• Соколско друштво Нови Сад радило је на изградњи свог дома јер су соколски домови омогућавали  соколима несметани  спортски  и културни рад. Старешина жупе др. Игњат Павлас био је један од легата акције за подизање соколског дома 1924. у Новом Саду. (1)

Првог децембра 1936. на  Дан Уједињења, отворен је  Соколски дом у Новом Саду. Заједно са Савезом културних друштава соколи су осветили свој дом. Дом је добио име Народни спомен-дом  Витешког Краља Александра I Ујединитеља. Епископ бачки др. Иринеј Ћирић, уз асистенцију свештенства  обавио је чин освећења дома.  Било је око 2.000 присутних,  а половина је морала остати напољу. Након освећења дома скинута је тробојка са рељефа краља Александра. Рељеф је био рад вајара Станковића. Старешина Соколског друштва Тома Јовановић поздравио је изасланика краља генерала Чеду Јовановића, министра пољопривреде Светозара Станковића, министра за физичко васпитање народа др. Јосипа Рогића, …  заменика старешине Савеза Сокола Ђуру Паунковића, професора правног факултета у Суботици Алексу Ивића, … . После су говорили  професор Светислав Марић, члан сокола, у име Савеза културних друштава, министар за физичко васпитање народа др. Јосип Рогић,  … и заменик старешине Савеза Сокола Ђура Паунковић. Музика Соколског друштва Нови Сад свирала је химну.

Народни спомен-дом саграђен је у центру града, у улици Краљевића Ђорђа. Дом је пројектовао архитекта Ђ. Табаковић, а надзорни инжињер је био инж. Душан Тошић, председник грађевинског одбора за градњу дома.  Дом је стајао око 6 милиона динара. Зграда је била обложена делом црвеном опеком, а делом белим каменом. Чим се ушло у  велики хол, обложеним  ружичастим и делом црним мермером  код врата, могао је да се види рељеф краља Александра. У левом крилу су биле смештене просторије соколског друштва,  велика и мала вежбаоница, предњачке собе и  купатила са топлом и хладном водом. У централном делу зграде било је позориште са луткама са  220 седишта.  Могло се употребити и као дворана  за конференције. На првом спрату налазила се сала за седнице, соколски музеј и хол за галерију свечане дворане. На другом спрату биле су канцеларије.  На десном крилу зграде била је свечана дворана са преко хиљаду седишта и позорницом.  У листу  „Соколски гласник“ истицано је да је  дворана била  најлепша у Новом Саду. У сутерену је био ресторан. У  „Соколском гласнику“ истицано је да је    довршењем дома град добио не само репрезентативну грађевину, него и  институцију важну за културни живот  Новог Сада.  Увече првог децембра  друштво је приредило свечану академију. Велика свечана дворана била је дупке пуна публике. На академији поред концертног дела изведене су гимнастичке вежбе уз музичку пратњу. (2)  Дом је служио у разне сврхе. Био је седиште Соколског друштва,  жупе и  Савеза културних друштава.

Такмичење за првенство Савеза словенског Соколства у Новом Саду одржано је 19 децембра 1937. Такмичари су стигли у Нови Сад 17 и 18 децембра 1937. Вођство чехословачке, пољске, бугарске и југословенске врсте 18 децембра 1937. посетило је општину и Матицу српску. Затим су посетили мушку гимназију краља Александра. Представници соколских савеза под вођством др Павласа посетили су Бановину, где их је примио подбан Рајић и министар за физичко васпитање народа др Вјекослав Милетић. Соколска жупа приредила је заједничку вечеру у ресторану Соколског дома. (3)

Соколска жупа Нови Сад и соколска друштва Нови Сад и Петроварадин приредила су 12.октобра 1940. у Соколском дому у Новом Саду опроштајни банкет генералу Милораду Петровићу, који је постављен за команданта Београда. Банкету су присуствовали бан Кијурина, председник општине др. Петровић и сва управа жупе и друштава Нови Сад и Петроварадин. Старешина жупе др. Игњат Павлас поздравио је  генерала Петровића. Захвалио му се на његовом личном учешћу на свим соколским приредбама и пожелео му успеха на високом положају. Генерал Петровић захвалио се соколима на пажњи која му је увек указивана, истакавши да је све оно што је чинио за соколе, чинио због тога, што је био уверен да соколство у целој држави, а нарочито у овим крајевима, врши једну корисну и благотворну мисију.  (4)   Соколи из Новог Сада и Петроварадина су 27. марта 1941. први изашли на улице Новог Сада. У току преподнева 27. марта 1941. одржана је седница представника свих патриотских друштава у Соколском дому у Новом Саду. Седницу је отворио старешина жупе др. Игњат Павлас. За време седнице окупила се маса грађана пред соколским домом. Павлас је између осталог у свом говору нагласио: „Да бисмо дали израз нашим осећањима решили смо да пред зградом формирамо поворку и да поворка прође градом“. На челу поворке око 15.000 људи били су др. Игњат Павлас, др. Александар Моч – председник Матице српске …  Врхунац ове манифестације одиграо се пред палатом Бановине, где је са балкона говорио др. Игњат Павлас. Протести су настављени до вечери када је одржана велика бакљада.

За време рације јануара 1942. из Соколског дома одведен је са својим бројним соколима на обалу Дунава и стрељан Др. Игњат Павлас са својом супругом.(5)

  После рата  је Соколски дом у Новом Саду био у друштвеном власништву а користило га је друштво Партизан и неко време Српско народно позориште, до подизања своје зграде. Обновљено соколско друштво добило је на коришћење соколану. Касније ју је преузела општина. Новосадски Виши суд је пресудио, а Апелациони суд потврдио 2017. да је Соколско друштво власник зграде у Соколског дома и парцеле на којој је изграђена.

 Јубилеј  „Соколског дома”  обележен је 8. јуна 2019. соколским слетом на Тргу слободе у Новом Саду. У дефилеу је учествовало преко 700 деце. Поворка се кретала од Соколског дома у улици Игњата Павласа до Трга слободе. Сем чланова Соколског друштва „Војводина” из Новог Сада на слету су учествовали чланови соколских друштава и гимнастичких клубова из Србије. Телевизија Војводина је преносила  уживо слет под називом „Јубилеј Соколског друштва Војводине”. У име Соколског савеза Србије говорио је Петар Стакић. Као допуна преноса слета истог дана емитоване су документарне емисије „Соколска крила над Новим Садом”  и „Соколи”.  О слету је изашао текст са сликом у листу „Политика”. (6) Слет је био највећи успех  соколског покрета од обнове 1992.     

Саша Недељковић
члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

 Напомене  :

1. Бранка Протић-Гава, Јован Пауновић, Мирослав Ковачев, „110 година новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду”, Нови Сад, 2015, стр. 34;

2. Д.А.Н, „Освећење Народног спомен-дома Витешког Краља Александра I Ујединитеља у Новом Саду”, „Соколски гласник“, Љубљана, 4 децембра 1936, бр. 48, стр. 1;

3. С. Ч, „Такмичење за првенство Савеза словенског Соколства у Новом Саду”, „Соколски Гласник”, Београд, 1 јануар 1938, бр. 1, стр. 3;

4. „Соколство Новог Сада приредило је опроштајни банкет генералу Петровићу”, „Соколски гласник“, Београд, 18 октобар 1940, бр. 42, стр. 4;

5. „Настанак и почетак рада соколског друштва Нови Сад“, „Око соколово“, Београд, децембар 2005, бр.23-24, стр.18; проф. Павле Врачарић, „Др. Игњат Павлас – дугогодишњи соколски старешина“, „Око соколово“, Београд, децембар 2000. – фебруар 2001, бр.15-16, стр. 24;

6. „Соколски слет у Новом Саду”, „Политика”, Београд, 9 јун 2019, стр. 14;