Предавањем са презентацијом о српској краљици Јелени Анжујској и њеној задужбини манастиру Градац, у Музеју Херцеговине вечерас је затворена изложба „Јелена Велика краљица“, коју су поводом великог јубилеја – 700 година од смрти краљице Јелене–приредили Народни музеј из Краљева и Републички завод за заштиту споменика културе Београд.
Сузана Новчић и Татјана Михаиловић
Ауторке изложбе и вечерашњи предавaчи историчар умјетности Сузана Новчић и археолог Татјана Михаиловић говориле су историјским околностима, поријеклу, личности, животу и владавини краљице Јелене, те њеном најзначајнијем задужбинарском здању манастиру Градац, у којем је и сахрањена 1315. године.
Новчићева је истакла да се истраживачима краљица открива као „изузетна личност“ српског средњевјековља, због чега и данас интригира историчаре, као што је некад и своје савременике, о чему, додаје она, казују још и свједочанства архиепископа Данила, који у житију првој светој краљици наглашава њено „француско поријекло, образовање, љепоту и понашање“.
„Историја је именује и као прву жену владарку, прву жену криторку, али нагласила бих и то – да је прва жена која је основала школу за женску сирочад, што је за то вријеме била изузетно модерна тековина. Гледано из позиције да средњи вијек уопште није био добро вријеме за жену – заиста је успјела да донесе један нови дух у Србију, који се највише одразио у култури“, рекла је Новчићева.
Она је навела да је жена краља Уроша и мајка краљева Драгутина и Милутина имала велики утицај на свог супруга и синове, да би након смрти мужа и сама господарила јужним крајевима Србије од Скадра до Требиња, у којем је имала и свој двор са државним печатом, канцеларима, другим управним апаратом и војском.
Новчићева је истакла да је најпознатија задужбина краљице Јелене манастир Градац из 13. вијека значајан за нашу културну баштину по томе што се у архитектонској орнаментци овог здања „први и посљедњи пут у Рашкој школи јављају елементи готике, свједочећи из којег је културног контекста дошла његова ктиторка“.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
