• На дан Преображења Господњег 2013. године основан је портал Слободна Херцеговина

Поштовани читаоци, уважени пријатељи и сарадници, браћо из Херцеговине и свих других српских крајева и средина!

Као оснивач портала Слободна Херцеговина желим Вас искрено поздравити, захвалити Вам се за повјерење, сарадњу и подршку, корисне приједлоге и сваку другу помоћ, а и понешто рећи о постојању и раду портала Слободна Херцеговина у ових пет година његовог рада. Од Преображења 2013. до Преображења 2018. године.

Живимо у опасно брзом, јефтино површном и дубоко смутном времену, у коме је све стављено на пробу, баш свакој вриједности данас се испитује квалитет. Заједница и рад морају одолијевати расколу и застоју.

Одржати се пет година на једном радном мјесту, сачувати породични склад и одхранити дјецу за пет година, са пријатељима проживјети у слози, а не оставити иза себе горку ријеч, велики је успјех и висока степеница за све и свакога. Управо разумијевајући ту снагу и вријеме у коме је мало постало много, а зрно смисла пресудни залог трајања, одлучујем се на ово обраћање, а поводом нашег малог (великог) јубилеја – Пет година постојања слободне ћириличке ријечи из Духа православне, светосавске и христострадалне Херцеговине.

Име Слободна Херцеговина није тек згодан лого са маркетиншком надувеношћу, нити вриједност без покрића, нити закачка на реверу који ће се мијењати по потреби и сходно помодности. То је прилично име за часну ријеч са српских усана на херцеговачком камену, за савремену православну мисао испод плавог хумског неба и надомак обала нашег плављег мора.

Вијековна тежња и жртва херцеговачких Срба за слободом и за животом, за српским народним уједињењем, њихово библијско страдање у два Свјетска рата, егзодус и изгинуће у посљедњем Отаџбинско-одбрамбеном рату, те жива искра из душа изгинуле српске херцеговачке младости, којом се удружено са другима запалио жижак Републике Српске, темељ су на коме је ово име уписано за сва историјска и цивилизацијска тумачења. Поносно смо стали под његов свети и пречасни знамен, а са мисијом и жељом да бригом о Херцеговини и њеном народу, колико је то могуће (а нек` је и зрно моје из њега ће неко убрати клас) помогнемо да се расијани ујединимо, издијељени сложимо, раслабљени оснажимо и обезбожени обожимо. А онда и умножимо и вратимо у свету Херцеговину из које вијековима исходимо.

Слобода, истина, православље, ћирилица, српски народ и његово јединство основе су на којима ће се и даље заснивати наша воља и ријеч.

Са очима на два свијета пратићемо Србе Херцеговце у Србији, а снагу и љубав испијати са херцеговачке каменице. Будно ћемо пратити положај, потребе и интересе српског народа у Херцеговини, усмјеравати и снажити помоћ и активности Срба Херцеговаца у Србији и свијету, а све са једним и првим смислом, да Херцеговина буде што ближе своме исконском народу, а он своме древном коријењу.

Као и до сада, бринућемо да се чује глас наше браће са Косова и Метохије, Црне Горе и Хрватске, гдје су Срби и данас најугроженији; о Србима у Албанији, Македонији, Бугарској, Румунији и Мађарској. Понајвише и без застоја о Србима у данашњој хрватско-бошњачкој федерацији, о животу и потребама страдално-васкрсних Пребиловаца, Србима у Мостару и Коњицу и цијелој долини Неретве до Метковића и Опузена, Србима у Ливну, Дувну, Купресу, средњој Босни и Босанској Крајини. Јер слобода Херцеговине никада није била рађана само за себе, већ и за све наше.

Писаћемо истину због човјека и подсјећати на народ и Бога.

Портал „Слободна Херцеговинаˮ посебан значај стекао је као партнер акције „Подигнимо Пребиловцеˮ и зато смо посебно захвални Српском националном друштву „Пребиловци“ и његовом предсједнику господину Миленку Јахури.

До данас је Слободна Херцеговина једини херцеговачки портал који је објавио и два тематска електронска магазина – о Пребиловцима и Луки Вукаловићу.

Трудили смо се да испратимо дешавања у завичају, али и све догађаје које организују многобројна завичајна и гусларска удружења Херцеговаца у Србији, као и хуманитарне акције и велике историјско-националне јубилеје као што су 100 година од смрти Гаврила Принципа, 100 година од пробоја Солунског фронта, 100 година од смрти Царске породице Романов, 150 година од рођења Алексе Шантића, 130 година од рођења Пера Слијепчевића…

Спремамо се за прославу 800 година Епархије захумско-херецеговачке и приморске и освештање Саборне цркве Свете Тројице у Мостару 2019. године. Великих осам вијекова од када је хумски принц и први српски архијереј Свети Сава Српски у Стону на Пељешцу установио прву српску православну епархију у Херцеговини. Ето из тога извире наша снага.

У складу с тим, стигла су нам и признања која обавезују од стране наших пријатеља Удружења Срба из Коњица и њихових потомака у дијаспори, као и Друштва гуслара „Стара Херцеговинаˮ.

Наш рад заснован  је најприје на родољубивој вољи и искреној жељи да се нити са завичајем не покидају.

Стога се захваљујемо свим нашим ауторима, с којима смо дошли до овога јубилеја: Војиславу Воју Гњату, Горану Лучићу, Бору Граховцу, Сањи Вуковић, Ранку Гојковићу, Дарки Деретић, Раду Црногорцу, Милошу Марковићу, Јову Вуковићу, Саши Недељковићу, Милану Путици, Славку Алексићу, др Горану Комару, проф. др Драги Мастиловићу, проф. др Миловану Пецељу, др Милану Мицићу, др Јовану Радошу, Тијани Тркља, Дајани Алексић, Јелени Радмиловић,  Јовани Дука, Предрагу Лозу, Драгу Илићу, Бојану Арбутини, Немањи Девићу, Мири Лолић-Мочевић, Бојану Екмечићу, свештенику Данилу Бору, Миливоју Бештићу, Раду Савићу, Снежани Лукић, Миливоју Рупићу, Милану Зечару, Божу Бобану Вукоју, Драгану Граховцу, Милану Шиљеговићу, Верици Чупковић, Сањи Ковач, Бојану Миленићу, Марку Никчевићу, Милани Бабић, Биљани Ристић, Велибору Шиповцу, Рајку Танасијевићу, Николи Јаничићу, Митру Ђурици, Николи Анђелићу, Бранку Алексићу, Драгутину Паповићу, Радомиру Вучковићу, Светозару Данчуу, Мили Шапићу, Милошу Дамњановићу, Гордани Достанић, Весни Вуковић, Жељку Ђекићу, Драгану Башовићу, Милошу Ивезићу, Милисаву Шапићу, Стефану Делићу ….

Слободна Херцеговина не би била препознатљива без великог броја активности завичајних херцеговачких удружења, а за то су најзаслужнији легендарни родоначелник херцеговачких удружења у Србији Пејо Бајчетић, Жарко Ј. Ратковић, Светозар Црногорац, Божидар М. Глоговац, Слободан Бобан Драшковић, Јована Дука, Милан Бели Бјелогрлић, Биљана Ружић, Брана Рудан, Рајко Бјелица, Ђорђо Радојичић, Божидар Пашајлић, Божидар Миловић, Јованка Инавишевић, Мишо Лазаревић, Миодраг Дунђеровић, Борислав Кркелић, Зоран Јањић, Јован Шиповац, Дејан Мастиловић, Миленко Чабрило, Милимир Вујадиновић, Сретен Пиштало, Боро Вукајловић, Благоје Богдановић, Јелица Сретеновић, Милан Гутић, Војислав Зубац, Ристо Дангубић …

Ово је дан у коме не смијемо да заборавимо да упалимо свијећу за нашег драгог Уроша Милојевића, који се до посљедњег дана живота трудио да и уз помоћ портала Слободна Херцеговина повеже људе из два завичаја. И данас су Херцеговци из Баната драги гости на градској слави у Требињу.

Прилика је да се захвалимо и нашим дугодишњим пријатељима из Радио Невесиња, Радио Требиња, Радио Гацка, Радио Билеће, Удружењу Јадовно 1941 Бањалука, СКПД Просвјета Гацко, Удружењу Ћирилица Требиње, Удружењу историчара Др Милан Васић Бања Лука, новинарима Луки Баљу, Горану Киковићу,  студију Платинум, Браниславу и Славици Огњановић и свим људима добре воље чију смо подршку имали у разним приликама.

Посебну захвалност желим да упутим предсједнику Савеза Срба из региона Миодрагу Линти који је издавач листа Српско коло. Захваљујући његовој подршци и разумијевању свих сарадника Српског кола СХ је додатно обогатила свој садржај.

Испуњен радошћу што се шака нашег племенитог жита, издржавши разна искушења, преобразила у млади клас,  а са вјером да ће из ње бити засијано и ново поље истине, слоге и слободне мисли, све Вас искрено поздрављам у духу велике славе Христовог Преображења на Светој гори Тавор!

НЕКА ИСТИНА И ПРЕОБРАЖАЈ У ДОБРУ УВИЈЕК БУДУ ПОСРИЈЕДИ НАС!

главни уредник и оснивач Слободне Херцеговине
Трифко Ћоровић