• Мићо Љубибратић: Измирење с мухамеданцима српске народности моја је мисао на којој радим још од 1861. године. Од мог доласка у Београд 1867. ту сам мисао препоручивао свим српским владама до 1874.

У издању Ел-Калема и Муфтијства бањалучког из штампе је управо изишао превод Кур’ана Миће Љубибратића Херцеговца, на ћирилици.

Љубибратићев превод прати и додатак – есеји академика Енеса Карића, Свјетови Кур’ана.

У редакцији пројекта били су: др Хилмо Неимарлија, др Енес Карић, др Џевад Хоџић и мр Мустафа Прљача. Уредници издања су: Мустафа Прљача и Аида Мујезин-Чоло. Дизајн је урадио Тарик Јесенковић, лектуру Аида Крзић.

КОРАН или превод Курʼана Миће Љубибратића Херцеговца (1839-1889) појавио се у Београду – „Печатано о трошку задужбине Илије Милосављевића-Коларца, Државна штампарија, Биоград, 1895.“

Љубибратићев превод Курʼана сматра се првим објављеним и целовитим преводом Курʼана на српском језику. То је и први целовити превод Курʼана који је објављен ћириличним писмом на западном Балкану, те први целовити и објављени превод Курʼана уопште на западном Балкану.

Поуздани извори говоре о намерама Миће Љубибратића Херцеговца у  његовом преводитељском чину. Позивајући се на документе, Мухамед Хаџијахић (1918-1986) наводи мисао Миће Љубибратића Херцеговца у којој каже:

– Измирење с мухамеданцима српске народности моја је мисао на којој радим још од 1861. године. Од мог доласка у Београд 1867. ту сам мисао препоручивао свим српским владама до 1874.

Овај његов превод Курʼана један је од плодова његових настојања у том правцу.

Данас, више од 120 година од првог издања КОРАНА, историјске околности и прилике, као и разлози који су навели Мићу Љубибратића на овај подухват, полако падају у заборав.

Љубибратићев превод Курʼана је читљив и плени лепотом језика. То су приметили и многи истакнути бошњачки алими и интелектуалци. Мехмед Ханџић (1906-1944) признаје Љубибратићевом преводу особину „…лепог нашег језика…“. Мустафа Бусулаџић (1914-1945) записа: „Љубибратићев србски језик је чист и једар“.

Извор: Н1