• С обзиром на то да смо данас суочени с порастом криминала и неусаглашеним закнодавством с ниским казнама, подсећамо вас на казне из Душановог законика, нашег најстрожег законика, за неке од најчешћих преступа данашњице – крађе, прељубе, повреде угледа и части…

Једини представник светородне династије Немањића који није проглашен за свеца, и први српски цар Душан Силни био је највећи владар у нашој земљи за време чије владавине су државне границе обухватале чак осам данашњих држава.

Своју владавину претпоследњи владар из немањићке лозе учврстио је развивши јако законодавство које је свој врхунац достигло у Душановом законику.

Овај, иначе најважнији закон средњовековне Србије донет је сабору Властеле и црквених великодостојника, на Вазнесење Господње 21. маја 1349. године у Скопљу, а допуњен 31. авгиста 1354. године у Серу. Допуњено издање законика садржало је 201. члан.

Иако је запамћен као веома строг законик, историјски подаци говоре да су управо такве мере допринеле смањењу недозвољених радњи у тадашњој Србији. Оно што је специфично још за овај царски акт јесте и чињеница да поред световних преступа, уређује и духовна.

С обзиром на то да смао данас суочени са порастом криминала и неусаглашеним закнодавством са ниским казнама, подсећамо Вас на казне из Душановог законика за неке од најчешћих преступа данашњице – крађе, прељубе, повреде угледа и части…

Међу првим стварима које законик уређује јесу брачни односи. Члан два и три овог законика кажу да нико не сме да се жени без благослова свог духовника, а уколико се то учини “такви да се раставе”. Не само да су законом уређивани брачни, већ и сексуални односи, те се кажњавала чак и “блуд међу супружницима”. “Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обема руке одсеку и нос сареже”, наводи се у овом законику.

Да данас важи закон из четранестог века, готово је сигурно да број силоватеља и педофила (који упрокос запрећеним казнама од 12 година ретко када добијају дуже од 3 године затвора) не би био ни приближно толико велики.

Душановим закоником они су се кажњавали на следећи начин: “И који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке одсеку и нос сареже, а ако себар узме властелинку силом, да се обеси, а ако своју другу узме силом, да му се обе руке одсеку и нос сареже”.

Лаж, мито и клевета сматрали су се такође великим преступима. Фалсификовање докумената, кажњавало се одузимањем онога што је се покушало прикрити. За промање мита,одузимала се сва имовина, док се клеветник поистовећивао са разбојником.

Псовање, све чешћи начин изражавања данашње омладине кажњавало се новчано. У 55. члану каже се да “ако властелин, или властелинчић, опује себра, да плати сто препера, ако ли себар опсује властелина, или властелинчића, да плати сто перпера и да се осмуди”.

Око за око, зуб за зуб најбоље се огледа кроз казне везане за најстрашније злочине убиства. Казна за убице била је смрт, међутим уколико би се убили најближи сродници, казна је бивала строжа. “Ко се нађе да је убио оца или матер, или брата, или своје чедо, такав убица да се спали на огњу”. Ако би неко убио духовно лице, могао је да заврши и на вешалима.

Док се алкохолизам данас сам по себи не кажњава, у време цара Душана преступи начињени под дејством опјних пића кажњавали су се вађењем очију, батинама, или сечом удова.

“Пијаница откуда иде и озледи кога, или посече, или окрвави, а не убије, таквому пијаници да се око ископа, и рука одсече; ако ли у пијанству што подере или капу скине, или другу срамоту учини, а не окрвави, да га бију са сто штапова и да се баци у тамницу, и потом да се изведе из тамнице и да се бије и пусти.

Занимљиво је и да су се за разлику од данашњице, када наша саобраћајна полиција једва чека да наплати казну неком странцу, а неретко се дешава да странце “опељешимо” до голе коже, покрадемо и понизимо, гости су се у Душановој Србији истински поштовали.

“Ако се где деси коме било госту или трговцу или калуђеру, те му узме што отимачина, или лопов или каква била неприлика, сви такви нека дођу царству ми, да им плати царство ми, што буду изгубили, а царство ми да тражи кефалије и властелу којима буде пут предан и страже поверене. И сваки гост, и трговац, и Латинин, да дође првим стражама, са свим што има и носи, да га стража стражи предаје са свим; ако ли се догоди те што изгуби, нека буде порота, што рекну веродостојни људи по души да су изгубили с оним поротницима, то да им плате кефалије и страже”.

Овај законик упамћен као строг, према историјским подацима допринео је до опадања криминала у време царске Србије. Иако стручњаци тврде да данашње законодавство није благо и да повећане казни за неке злочине не би смањило број преступника, сваки пут када се догоди неко свирепо дело, као кроз маглу помиње се и Душанов законик.

Извор: Београд.ин