• Законик цара Стефана Душана (књига 4, том 1-2) у издању Српске академије наука и уметности, чији су уредници проф. др Ђорђе Бубало и дописни члан САНУ Коста Чавошки представљен је данас у свечаној сали Академије

Законик цара Стефана Душана (књига 4, том 1-2) у издању Српске академије наука и уметности, чији су уредници проф. др Ђорђе Бубало и дописни члан САНУ Коста Чавошки представљен је данас у свечаној сали Академије.

Присутне је поздравио председник САНУ академик Владимир С. Костић, који је истакао да је данашња промоција „управо онај тренутак у коме сусрет са неким постигнућем из рутине куртоазије прераста у исказ истине и тачности“.

„Ово пред нама је капитално дело или дело капиталног следа и ту нема куртоазије, ради се о истини, тачном исказу“, рекао је он.

Костић је захвалио свима који су радили на овом пројекту, јер се, како је нагласио „ради о форми стваралаштва које оправдава постојање и дух саме Академије.

Он је навео да Законик обрађује 13 преписа – Патријаршијски, Ђорђошких, Попиначки, Текелијин, Сандићев (Стратимировићев), Ковиљски, Београдски или Руднички, Режевски (Загребачки), Карловачки, Вршачки, Грбљански, Богишићев и Јагићев.

Костић је подсетио да текст Душановог законика, који је писан у два наврата 1349. и 1354. године није сачуван у оригиналу, али да постоје његови бројни преписи.

„Често инфантилно, покушавајући да укажемо на корене сопствене средњовековне културе, умемо да наводимо апокрифне приче о временима када смо јели златним виљушкама, а варвари на западу рукама. Тај став пре покрива чињеницу да је заправо наш улазак у цивилизацију обележен законима, а не виљушкама“, рекао је Костић.

Председник САНУ је додао да су српски краљеви у држави Немањића издавали повеље и доносили прописе „партикуларног домета“, а да је тек Стефан Душан уједначио разнородно феудално право и издао свој законик.

Књижевник Миро Вуксановић је истакао да су ова два тома књиге „свечана, како по опреми, тако и по садржини“.

Вуксановић је нагласио да је мало народа који 666 година имају властити и оригинални правни спис на свом ондашњем језику.

Академик Мирјана Живојиновић истакла је да је овом четвртом књигом „Законик цара Стефана Душана“, Одбор за изворе српског права САНУ заокрузио издавање свих преписа старије и млађе редакције Законика, осим једног преписа на румунском језику.

Она је оценила да је Законик цара Стефана Душана, међу до сада издатим дипломатичким изворима у нашој земљи, а и шире у сваком погледу, „најбоље и најпотпуније издање“.

Бубало је нагласио да је прошло равно 220 година од првог издања Душановог законика у „Историји“ Јована Рајића.

„Сплет историјских околности учинио је да славу Душановог законодавног рада први пронесе рукопис из библиотеке арадског племића Саве Текелије“, рекао је Бубало.

„Ова књига представља незаобилазну полазну тачку за даља језичка и текстолошка проучавања млађе редакције Законика, као и за подухват реконструкције његове судбине и примене код Срба у 18. веку“, закључио је Бубало.

Ццавошки је подсетио да се пет деценија радило на овом великом подухвату, а да су претходне књиге издате 1975, 1981. и 1997. године, као и да је зачетник тог подухвата академик Тома Живановић.

Он је такође напоменуо да је академик Сима Цхирковић тек након 2005. покренуо припрему преосталих 13 рукописа за објављивање.

„Овом четвртом књигом завршено је објављивање свих нама познатих преписа Душановог законика“, истако је Чавошки.

Чавошки је нагласио да су сви средњовековни законски споменици писани на српско-словенском језику, тадашњем говорном језику српског народа.

„На западу је то било другачије – сви енглески правни акти из 13. века, па и касније били су састављени на латинском језику“, рекао је Чавошки, додавши да се наш први велики законодавац Свети Сава није двоумио, него је закон донео и објавио на српско-словенском језику.

„Објављивање овог дела је прилика да се сви подсетимо какву смо државу некада имали и какви су били њени законодавци, који нису заостајали за западноевропским узорима“, нагласио је Чавошки.

Извор: Новости.рс / Танјуг