Глумац Борис Комненић преминуо је у 64. години после тешке болести. Био је првак драме у Народном позоришту, у Београду.
Борис Комненић у представи „Тесла, или прилагођавање анђела“
Глумац Борис Комненић рођен је у Пули, где је завршио основну школу и гимназију, а у Београду је завршио Факултет драмских уметности. Најпознатија улога му је била у ТВ серији Бољи живот, где је тумачио лик Саше Попадића.
Био је и Столе Апаш, Оберон, Саша Белопољански, био је уметник који је радио и који се клонио интервјуа. У једном ретком, говорио је да може да ради и комедију и трагедију и драму, и да је практичан и лак за одржавање.
Значајне улоге остварио је и у серијама Вратиће се роде, Синђелићи, Сиви дом, Горе доле, у филмовима Тајванска канаста, Мирис кише на Балкану, Бал на води, Случај Лазе Костића, Проклета је Америка.
„Са њим сам провела пет година радећи Бољи живот. То је био први заједнички рад, где ми је играо сина. У то исто време био ми је син у Народном позоришту, када смо радили представу Конак у режији Мире Траиловић. Он је играо краља Александра, а ја краљицу Наталију Обреновић. Борис је био по свему посебан, специфичан, свој, био је на префињен начин циничан и сви смо га волели“, каже глумица Светлана Бојковић.
У Народном позоришту је дебитовао 1981. године и низом упечатљивих улога заслужио статус првака. Последња премијера била је 2014. године, када је у Нушићевом Народном посланику заиграо, себи омиљеног, Јеврема Прокића.
„Ми смо путовали по Европи заједно, ми смо се пели на врхове Шанзелизеа и потпуно смо младост провели у фантастичном фуриозу. Он је остао можда један од највећих уметника које сам познавао, увек је имао тај дар да са мало каже много“, сећа се глумац Бранко Видојковић.
Добитник је многих награда и признања за свој рад. Награда филмских сусрета у Нишу, Годишња награда Народног позоришта, Годишња награда БДП-а, Награда „Раша Плаовић“ за сезону 2009/2010 (за улогу Дезмонда Мортона у представи Државни службеници), Награда Града Београда за позоришно стваралаштво за 2011. годину.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
