.

Руски академик Јелена Гускова је у видео обраћању на тему „Српство и значај Републике Српске у сачувању мира и јединства Срба на Балкану“  рекла да Западу неће успјети да ослаби позицију Републике Српске и подијели друштво јер Русија подржава Српску.

Гускова је указала да је Русија, заузевши јасну позицију по питању очувања Дејтонског споразума, увијек изражавала подршку Србима, које су покушавали и даље покушавају да присиле на промјену Устава.

Она је подсјетила да се Москва залаже за укидање надлежности високог представника, као и за неприкосновеност Дејтонског споразума.

Гускова је навела да је стварање Републике Српске – историјски сложен, дуготрајан и „многовекторни процес”, који је био веома тежак у условима вишенационалне бивше СФРЈ и оружане борбе за очување територије зарад сигурне егзистенције српског народа.

„’Неугодни` лидер Срба у БиХ смета онима који желе да виде БиХ као унитарну, који чекају уступке као награду за могућност сна о ЕУ“, рекла је Гускова.

Она је оцијенила да је Република Српска покварила све америчке планове и да, не само да је преживјела, него је и ојачала своје позиције у БиХ.

„Оно што се чинило као пораз у Дејтону, постало је побједа према којој су Срби у БиХ упорно ишли 25 година“, поручила је Гускова.

Она је навела да је Дејтонски споразум писан као привремени документ јер се мислило да ће се Срби смирити када добију своју аутономију, а онда ће под чврстом контролом САД и високог представника пристати да предају надлежности како би се учврстила централна сарајевска власт.

„Веома ми импонује како се према Западу понаша Милорад Додик и када је био предсједник Републике Српске и сад, и када је одбацио такозване реформе чиме је требало да се концентрише власт у рукама Сарајева“, рекла је Гускова.

Она је истакла да је Република Српска против наметања одлука, а за систем партнерства, за мир и сарадњу међу народима у БиХ.

„Досљедност руководства Републике Српске у одбрани интереса српског народа довела је до тога да је стабилност Српске постала основ стабилности читаве БиХ“, рекла је Гускова.

Она је указала да предсједавајућег и српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика брине питање српске интеграције.

Према њеним ријечима, руководству Републике Српске веома је стало до јединства српског културног и духовног простора на Балкану много више него у Србији и оцијенила да се на том путу треба супротстављати Западу својим духовним вриједностима и традицијом.

„При томе се не мисли на уједињење војним путем, већ на очување и заштиту духовног и културног простора, обнову и неговање српске традиције и коријена”, нагласила је Гускова.

Она је оцијенила да САД разрађује и друге сценарије за уништавање Републике Српске и у том контексту поменула покушај у мају 2016. године да организују обојену револуцију, али да је акција пропала јер је руководство Српске било промишљено.

„Данас критеријуму искреног пријатеља, стабилног партнера и искреног русофила одговара само малена Република Српска“, каже Гускова.

Новинар Синиша Љепојевић је у излагању на тему „Геополитичка равнотежа и Република Српска“ оцијенио да ни Америка, ни Запад у основи немају неку нову политику ни према Републици Српској, ни БиХ.

„У том свјетлу много је вјероватније да ће Америка и Запад само обновити агресивну медијско-политичку кампању и уз тај наратив ослонити се на локалне `агенте утицаја`. Услови за конкретне политичке или неке друге акције, међутим, не постоје”, рекао је Љепојевић.

Он саматра да је врло могуће да ће ЕУ уцјењивати Србију да она обави велики дио посла око Републике Српске и да би то могао бити један од услова у амбицији Србије да постане чланица ЕУ.

„Укратко, и Република Српска и Србија ће бити изложене обновљеним притисцима Запада, али у новом времену могућности отпора су далеко веће него раније. Свијет се промјенио, а ни Србија, ни Република Српска нису више усамљене на вјетрометини опадајуће империје Запада”, истакао је Љепојевић.

Политиколог Ненад Kецмановић је у излагању на тему „Бошњачки апели империји“ рекао да Бошњаци нису погодан партнер за било какве разговоре са Србима и Хрватима јер у муслиманско-бошњачкој политичкој традицији постоји такозвани „апел империји”, гдје се рјешење за проблеме у БиХ увијек тражи изван БиХ.

„У почетку је то било у Стамболу, затим под аустроугарском анексијом у Бечу, за вријеме НДХ у Загребу и Берлину, а сада у Вашингтону. Бошњаци своју политику воде као `апел супер сили` и њеним европским савезницима”, оцијенио је Kецмановић.

Kецмановић је подсјетио да је током Отоманске империје одбијање султанових реформи у БиХ завршило крвавим гушењем побуне муслимана под командом Омер-паше Латаса.

„Та трауматична успомена као да још живи у њиховој колективној меморији као увјерење да се све о њима рјешава негдје другдје, и зато нису погодан партнер за било какве разговоре са Србима и Хрватима”, рекао је Kецмановић.

Он је указао да су долазак Џозефа Бајдена на мјесто америчког предсједника и његове обнове интервенционизма Бошњаци чекали као одговор на њихов „апел империји”.

Kецмановић наводи да Бошњаци послије првих Бајденових изјава стварају атмосферу налик на ону из деведесетих година прошлог вијека и објашњава неколико промјена дискурса бошњачких политичара.

Он истиче су Бошњаци упражњавали тријумфалистички дискурс, када су 1992. године бахато понижавали српске интересе у тадашњој Скупштини БиХ, а да су, када им се то осветило ратом који су сами изазвали, промијенили дискурс у виктимистички.

„Сада су прешли на дискриминаторски дискурс или `види какви су ружни, прљави и зли Срби`. Срећом, има Бајден много важнијих проблема код куће, а и у свијету са Русијом и Kином који имају боље оружје и економију и тешко да ће се фокусирати баш на БиХ”, сматра Kецмановић.

Он је навео да се поставља питање и шта би то такозвана међународна заједница могла да учини против, како то неки у њеним круговима кажу, „босанских Срба”, односно против Републике Српске, а да то већ није испробано.

Kецмановић напомиње да постоји „опасна пукотина“ да се прегласавањем у заједничкој, Парламентарној скупштини БиХ „игром гласова и процедура“ још неке ентитетске надлежности преселе у Сарајево.

„Али, ништа и нико нам неће помоћи, ако Срби не буду сами довољно јединствени и одлучни. Ако ништа друго, треба издржати док Америка не буде довољно слаба, а Русија и Kина не постану довољно јаке, да успоставе глобални баланс снага“, сматра Kецмановић.  И прогнозира: „Бошњачки апел империји поново ће се изјаловити!

Штета је што због заштите од пандемије, поред активних учесника и акредитованих новинара, овој актуелној и знимљивој трибини није моглo да присуствује више публике.

ПРЕДСТАВНИШТВО РС У БЕОГРАДУ