• Данас је у Лисичијем потоку одржан традиционални помен жртвама комунистичког терора коме су по први пут присуствовали престолонаследник Александар и градоначелник Београда Александар Шапић.

Градоначелник Београда Александар Шапић присуствовао је данас комеморативном скупу и помену невиним жртвама комунистичког режима у Београду и Србији и том приликом подржао обнову девастиране „Краљеве чесме” у Лисичјем потоку.

Идеја је да се у сарадњи с градом и надлежним институцијама и предузећима чесма рестаурира, а према оригиналном изгледу и нацрту, који је радио тим архитекте Николаја Краснова, обнови читав спомен-парк у склопу којег би се подигао и први споменик бројним жртвама стрељаним без суда на овој локацији крајем 1944. године.

Градоначелник Шапић је подржао скуп као „Србин и родољуб, као први међу једнакима”, изражавајући наду да ће моћи да уради оно што је требало много раније да буде урађено.

– Ово место је важно како бисмо указали на то да је бољшевички, комунистички режим српском народу и српској држави донео само чемер, јад и несрећу. Некима је направио платформу да добију своје државе, некима је створио чак и нације, нама не видим да је добра донео. Због националног помирења важно је да правимо јасну разлику између тог режима и наших сестара и браће који су се борили против нациста и фашиста у народноослободилачком покрету једнако као и борци Југословенске војске у отаџбини. После 2000. године десила се рехабилитација Равногорског покрета, али ми се чини да су још увек дубоке ране међу нама због прекрајане историје. И други народи имају различитости, али постоје тачке које треба да нас уједињују – рекао је Шапић.

Градоначелник је најавио да ће се за почетак санирати и рестаурирати чесма која је, како је оценио, посвећена једној од најважнијих историјских личности српског народа краљу Александру.

– Завод за заштиту споменика ће урадити детаљан пројекат санације, након чега ћемо читав овај парк уредити јер он треба да буде спомен-обележје жртвама комунистичког, бољшевичког режима. Неке ствари морамо да оставимо иза себе, али не смемо да их заборавимо. Дајем вам јавно обећање да ће Град Београд овај пројекат завршили зарад националног јединства, зарад тога да као Срби једни друге штитимо и да бисмо чували сећања за будућа времена – нагласио је Шапић.

Престолонаследник Александар Карађорђевић подсетио је да је на овом месту страдало на хиљаде људи, због другачијег и слободног мишљења, што је ван граница разума.

– Ми данас стојимо овде на светој земљи. Ово је место вечног починака хиљада невиних људи, жртава диктатуре. Сваком пристојном човеку је непојмљиво да разуме овакве злочине – убити некога само зато што другачије и слободно мисли је изван људског разума. Једина „кривица“ жртава била је то што су биле отвореног ума и желеле да живе у слободној, демократској држави. Проглашени су кривима без суђења и без могућности да се бране. Али, могло би се запитати – да је уопште и било суђења, да ли би исход био другачији? Зато данас, испред чесме посвећене мом деди, Њ.В. Краљу Александру I, где и данас сене неколико хиљада ових мученика траже вечни мир, сви треба да се сетимо њихове жртве. Такође, да пошаљемо снажну поруку, да ти злочини нису и никада неће бити заборављени. Правду нису дочекали, али заслужују да буду упамћени, да ћиве у сећању. И да увек чувамо сећање на та мрачна времена, да се такви злочини никада не понове – рекао је престолонаследник Александар.

Његово Краљевско Височанство је такође изразио подршку иницијативи да се Краљева чесма претвори у меморијални комплекс, као и свим настојањима да истина победи.

Група грађана, интелектуалаца, Удружење жртава комунистичког режима и Удружење „У име народа за слободну Србију”, уз подршку још неколико удружења и покрета, већ пет година сложно раде на реализацији ове идеје. Иницијативни одбор, који је покренуо акцију, чине академици Душан Ковачевић и Матија Бећковић, Јелисавета Карађорђевић, професор Леон Којен, Саво Јовић, протојереј-ставрофор Српске православне цркве, Слободан Ђурић, председник Удружења жртава комунистичког режима, Љиљана Пекић, фондација „Борислав Пекић”, историчари Милан Ст. Протић, Срђан Цветковић, Коста Николић и многи други, навео је организатор скупа.

На скупу су се обратили и проректор БУ проф. др Ратко Ристић, проф. др Мило Ломпар, др Бојан Димитријевић, Мирко Петровић, Невена Татић Карајовић, те испред удружења др Ена Мирковић и др Срђан Цветковић, помен је обавио протојереј-ставрофор Илија Шмигић са свештенством, а химну „Боже правде” и „Востани Сербие” отпевао је Зоран Све Јовановић.

На крају су положени венци у знак сећања на жртве. На скупу је изражена посебна захвалност градоначелнику Александру Шапићу јер је, како је наведено, први градоначелник на овом месту после Владе Илића.

Лисичији поток је највеће стратиште у Београду после Другог светског рата. Београд и Србија за сада немају ни једно обележје којим се негује сећање на невине жртве комунистичког режима. Данас готово сви признају да је било невиних жртава, а судови су рехабилитовали око 5.000 људи на захтев њихових потомака, међу којима и многе чији су очеви убијени тик уз Kраљеву чесму. Државна комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године, на основу непотпуне документације ОЗНЕ (комунистичке тајне полиције), навела је имена преко 3.500 убијених Београђана. Процењује се да је број убијених у Београду готово двоструко већи. Према подацима које је прикупио др Срђан Цветковић, укупан број оних које су комунисти стрељали после 1944. године премашује 60.000, што је број који укључује само имена људи која су остала забележена у списковима стрељаних након рата, док је реални број већи.

Пројекат обухвата реновирање и рестаурацију порушене Kраљеве чесме (из 1936. године) и парка са цвећем и зеленилом и клупама из времена пре Другог светског рата. Истовремено, идеја је да се у Лисичијем потоку (али и у другим местима у Србији) подигне споменик посвећен свим невино стрељаним без суђења од стране комунистичког режима у јесен 1944. године.

Фотографије преузете са сајта beograd.rs
и Канцеларије Њ.К.В. Престолонаследника Александра