Туристичка организација Града Требиња по пети пут самостално се представила на београдском Сајму туризма. Управо су у том периоду обаране рекордне туристичке посјете у граду подно Леотара. Нема разлога да се традиција не настави.
На штанду РС на београдском Сајму туризма
Градоначелник Лука Петровић је обилазећи штандове Републике Српске и Требиња изразио велико задовољство због, како је рекао, “велике заинтересованости за Републику Српску”. – Без обзира на све кризе Република Српска је повољно станиште за инвестиције и убјеђени смо, на основу ових контаката које смо имали, да ће Република Српска имати додатне инвестиције већ од ове године. Људи желе да бораве у Репиблици Српској – рекао је Петровић.
Градоначелник Требиња је обишао и штанд винара РС
Он је истакао да се Требиње већ годинама представља на београдском сајму туризма.
Обављен је низ контаката који ће бити препознат у наредном периоду и кроз нашу инвестициону конференцију коју организујемо у Требињу, а и кроз развој туризма Републике Српске – рекао је Петровић и додао да сунајвећи адути етно туризам, здрава храна и традиционално гостољубље.
Директор Представништва Републике Српске Млађен Цицовић истакао је да ова институција заједно са Туристичком организацијом жели да на најбољи начин представи туристичку привреду Републике Српске. – Ове године смо то урадили на штанду од 108 квадрата и програмом са којим смо на најбољи могући начин представили туристичку привреду Републике Српске – рекао је Цицовић.
Он је истакао да је Представништво РС у Београду припремило и репрезентативан штанд од 54 квадрата у хали 2, на коме су се представили винари и виноградари из Републике Српске.
СВАКЕ ГОДИНЕ ПОСТАВЉА НОВЕ СТАНДАРДЕ: Млађен Цицовић, директор Представништва РС у Београду
– И ове године су се двије винарије пријавиле у такмичарском дијелу и обје су добиле награде. Винарија Јунгић из Бања Луке је добила три златне плакете, а винарија Аћимовић из Требиња двије сребрне – рекао је Цицовић.
Цицовић је бираним ријечима говорио и о Туристичкој организацији Требиња. – Требиње је представило туристичке потенцијале и културну баштину. Промоцијом вјерског туризма и винарских производа на најбољи могући начин заокружено је представљање туристичке привреде и производње вина у Републици Српској – закључио је Цицовић.
Кратко укључење за Радио Требиње: Јелена П. Ковачевић и Лука Петровић
– Имамо кањонe ријека, планине и природне садржаје села и мјеста око градова која су сачувана. Истичемо се и са значајно повољнијим цијенама у односу на остале земље региона – рекао је Петровић наводећи Требиње као најбољи примјер.
– Годинама значајно улажемо у туризам. Прије десетак година Требиње је имао само један хотел, а данас имамо 12 хотела и мотела у Требињу, а граде се још три. Требиње ће бити носилац развоја туризма у Републици Српској – закључио је Лука Петровић.
УВИЈЕК РАСПОЛОЖЕН ЗА РАЗГОВОР: Жарко Вицо
Са његовом оцјеном сложио се и Марко Радић, в.д. директора Туристичке организације града Требиња. Анализирајући претходну сезону он је навео да је у Требињу за 18% био повећан број гостију у односу на 2015. годину. – У изградњи су нови хотели што ће повећати број смјештајних капацитета у Требињу, а планирамо и неке нове садржаје. Наиме, по први пут ће се организовати Требињско културно љето. У фази смо договора да направимо промоцију Гуче. Ускоро ћемо да радимо и званични сувенир града. Преговарамо да будемо домаћини научних конференција – набројио је неке од планова в.д. директора Туристичке организације Требиња Марко Радић.
Медији из цијеле Србије су се интересовали за Требиње: Марко Радић са новинарком из Бора
Он се осврнуо и на приватне смјештајне капацитете наводећи податак да је током 2016. године Требиње остварило приход од боравишне таксе у износу око 84.000 КМ. – Званична статистика показује да Требиње има око 1.300 регистрованих смјештајних јединица у којима је остварено око 52.000 ноћења. Трудимо се да свим људима који имају могућности за приватни смјештај олакшамо да се региструју – рекао је Радић најјављујући брошуру која ће на једноставан начин објаснити читав поступак.
Марко Радић је као као прави домаћин дочекао своје земљаке
– Процјена је да је тек нешто око половине капацитета пријављено, а они грађани који се баве издавањем на “црно” лако ће да увиде све предности будућег система – закључио је Радић који се нада да ће проширење граничног прелаза са Дубровником повећати број туриста који због великих гужви праве алтернативне планове.
Радић наводи да је веома значајно представљање на београдском Сајму, јер гости из Србије заузимају другу позицију по броју посјета.
– Највише је туриста из Турске, а велико је интересовање из Грчке, Јужне Кореје, Црне Горе – рекао је Радић.
Марко Радић, Татјана Булајић, Миливоје Мишо Рупић и Жарко Ј. Ратковић
На штанду смо затекли и велики број Требињаца, чланова Удружења “Јован Дучић” у Београду.
– Жеља је доћи у Требиње – каже Жарко Ј. Ратковић, предсједник овог удружења, напомињући да се пријатељи београдских Требињаца увијек радо враћају Дучићевом граду. – Требиње је већ туристички бренд који треба искористити на сваки могући начин. Удружење успјешно сарађује са Туристичком организацијом Требиња. Иначе, од туризма пола Требиња може да живи. На малом простору толико споменика културе и духовности. Од Орјена до Вележа простире се 100 ваздушних километара око Требиња који су Богом дани за уживање – рекао је Жарко Ј. Ратковић.
НАЈБОЉИ ПРОМОТЕРИ: Жарко Ј. Ратковић и Татјана Булајић са којом је и започела ера обарања рекорда по броју туриста у Требињу
Захваљујући овом успјешном привреднику херцеговачка јела су постала један од гастрономских брендова Београда. – Случајно се десило да је брендиран зубачки сир у уљу. У тренутку кад је нестало пашког сира, појавио се зубачки који се одлично котира. На менију наших ресторана увијек је тражен херцеговачки раштан – рекао је Ратковић наводећи да је потребно наставити брендирање херцеговачких производа.
– Производ који би могао да стекне статус бренда је козији сир који такође има веома велику потражњу. Треба организовати производњу по највећим стандардима. У Херцеговини увијек су велики значај имали дуван, вино, љековито биље и мед. Неопходно је основати националну институцију која врши контролу производа и то је једини сигуран пут ка успјеху – закључио је Ратковић.
БРАТСКА ПОДРШКА: Раде и Лука Петровић
У његовом друштву био је замјеник предсједника Удружења Требињаца у Београду Раде Петровић, угледни новинар Јово Вуковић као и секретар удружења Миливоје Мишо Рупић. Он је на дан отварања сајма у Београду уприличио изложбу својих фотографија „Са вером у Бога и камен“ на којој су приказани сакрални објекти Требиња чиме је дат подстицај промоцији вјерског туризма у српској престоници.
Вриједна Мирела Бендераћ
На штанду Требиња затекли смо и новинарку ужичке телевизије “Лав” Славицу Панић која је изнијела занимљива запажања. – Мислим да људима из Златиборске регије није довољно познато Требиње и све његове лепоте. За њих је Требиње најчешће пролазна дестинација до приморја. Лично, планирам да останем неки дан у Требињу које мене привлачи чистоћом и посебним духом Херцеговаца – закључила је Славица.
НАЈЉЕПША УСПОМЕНА ИЗ ТРЕБИЊА: Сувенири академског сликара Дражена Милића
СВЈЕТСКИ, А НАШИ: Списак винара на штанду РС
Подрум Аћимовић је освајањем двије сребрне плакете наставио традицију успјеха херцеговачких винара. На штанду винара затекли смо производе винарија Тврдош, Вукоје, Анђелић, Руњевац, Ђордан, Секуловић….
НА ДОБРОМ ГЛАСУ: Винарија Вукоје
У Србији је већ годинама најприсутнија винарија “Вукоје”. – Почеци винарије Вукоје везују се за Београд. Овдашњи људи су као нешто домаће препознали аутохтона вина као што су „Жилавка“ и „Вранац“. Овде смо се представили са производима које ради наша дистрибуција. Као и сваке године ту смо и да подржимо Представништво Републике Српске које је организовало овај излагачки дио – испричао нам је менаџер Младен Фуштак.
Винарија Вукоје посједује и вилу “Пергола” која има ресторан који је отворен 1982. године и десет смјештајних јединица.
На петом, шестом и седмом спрату винарије смјештена је галерија чиме је употпуњена туристичка понуда.
Тражени производи винарије Анђелић
Неодољив мирис лаванде и херцеговачких чајева
Највише разлога за задовољство имала је мљекара „Пађени“ која је већ другог дана Сајма распродала све своје производе, а велико интересовање на штанду Представништва РС побудила је презентација „Љекобиља“ из Љубиња који су поред већ чувених херцеговачких чајева од вријеска ове године били прави хит са етеричним уљима за масажу.
Причу о Љекобиљу читаћете наредних дана на СХ.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
