ПОМОЗИМО БЕОГРАДСКОМ ПРИХВАТИЛИШТУ: Одвојите прилог за наше најугроженије
-
Ових дана Београд су оковали студен, лед и снијег. Тешко је без гријања и у стану, а напољу камен пуца. Као и сваки велеград и Београд има бескућнике, старе и немоћне о којима нема ко да брине. Много је умирућих болесника који су отпуштени са клиника, а о њима нико не брине. По процјенама београдске полиције у Београду на улици живи око 2 500 бескућника.
Прихватилиште за одрасла и стара лица у Београду прва је установа те врсте у бившој Југославији. Главни град је требао свратиште за најугроженије, склониште које ће понудити одмор у топлом, оброк и купатило. Минимум човјекољубља, прегршт достојанста за сваког човјека.
До скора је београдско Прихватилиште било једина установа те врсте у Србији. Пошто је Србија већ одавно земља старих, немоћних и социјално угрожених упалио се црвени аларм за нова прихватлишта за одрасла и стара лица. Основана су у Врању, Зрењанину, Футогу…
Београдско прихватилиште за одрасла и стара лица и даље је најзначајнија и најпотребнија установа за пријем најугроженијих, а његови капацитети су далеко од задовољавајућих. Тренутно ова установа нуди 104 мјеста за пријем. Постеља у топлом, купатило, три топла оброка, одјећа за преобуку, основна медицинска помоћ. Много је пролазних корисника који у току дана наврате да се окупају, пресвуку и нешто поједу.
Ових ледених дана Прихватилиште има највише захтјева за пријем, али и потреба за чистом одјећом, обућом, хигијенским средствима и лијековима.
На славу Светог Николе, заштитника сирочади и угрожених, долазим у београдско Прихватилиште у Кумодрашкој 226а, баш у вријеме послужења вечере. Трпезарија препуна, у миру сви обједују, само се чује звекет кашика. Оброк скроман, но уредан и пристојан. Гдје год погледаш животом намучена лица, стари и немоћни. У ходнику стоји мушкарац, лице у борама, око 55 година, на ногама шупље ципеле. Данас је стигао у Прихватилиште. Пита ме да ли имам било какву обућу, број 45.
Љубазношћу стручног радника госпође Наташе Точиловац обилазим Прихватилште.
Послије трпезарије пењемо се на спрат гдје су собе за одмор. На зиду велика икона Свете Петке Српске, благосиља све који помажу немоћнима рода нашег.
„Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте! (Мт. 25,40)“, чујем вјечне Христове ријечи.
На спрату је 7-8 соба за мушкарце и жене. Препуне су.
У оним мањим по 8 лежајева, у највећим око 12-15. Кревети гвоздени на спрат. Топло је. По ходнику покретни кревети, немоћни леже загледани у неку само њима видљиву наду. Једна бака тражи пешкир да би отишла до купатила. Медицинска сестра јој помаже.
– Овдје има угрожених разних категорија, од бескућника и људи који су остали без средстава за живот и стан, скитница, наркомана, умирућих у посљедњем стадијуму болести до особа са психичким проблемима. – појашњава г. Точиловац.
Поглед ми среће угасле душе, од очајних до суманутих. Како ми је саопштила г-ђа Точиловац ту има и болесних које су из болница отпустили, а пошто немају никога да о њима брине овдје су дошли да умру. Затим ту има непокретних који користе пелене. Најопаснији су они непредвидљивог понашања и реакција, те социјално неуклопљиви.
– Видите, сада је мирно али за пет минута може настати туча и хаос. Наш велики проблем је што немамо тријажу за пријем тј. стручну особу која ће процјенити ко може бити примљен у ову установу и поштовати услове заједнице.
Тренутно имамо неколико социјалних радника, пет медицинских сестара, једног љекара, једног дефектолога. Имамо сталну потребу за одјећом, обућом, средствима за хигијену и пеленама за одрасле. Овдје долазе корисници са упутима центара за социјалну помоћ са подручја Града Београда. Али у овим хладним данима никога не враћамо. Прије неколико дана стигао нам је старији човјек из Сремске Митровице у тешком стању. Када смо му рекли да примамо само оне са пријавом у Београду, почео је да плаче. Наравно да смо га примили.
Свједоци смо да у Србији сви „национални“ медији пишу, говоре и позивају на помоћ мигрантима (тј. момцима од 18-30 година који су у пуној снази, добро опремљени новцем и техником), а Влада Србије се обавезује да им ријеши стамбено питање, запослење и образовање. Такође, Република Србија све капацитете улаже за стамбено збрињавање Рома, њихово образовање и смјештај у нова насеља са квалитетном инфраструктуром и школама. За то вријеме наши стари и немоћни грађани, српски народ кога је сломила и појела немилост „транзиције“ препуштен је доброј вољи самилосних, хуманитарној помоћи и бризи појединаца.
Београду требају најмање три оваква прихватилишта, а социјално угрожених и болесних о којима нема ко да брине, да их лијечи и храни, све је више.
Сваки народ се познаје по бризи о својим старим, немоћним и угроженим, а Србија постаје једно велико прихватилиште.
Позивамо све који могу помоћи у храни, одјећи (свакако да може половна, чиста и непоцјепана одјећа), обући, средствима хигијене и пеленама за одрасле да одвоје прилог пред Богом и српским народом за наше најугроженије, а којима је и мало много. Адреса за пријем помоћи – Прихватилиште за одрасла и стара лица у Београду, Кумодрашка 226а (преко пута погона Соко-Штарка).
Горан Лучић