О књизи историчара Горана Киковића из Берана „Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918. године“ и часопису за књижевност, историју и културу “Глас Холмије“, који излази на српском језику и ћириличном писму у Беранама а чији је главну и одговорни уредник управо професор Горан Киковић, говорили су генерал др Лука Кастратовић, предсједник Удружења Васојевића Београд, књижевник Бранислав Оташевић и Горан Киковић.
Том приликом је генерал др Лука Кастратовић истакао да књига Горана киковића има изузетну изворну историографску вредност јер садржи спискове одликованих и погинулих Васојевића током Првог светског рата. Киковић је напорним истраживачким радом, сачинио потпуне спискове Васојевића одликованих Златном и Сребрном медаљом Обилића за храброст. Књига је богато илустрована фотографијама што истраживачком резултату историчара Киковића даје посебну вредност. Ту су и све операције и борбе Васојевићких бригада у Првом свјетском рату и списак и биографија посланика из Васојевића на Великој народној скупштини српског народа у Црној Гори 1918. у Подгорици.
Кастратовић је и похвалио часопис Глас Холмије и посебно истакао борбу Горана Киковића за историјску истину у црној Гори.

Бранислав Оташевић, књижевник и рецензент Киковићеве књиге је рекао оно што је и написао у рецензији :
Горан Киковић, већ афирмисани и познати историчар, активни друштвено-политички радник, сада на функцији потпредсједника СО Беране и истраживач историјских збивања не само у родним Васојевићима него и шире, написао је и припремио за штампу књигу “Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918. године“ коју сам са задовољством прочитао и препоручујем за штампу, јер ће овај рукопис, у то сам сигуран, употпунити сазнања о борби Васојевића и других брђанских племена кроз вјекове за слободу српског народа.

Пишући лаким допадљивим стилом, користећи бројне досад објављене књиге и радове познатих и афирмисаних стваралаца, Киковић је вјешто и зналачки компоновао свој рад и оставио читаоцима значајно дјело о прошлости Васојевића. Полазећи од тога, млади амбициозни историчар Горан Киковић, прихватио се тешког, али одговорног посла и посветио стручну пажњу историјској грађи претежно наше, а дјелимично стране провенијенције и студиозније зашао у питања историје и борбе Всојевића у Првом свјетском рату и потом у борби за стварање јединствене државе. Својим радом Киковић успоставља континуитет сазнања и интерпретација догађаја и процеса у развоју и постојању овог племена. Свјестан чињенице да се историја не може писати без извора и провјерених докумената. Зато је настојао да до њих дође и зналачки их користи у обликовању свога рада који ће дати значајан допринос у проучавању прошлости и садашњости у развоју овога племена које је у својој прошлости дало велики допринос у развоју и постојању овог дијела Балкана и Европе како у историјском развоју, тако и развоју науке и културе, јер је велики број научних посленика у екс Југославији са простора Васојевића и Лимске долине.

Киковић је упознат са историјским догађајима, културно-историјским споменицима из различитих времена и историјских периода, историјским личностима какви су били посланици Велике народне скупштине Српског народа одржане у Подгорици новембра 1918. Као и о војсковођама и барјактарима и јунацима са многих бојишта и битака. Користећи ову домаћу грађу – књиге, публицистику, штампу, посебно фељтоне, Киковић у књизи доноси портрете и низ биографских података за један број историјских личности и историјске догађаје везано за њихов рад и дјеловање и епоху у којој су радили, ратовали и стварали.

Ова Киковићева књига је неспоран доказ да када се спретно споје неоспоран таленат за стручно-научно истраживање и рад са мноштвом потврђених чињеница и релевантних података поткријепљених историјским необоривим доказима успјех не може изостати. Тако у овом штиву, писаним изворним српским језиком и ћириличним писмом чији је творац и сâм Васојевић, вјешто компоновано и стилски дотјерано, сретамо низ података и историјских истина на основу којих стичемо праву слику о овом највећем српском племену у периоду Првог свјетског рата.

Oн је похвалио рад часописа “Глас Холмије“ и истакао велику улогу уредника Киковића у све бољој опремљености и садржају овог часописа.
О књизи и часоису је говорио и сам Киковића који је истако да нијесу зпослављени ратници међу којима по храбрости, ненадмашени у јунаштву, генерал и војсковођа Радомир Вешовић, Новица Поповић из Велике, Јанко Спасојевић и други учесници Подгоричке Скупштине, комите Милосав Раичевић, Милоња – Бајо Крџић и Зарија Вуковић и многи други који својим дјелом урадише да Васово племе буде велико, разгранато и бројно, познато не само у Црној Гори и Србији, него много шире.

Пошто су се Васојевићи налазили и данас се налазе између Србије и Црне Горе, а граниче се и са албанским племенима, њихов географско-стратегијски положај био је и веома значајан и за остваривање руских планова на овом дијелу Балкана, па се зато њихова борба често и помиње закључио је Киковић.
Књига “Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење“ говори о вјековним тежњама Васојевића да се уједине са Србијом, још од времена Карађорђевог устанка и доласка Карађорђевих војвода до Превије и присједињења Васојевића Србији 1809. године. Та борба за уједињење настављена је и у вријеме Његоша, књаза Данила и краља Николе Петровића.

Киковић је том приликом казао следеће чињенице: “Васојевићи су увијек имали своју оријентацију, а она је била везана за Црну Гору, и наравно за Црну Гору која је тежила уједињењу са Србијом и свим српским земљама. Такође је познато да су Васојевићи били на референдуму 2006-те у већини за заједничку државу са Србијом. Но, без обзира на то како је спроведен тај референдум, они данас прихватају реалност да је Црна Гора самостална, али и црногорска власт треба зато да поштује специфичност Васојевића, јер су Васојевићи највеће српско племе. Уосталом Васојевићи су кроз историју дали доста крви за Црну Гору, о чему је понајбољи примјер бој на Буковој Пољани, гдје би – да није било Васојевића – Црна Гора нестала и била окупирана. Има још пуно сличних примјера, па о томе говоре и пјесме краља Николе Петровића у којима он најбоље одсликава Васојевиће, јер је знао да цијени то да су му Васојевићи прислонили још једну Црну Гору и помогли му да тадашња Црна Гора постане већа држава. У Васојевићима се данас тешко живи, млади одлазе, наша села су опустјела. Ово вам најупечатљивије говори у каквом је стању област Васојевића данас. Такође је угрожено у Црној Гори све што је српско: српски језик, српска православна црква, српска култура…“-завршио је Киковић.

Он је рекао да ће Глас Холмије наставити да се бори за истину а против фалсификата.
Домаћин представљања било је Удружење писаца “Поета“ из Београда.