Резултати претраге

 Кап, клизи лагано низ стакло прозора који гледа на непрегледну војвођанску равницу. Баш та кап, клизећи низ стакло пробуди у мени Херцеговца са очима пуним носталгије и као гром из ведра неба пуче мисао, баш о чатрњи! Чини ми се да нико не зна како је тешко живјети без воде ка...

 Камен љути историју пише. Гувно је за поднебље Старе Херцеговине, данашње Црне горе представљало посебно мјесто. Оковано митовима и легендама, оно је ипак имало практичну сврху. Осим тога што се на њему обављала вршидба жита(а слушао сам да је то можда и најтежи сеоски посао...

Дипломираног правника Марка Никчевића читаоци Слободне Херцеговине могли су да запазе по колумни „Хумски записи“ у којима носталгичним причама шири љубав према завичајној Херцеговини. Никчевић се истакао и као одличан иницијатор акција давања крви, који ће након неколико акција у...

Од кад знам за себе гледао сам како се мота шкија.  Фасциниран вјештим покретима прсти пушача док ставља дуван у тек извађен ћат био ми је права позоришна представа. Обична, резбарена дрвена кутија пуна шкије некад је био највећи иметак код Херцеговачког човјека-сељака. Шкија с...

Тешко ономе ко и у мислима хоће да буде оно што није. И не може бити! Мени милијега гласа нема но кад чујем ону лијепу чисту ијекавицу. Онај милодарни, милозвучни и оштри изговор. Ријечи обликоване каменом, звучима еха планина, и чистоћом планинског потока. Онда заборавим г...

 Да знаш к’о што не знаш, знао би сињи кукавче колико не знаш! А можда ти је тако лакше живљети. Знаш колико ти је доста, мало више но кокошка али теби доста. Знао не знао, ти опстајеш и тако и вако. Паметан си ти, ако у памет рачунамо глупост! Ту сијаш! Ту ти премца нема...

Нигдје не овоме бијелом и окрсном свијету не можеш чути причу као то можеш у Херцеговини за било којом трпезом.   Тамо ти се, болан зна ко прича и шта прича. Нема траљезгања, тупљења и пресипања из шупљег у празно. Поготово ако за трпезом сједи старији човјек од угледа, који...

Ако сте имали срећу да се родите у неком од малих Херцеговачких градова, ви у ствари не знате колико сте сретни. Колико год да вам се чинило да више није тако, ипак ћете се сами увјерити кад дођете у било који такав град. Град који још увијек, бар донекле, има душу. Замрзну...

Сваком човјеку туђина дојади кад тад. Идућу трбухом за крухом, Херцеговци су увијек одлазили са надом у бољи живот. А да ли су га имали – ко зна?  Можда и јесу, али знам да је већини њих задња мисао била Херцеговина: камен, вода, шума, пашњаци, кајмак, цицвара, огњи...

Како почети кад нема краја? Како отићи, а не вратити се? Како причати, а не заплакати? Како, за ким и што тако?     Безброј питања за онога ко у даљини живи. Cваки пут кад одлазиш из родитељског дома, односиш више него што можеш и замислити. Све оно што ти с...